Naučna metoda

Naučna metoda označava proces kojim naučnici dolaze do spoznaja o određenim fenomenima putem postavljanja pretpostavki te njihovog provjeravanja kroz eksperimente.[1][2] Da bi imao naučni karakter, istraživački metod mora biti zasnovan na prikupljanju primetne, empirijske i merljive evidencije.[3] Naučni metod je: „metod postupaka koji su osobeni za prirodne nauke od 17. veka, i koji se sastoje od sistematskih posmatranja, merenja i eksperimenta, kao i formulacije, testiranja i menjanje hipoteza“.[4]

Референце

  1. Born, Max (1949). „Natural Philosophy of Cause and Chance” (PDF). Peter Smith. 
  2. Alfred Scharff Goldhaber, Michael Martin Nieto (January—March 2010). „Photon and graviton mass limits”. Rev. Mod. Phys. American Physical Society. 82: 939. 10.1103/RevModPhys.82.939.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. „Newton's Philosophy (Stanford Encyclopedia of Philosophy)”. 
  4. „Definition of scientific from Oxford Dictionaries Online”. 
други језици
العربية: منهج علمي
Bahasa Indonesia: Metode ilmiah
Bahasa Melayu: Kaedah saintifik
български: Научен метод
Basa Jawa: Métodhe èlmiah
беларуская: Навуковы метад
беларуская (тарашкевіца)‎: Навуковы мэтад
bosanski: Naučna metoda
čeština: Vědecká metoda
Esperanto: Scienca metodo
فارسی: روش علمی
Հայերեն: Մեթոդ
interlingua: Methodo scientific
Interlingue: Method scientific
日本語: 科学的方法
қазақша: Ғылыми әдіс
한국어: 과학적 방법
македонски: Научен метод
नेपाल भाषा: वैज्ञानिक तवः
Norfuk / Pitkern: Saientifik methud
norsk nynorsk: Vitskapleg metode
Simple English: Scientific method
slovenčina: Vedecká metóda
slovenščina: Znanstvena metoda
srpskohrvatski / српскохрватски: Naučna metoda
українська: Науковий метод
中文: 科学方法
粵語: 科學方法