F-86 сејбр

F-86 сејбр
North American F86-01.JPG
F-86 сејбр
Опште
Намена Ловац [a]
Посада 1
Земља порекла   САД
Произвођач Норт Америкен
Први лет 1. октобар 1947.
Уведен у употребу 1949.
Повучен из употребе 1994
Први корисник САД
Број примерака 9.860 [1]
Димензије
Дужина 11,43 m
Размах крила 11,3 m
Висина 4,5 m
Површина крила 26,75 m²
Маса
Празан 4.780 kg
Нормална полетна 7.360 kg
Макс. тежина при узлетању 8.234 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х G.E.J47-GE-27
Потисак ТММ 26,3 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.106 km/h
Макс. брзина на H=0 965 km/h
Тактички радијус кретања 530 km
Долет 2.454 km
Плафон лета 14.630 m

F-86 Сејбр је амерички, крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супротстављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним четрдесетим годинама двадесетог века, али је већ застарео до краја 1950. године. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, у времену своје оперативне употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.

Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1949. и 1956. године, у Сједињеним Америчким Државама, Јапану и у Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са турбомлазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња је 9.860 примерака, у свима варијантама. [1]

Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату до многобројних локалних сукоба. [2] [3]

Развој

F-86A сејбр.
Чувена америчка жена борбени пилот Жаклин Кокран ( енгл. Jacqueline Cochran), у кабини Сејбра.

Америчко ратно ваздухопловство, поставило је почетне захтеве, средином 1944. године, за развој ловца бомбардера, једноседа, са средњим долетом. Фирма Норт Америкен, почела је 1945. године, да ради на четири концепције пројекта. Ваздухопловство је уговорило развој експерименталне верзије XP-86, у три примерка. Уговорена је варијанта са крилом без стреле, под називом FJ-1 фури, који се сматра да је претходник авиона F-86 сејбр. [4]

На основу FJ-1 фури тражен је развој авиона за Америчку морнарицу, са изменом захтева и са одговарајућим модификацијама. Морнаричка ознака је била FJ-1, чији је прототип полетео крајем 1946. године. Произведен је у ограниченом броју од 31 примерка, који су кратко време били у оперативној употреби у морнарици.

Перформансе овог авиона нису превазишле пројектоване за FJ-1 фури и то није охрабрило Америчко ратно ваздухопловство, да се ослоне на то решење. Ограничавајући фактор је било класично правоугаоно крило, које рано изазива велики таласни отпор, већ код првих локалних ударних таласа (код почетка стишљивог струјања). Било је јасно да би тај авион био са брзином и са другим перформансама инфериоран у односу на совјетски МиГ-15. Тражило се да фирма Норт Америкен брзо реагује и да радикално измени прилаз у концепцији и конструкцији новог ловца.

Конзервативно супростављање прилазу је превазиђено и прихваћена су решења која су била у повоју, са стреластим крилом за крозвучне брзине. Коришћена су искуства и резултати немачких аеродинамичара, из краја рата. Усвојено је крило са углом стреле од 35°, са аутоматским отлањањем преткрилаца на његовој нападној ивици. Коришћени су аеропрофили NACA 00011-0.825-35 у корену и NACA 00009-1.1-40 на крају крила, који су испитани на немачком авиону Me 262. Крило и репне површине су подешене према решењу на Me 262, хоризонтални стабилизатор је цеообртан, на савременијим варијантама. Производња Сејбра је тек отпочела по завршетку Другог светског рата. Прототип је завршен 8. августа 1947. године, а полетео је 1. октобра 1947. у садашњој бази Едвардс, у Калифорнији. Прототип је имао за погон мотор Шевролет J35-C-3, са потиском од 16,7 kN. Ово је било само привремено решење, а планирана је серијска производња авиона са моћнијим мотором GE TG-190 / J47 и побољшаном варијантом J35.

Са овим авионом прототипом, пилот Велч ( енгл. Welch) је први летео, у понирању, брже од брзине звука, 19. октобра 1947. године, што је први такав лет на авиону који није експериментални.

Прва серијска партија је произведена од 33 примерка, обележена је F-86A-1 са уграђеним мотором GE J47-GE-1, потиска од 21,6 kN, а друга од 188 примерака је обележена F-86A-5.

Америчко ратно ваздухопловство је у подршци стратегијске бомбардерске авијације задржало авионе F-86 сејбр у периоду од 1949. до 1950. године. F-86 сејбр је био примарни борбени амерички авион у Корејском рату, у реализованим својим трима варијантама, ловац-бомбардер, ловац и ловац-пресретач.

Освојена је његова производња по лиценци од фирме Боинг, у провинцији Квебек, као канадски Сејбр, под ознаком Mark 6. Коначно, ова је варијанта оцењена као највише достигнуће у развоју, од свих верзија породице Сејбра. Боеинг је произвео 1.815 примерака, у овој верзији. У канадском музеју ваздухопловства, чувају се примерци ових авиона, а и код неких љубитеља приватних колекционара. [2] [3] [4] [5]

Значајни рекорди Сејбра

F-86A сејбр, поставите је први званични светски рекорд у постизању брзине од 1.080 km/h, 15. септембра 1948. године.

Неколико људи који су се бавили са развојем F-86, укључујући и главне аеродинамичаре пројекта и један од његових пробних пилота, тврде да је амерички пробни пилот Џорџ Велч ( енгл. George Welch) постигао већу брзину од брзине зваука у понирању још са XP-86, за време његовог пробног лета, 1. октобра 1947. године. То је било пре Чака Јегера, који је летео брже од брзине звука у хоризонталном лету, 14. октобра 1947. године, на експерименталном авиону, са ракетним мотором, Бел X-1, што је први наменски надзвучни авион. Прва жена пилот која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, јесте Жаклин Кокран ( енгл. Jacqueline Cochran). [6]

У Југославији, на авиону F-86E сејбр, први је летео брже од брзине звука, у понирању, 31. јула 1955. године, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи Командант 44. дивизије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, на Аеродрому Батајница. [b] [2] [7] [8] [9]

други језици