Nervni agens

Nervni agensi su klasa organskih jedinjenja koja sadrži fosfor ( organofosfata) i koja ometa mehanizam prenosa poruka do organa. Poremećaj je uzrokovan blokiranjem acetilholinesteraze, enzima koji katalizuje razlaganje acetilholina, neurotransmitera.

Budući da su nervni agensi hemijska oružja, oni se klasifikuju kao oružja za masovno uništenje od strane Ujedinjenih Nacija u skladu sa UN rezolucijom 687 (osvojenom aprila 1991) i njihova proizvodnja i skladištenje je zapranjena po osnovu Konvencije o hemijskom oružju iz 1993; Konvencija o hemijskom oružju je zvanično stupila na snagu 29. aprila 1997. Upotreba opasnih gasova u vođenju rata je zabranjena ugovorima koji su već u Haškim konvencijama iz 1899 i 1907 i Ženevskim protokolom iz 1925.

Trovanje nervnim gasom dovodi do kontrakcije zenica, obilne salivacije, konvulzija, nekontrolisane urinacije i defekacije, i zatim smrti usled asfiksijacijej pošto se gubi kontrola nad respiratornim mišićima. Pojedini nervni agensi lako isparavaju ili se pretvaraju u aerosol, i stoga je primarni put unosa u telo kroz respiratorni sistem. Nervni agensi isto tako mogu da budu apsorbovani kroz kožu, zbog čega osobe koje su u opasnosti od podvrgavanja takvim sredstvima trebaju da nose zaštitno odelo koje pokriva celokupno telo, a ne samo respirator.

Biološki efekti

Kao što njihov naziv sugeriše, nervni agensi napadaju nervni sistem ljudskog tela. Svi ovi agensi funkcionišu na isti način: putem inhibicije enzima acetilholinesteraza, koji je odgovoran za razlaganje acetilholina (ACh) u sinapsama. ACh proizvodi signal za kontrakciju mišića, te ako taj molekul ne može da bude razložen, onemogućena je relaksacija mišića. [1]

Inicijalni simptomi nakon izlaganja nervnim agensima (poput sarina) su curenja nosa, stezanje u grudima, i sužavanje zenica. Uskoro nakon toga žrtva ima poteškoća sa disanjem, oseća mučninu i prekomerno izlučuje pljuvačku. Dok žrtva nastavlja da gubi kontrolu na svojim telesnim funkcijama, ona nevoljno balavi, suzi, mokri, prazni creva, oseća gastrointestinalni bol i povraća. Isto tako može doći do stavaranja plikova i zapaljenja očiju i/ili pluća. [2] [3] Ovoj fazi slede inicijalno mioklonski trzaji, čemu sledi status epileptikus. Smrt nastupa u obliku kompetne respiratorne depresije, najverovatnije putem prekomerne periferne aktivnosti u nervno-mišićnim spojevima dijafragme. [4]

Efekti nervnih agenasa su veoma dugotrajni i povećavaju se sa sukcesivnim izlaganjima. Osobe koje prežive trovanje nervnim agensom se skoro uvek suočavaju sa hroničnim neurološkim oštećenjima. Ta neurološka oštećenja mogu da dovedu do trajnih psihijatrijskih efekata. [5]

Mehanizam dejstva

Kad se normalno funkcionišući motorni nerv stimuliše, on otpušta neurotransmiter acetilholin, čime se transmituje impuls do mišića ili organa. Nakon slanja impulsa enzim acetilholinesteraza odmah razlaže acetilholin do bi se omogućila relaksacija mišića ili organa.

Nervni agensi ometaju rad nervnog sistema putem inhibiranja funkcionisanja enzima acetilholinesteraze, tako što formiraju kovalentnu vezu, umesto da se razlažu poput acetilholina (oni ne podležu hidrolizi). Posledica toga je da se acetilholin nakuplja i nastavlja da deluje, čime se nervni impulsi neprekidno transmituju i kontrakcije mišića ne prestaju. Isti tip dejstva se javlja u žlezdama i organima, posledica čega je nekontrolisano otpuštanje pljuvačke, suza (lakrimacija) i prekomerna pridukcija sluzi u nosu (rinoreja).

Strukture kompleksa somana (jednog od najtoksičnijih nervnih agenasa) sa acetilholinesterazom iz Torpedo californica su rešene pomoću 2wfz.

Protivotrovi

Atropin i srodni antiholinergički lekovi deluju kao protivotrovi za trovanje nervnim agensima pošto oni blokiraju acetilholinske receptore, mada su oni otrovni sami po sebi. (Neki sintetički antiholinergici, kao što je biperiden, mogu da ponište centralne simptome trovanja nervnim agensom bolje od atropina, pošto oni prolaze kroz krvno-moždanu barijeru bolje od atropina.) Dok ti lekovi mogu da spasu život osobe pod dejstvom nervnog agensa, ta može da bude kratkotrajno ili dugotrajno onesposobljena, u zavisnosti od količine izlaganja. Rezultat primene atropina je čišćenje bronhijalnih sekrecija. Atropin za terensku upotrebu od strane vojnog osoblja je obično upakovan u obliku samoubrizgavača, radi lake primene u stresnim okolnostima.

Pralidoksim hlorid, takođe poznat kao 2-PAM hlorid, se isto tako koristi kao protivotrov. Umesto da se suprodstavlja inicijalnom dejstvu nervnog agensa na nervni sistem poput atropina, pralidoksim hlorid reaktivira zatrovani enzim (acetilholinesterazu) uklanjanjem fosforilne grupe vezane za funkcionalnu hidroksilnu grupu enzima. Mada je ovaj lek bezbedniji za upotrebu, za njegovo dejstvo je potrebno više vremena.

Obnavljanje acetilholinesteraza pomoću pralidoksim hlorida je efektivnije na nikotinskim receptorima, dok je blokiranje acetilholina atropinom efektivnije na muskarinskim receptorima. Često se ozbiljni slučajevi trovanja tretiraju sa oba leka. [6] [7]

Protivmere u razvoju

Butirilholinesteraza je profilaktička protivmera protiv organofosfatnih nervnih agenasa. Ona vezuje nervni agens u krvotoku pre nego što deluje na nervni sistem. Pošto je ona biološko sredstvo za uklanjanje (i univerzalna meta), ona je trenutno jedini terapeutski agens koji je efektivan u pružanju kompletne stehiometrijske zaštite protiv selokupnog spektra organofosfatnih nervnih agenasa. [8]

други језици
English: Nerve agent
español: Gas nervioso
Esperanto: Nerva gaso
français: Agent innervant
Gaeilge: Néarghás
עברית: גז עצבים
italiano: Gas nervino
日本語: 神経ガス
македонски: Нервен гас
Nederlands: Zenuwgas
norsk: Nervegass
polski: Związki V
română: Gaz iritant
Simple English: Nerve agent
slovenščina: Živčni strup
suomi: Hermokaasu
svenska: Stridsgas
Türkçe: Sinir gazı