Хришћанска демократија

Хришћанска демократија
Идеје
Документи
  • Rerum Novarum
  • Graves de Communi Re
  • Quadragesimo Anno
  • Mater et Magistra
  • Centesimus Annus
Партије
  • Демохришћанске партије
  • Центристичка демократска интернационала
Историја
  • Историја хришћанске демократије
  • Хришћанска демократија у свету

Хришћанска демократија или демохришћанство је заједнички назив за разноразне политичке идеологије, покрете и странке које настоје да помире хришћанска верска, етичка и друштвена начела с институцијама савремене демократске државе.

Покрети који се називају демохришћанским су настали у другој половини 19. века у Европи као својеврсна реакција на појаву модерне световне државе која је својим либералним секуларизмом представљала изазов дотадашњим конзервативним друштвеним институцијама утемељеним на вери. Демохришћанство се јавило и као реакција на успон социјализма међу радничком класом, која је постајала све бројнија услед индустријске револуције.

Демохришћанске покрете обично карактерише залагање за конзервативна начела у друштвеним питањима (брак, породица), док се у економској сфери залажу за интервенцију државе у смеру отклањања сиромаштва и увођења државе благостања, па њихову идеологију због тога често карактеришу као мешавину хришћанског конзервативизма и социјалдемократије.

Демохришћанске странке се због тога у политичком спектру најчешће везују уз центар, с тиме да се у Латинској Америци сматрају левим, а у Европи десним центром.

Идеологија

Као и свака политичка идеологија, хришћанска демократија се током времена различито манифестује у различитим земљама. Хришћанско - демократске странке у Европи су углавном конзервативне. У Латинској Америци пак су више прогресивне и под утицајем теологије ослобођења. Уопштено говорећи, хришћанска демократија није засебна политичка категорија, већ укључује различите елементе других политичких идеологија:

  • конзерватизам: традиционалне моралне вредности (очување брака, противљење абортусу, противљење секуларизацији, очување реда и поретка у држави и друштву те одбацивање комунизма;
  • либерализам: инсистирање на људским правима и личним слободама појединца;
  • социјализам: подржавање заједништва, друштвене солидарности и утицаја државе на тржиште;

Међутим, постоје и разлике према тим истим идеологијама:

  • конзерватизам: отвореност за промене и неподржавање друштвеног статуса кво;
  • либерализам: одбацивање секуларизма и став да је појединац део заједнице и као такав има дужности према њој;
  • социјализам: подржавање тржишне економије и противљење идеји класне борбе (с изузетком следбеника теологије ослобођења).

Хришћанске демократе су најчешће социјално конзервативни и начелно не подржавају право на абортус, легализацију истополних заједница, иако су у пракси обоје често прихватили. Позивају се на хришћанску баштину своје земље и народа те радо прихватају хришћанску етику, насупрот либералном и секуларном вредносном систему. У економским питањима прихватају капитализам и слободно тржиште као економски систем, иако сматрају би економија требало да буде у служби човека. Одговорност државе за друштво им је веома важна, иако ту постоје велике разлике. У последње време неке десно усмерене демохришћанске странке у Европи прихватају економски либерализам, док с друге стране има странака које заговарају гледишта хришћанског социјализма.

други језици
Bahasa Indonesia: Demokrasi Kristen
Nederlands: Christendemocratie
português: Democracia cristã
srpskohrvatski / српскохрватски: Hrišćanska demokratija