Шогунат Токугава

Шогун Токугава Ијејасу

Шогунат Токугава ( јап. 徳川幕府) или Едо Бакуфу ( јап. 江戸幕府) (1600—1868.) односи се на раздобље јапанске историје када је цар био само де јуре владар Јапана, а де факто ту дужност обављао је шогун из породице Токугава. Сједиште војне владе (бакуфу) било је у граду Едо, (данашњи Токио).

Шогун је еквивалент диктатора, али више у данашњем него у античком смислу. Династија Токугава, коју је основао Токугава Ијејасу, дала је у 268 година владавине петнаест шогуна, од којих се најбољим сматра Јошимуне Токугава, 8. по реду.

Токугава Ијејасу

Најзначајнији члан овог клана, као и његов оснивач је Токугава Ијејасу. Он је основао и шогунат Токугава, последњи и најмоћнији од три шогуната која су владала Јапаном од 1192. до Меиџи обнове 1868.

Токугава Ијејасу (рођен као Мацудаира Такечио) дошао је на чело клана Токугава (породице Мацудаира) 1560, након 13 година проведених као талац моћног даимјо-а Имагава Јошимота. Те године је и раскинуо савез са Имагавом и склопио савез са много већим и моћнијим Одом Нобунагом.

Након тога кренуо је у проширење своје територије нападима на Имагавине поседе. Постепено је дошао до управе над већим делом префектуре Микава, а до 1568. под његовом управом биле су префектуре Микава и Тотоми. Такође је и променио своје име у Ијејасу, симболишући тиме своје ослобођење од породице Имагава, а уз дозволу царског двора променио је и име своје породице у Токугава.

Године 1570. Ијејасу је преместио своје седиште из Оказакија у Хамамацу. Исте године, у Анагаваји поред реке Бива, уједињене војске Оде и Токугаве поразиле су две локалне ратничке породице, Асај и Асакура. У овим биткама је ватрено оружје које су користиле војске Оде и Токугаве, а које је још увек било новина, однело велику превагу.

Од 1572. до 1582., још увек у савезу са Одом Нобунагом, Ијејасу постепено ширио територију и јачао војску, а већи део времена се борио против клана Такеда. Сукоб је почео 1572. када је Такеда Шинген извршио инвазију на територију Токугава.

Сукобили су се у бици код Микатогахара-е, где је Ијејасу доживео највећи пораз у каријери. На његову срећу, Шинген ускоро умире, а њега наслеђује његов син Кацујори, који је представљао много лакши залогај. Битке код Нагашино-а 1575. и Такатенџин-а 1581. године натерале су војску Такеда на повлачење, а Токугава Ијејасу постаје господар не само провинција Микава и Тотоми, него и провинције Суруга.

Цео овај период Ијејасу је углавном био у сенци Нобунага-е. Међутим, и у том положају Ијејасу је веома профитирао. Нарочито је профитирао након Нобунагине смрти 1582. године, након чега је он постао господар централног дела Такеда поседа, провинција Кај и Шинано. До 1583. године, када је под својом контролом имао пет провинција, Токугава Ијејасу је био најзначајнија владалачка фигура у Јапану.

други језици
azərbaycanca: Tokuqava sülaləsi
Bahasa Indonesia: Keshogunan Tokugawa
Bahasa Melayu: Kesyogunan Tokugawa
Bân-lâm-gú: Edo bō͘-hú
беларуская: Сёгунат Такугава
Bikol Central: Shogunato kan Tokugawa
bosanski: Tokugawa
日本語: 江戸幕府
ქართული: ტოკუგავა
한국어: 에도 막부
magyar: Edo-bakufu
Nederlands: Tokugawa-shogunaat
português: Xogunato Tokugawa
Simple English: Tokugawa shogunate
srpskohrvatski / српскохрватски: Šogunat Tokugawa
svenska: Tokugawa
татарча/tatarça: Tokugawa sögunatı
Tiếng Việt: Mạc phủ Tokugawa
українська: Сьоґунат Едо
吴语: 江户幕府
中文: 江户幕府
文言: 江戶幕府
粵語: 江戶幕府