Хидраулички систем авиона

Хидроинсталација.gif
Шема општег принципа хидрауличког
система авиона
.

Хидраулички систем авиона је склоп неопходних компоненти у затворену инсталацију испуњену хидро уљем, са међусобно усклађеним радом и карактеристикама, у основној намени преноса енергије са једног места на ваздухоплову на неки његов уређај, ради погона истог. То је систем у коме хидро уље под притиском преноси део узете енергије, од погонског мотора авиона, до „потрошача“. Тај део снаге мотора се конвертује у потенцијалну енергију притиска хидро уља, помоћу хидрауличне пумпе. Притисак уља се преноси системом цеви, на све кориснике на авиону. Потенцијална енергија притиска хидро уља, може бити конвертована у механички рад, са хидропокетачима (хидрауличким моторима), у функцији отклањања командних површина, извлачења ногу стајног трапа, извлачења аеродинамичких кочница и друго.[1][2]

Историјат

Примена хидрауличког система на авиону B737-300.

Кроз ваздухопловну историју, са развојем технологије ваздухоплова, расла је и потреба за погон појединих система. Неки од система, искључиво су захтевали погон са електричном енергијом и ту је то и задржано. Системи који су тражили механичку снагу за своје напајање прошли су одређену еволуцију, од директног коришћења снаге пилота, пнеуматике, пиротехнике и хидраулике. Кроз дугогодишње искуство и доказивање, показало се да је велика предност хидраулике и она је ушла у стандард, као преносник снаге од погона до многих авионски система потрошача, а то су првенствено поједине површине и делови авиона, који се у функцији и у току лета померају:

  • командне површине,
  • закрилца и преткрилца,
  • аеродинамичке кочнице,
  • ноге стајних органа,
  • измена угла стреле крила, код одговарајућег типа авиона,
  • промена геометрије уводника ваздуха и млазнице код млазних мотора,
  • отварање шкрга за регулацију хлађења клипних мотора и друго.[1]
други језици