Хемија

Хемија проучава састав, структуру и особине материје, као и промене кроз које она прође током хемијских реакција.
Хемија проучава и интеракције супстанци са другим супстанцама и енергијом.

Хемија је природна и експериментална наука. Бави се проучавањем грађе, особина и промена супстанци као и закона по којима се те промене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија.

Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају. Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

Историја хемије

Настанак хемије се може пратити до опажања феномена горења који је довео до појаве металургије - вештине и науке о добијању метала из руда. Међутим, због недостатка научног објашњења, ватра је остала само мистична сила која је могла трансформисати супстанцу из једног облика у други (спаљивање дрвета, кључање воде), док истовремено производи топлоту и светлост. Филозофски напори да се разуме зашто различите супстанце имају различите особине (боју, густину, мирис), постоје у различитим агрегатним стањима (гасовита, течна и чврста тела) и реагују на другачије начине када су изложене неким утицајима, попут воде, ватре или промени температуре, довели су до постављања првих теорија о природи и хемији. Једна од првих теорија је била да су вода, ватра, земља и ваздух четири главна елемента.

Грчки атомисти Демокрит и Леукип су тврдили да су атоми најмање, недељиве честице. Међутим, због недостатка научних доказа, постојање атома је било лако порећи, па се теорија о четири елемента дуго задржала, јер ју је заступао Аристотел (који је додао и пети елемент етар, као божанску силу), а Црква је касније прихватила овакво учење.

Жеља за златом је довела до процеса његове пурификације, иако тада основни принципи нису били познати - мислило се да је то пре трансформација, а не пурификација. Многи учени људи из тог периода су сматрали да је разумљиво веровати да постоји начин за претварање јефтинијих метала у злато. Ово је довело до појаве алхемије и потраге за Каменом мудрости, за који се сматрало да врши такву трансформацију обичним додиром.[1]

Алхемичарска лабораторија

Неки сматрају средњовековне муслимане за прве хемичаре, који су увели прецизно посматрање и експериментисање, и који су окрили бројне супстанце. Најутицајни муслимански хемичари били су Гебер, ал-Кинди, ал-Рази и Абу Рајхан ал-Бируни. Геберови радови су постали познати у Европи кроз латинске преводе псеудо-Гебера из 14. века, који је такође написао неколико својих књига под именом Гебер. Допринос индијских алхемичара и металурга је такође значајан.[2]

Појава хемије у Европи је била првенствено због сталних појава куге и болести биљака током раног средњег века. Ово је довело до потребе за лековима. Веровало се да постоји универзални лек назван Еликсир живота, али као ни Камен мудрости, ни он никада није пронађен.

Парацелзус (1493—1541) је одбацио теорију о 4 елемента (вода, ватра, ваздух и земља) и, уз врло мало знање о својим хемикалијама и медицини, створио је хибрид алхемије и науке, што ће временом добити име јатрохемија. Такође, утицај филозофа као што су Френсис Бекон (1561—1626) и Рене Декарт (1596—1650), који су тражили више тачности у математици и другим наукама и у уклањању предрасуда из научних опсервација, довело је научне револуције, која је у хемији почела са Робертом Бојлом (1627—1691), који је добио једначину познату као Бојлов закон о особинама гасовитих тела.[3] Модерна хемија је настала када ја Лавоазјеовим (1743—1794) открићем Закона о одржању маса (1783), Прустовим открићем Закона сталних односа маса (1799) и модерном атомском теоријом Џона Далтона (око 1800). Закон о одржању маса и теорија сагоревања су реформулисали хемију. Лавоазјеови фундаментални доприноси хемији су били резултат свесних напора да резултати добијени експериментима прилагоде у једну теорију. Лавоазје је објаснио да је сагоревање у ствари реакција са кисеоником и тиме оповргнуо флогистонску теорију и развио је нови систем хемијске номеклатуре. Такође је превео архаични и технички језик хемије у нешто што су могле да разумеју необразоване масе, што је повећало интересовање јавности за хемијом. Због свих тих доприноса, Антоан Лавоазје се сматра оцем модерне хемије. Касније откриће Фридриха Велера да се многе сусптанце које се налазе у природи могу добити у лабораторији је помогло даљем развоју хемије.

Откриће хемијских елемената је имало дугу историју још од времена алхемије, а кулминирало се стварањем периодног система елемената који је начинио Дмитриј Мендељејев и каснијим открићем неких синтетичких елемената.

Открића у хемији су изванредно допринела развоју модерне цивилизације. Један од најважнијих проналазака 20. века је вештачка фиксација азота (синтеза амонијака: Нобелова награда за хемију 1918, Фриц Хабер и 1931, Карл Бош) из које је израсла модерна индустрија вештачких ђубрива. Процењује се да исхрана 40% светске популације зависи од вештачких ђубрива на бази синтезе амонијака. (Nature 427, 498-499 (05 Feb 2004)) Друга важна открића везана су за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у молекулске механизме биохемијских процеса и трансфера генетичких информација у живим системима.

други језици
Afrikaans: Chemie
Alemannisch: Chemie
العربية: كيمياء
aragonés: Quimica
ܐܪܡܝܐ: ܟܝܡܝܐ
armãneashti: Chimie
arpetan: Ch·imie
مصرى: كيميا
asturianu: Química
Avañe'ẽ: Kimikuaa
azərbaycanca: Kimya
تۆرکجه: شیمی
Bahasa Banjar: Kimia
Bahasa Indonesia: Kimia
Bahasa Melayu: Kimia
български: Химия
Bân-lâm-gú: Hòa-ha̍k
Basa Banyumasan: Kimia
Basa Jawa: Kimia
Basa Sunda: Kimia
башҡортса: Химия
беларуская: Хімія
беларуская (тарашкевіца)‎: Хімія
Bislama: Kemistri
বাংলা: রসায়ন
Boarisch: Kemii
bosanski: Hemija
brezhoneg: Kimiezh
буряад: Хими
català: Química
Cebuano: Kimika
chiShona: Chemishonga
corsu: Chimica
Cymraeg: Cemeg
Чӑвашла: Хими
čeština: Chemie
dansk: Kemi
Deutsch: Chemie
ދިވެހިބަސް: ކީމިއާއީ އިލްމު
eesti: Keemia
Ελληνικά: Χημεία
English: Chemistry
español: Química
Esperanto: Kemio
estremeñu: Química
euskara: Kimika
فارسی: شیمی
Fiji Hindi: Rasayan vigyan
føroyskt: Evnafrøði
français: Chimie
Frysk: Skiekunde
furlan: Chimiche
Gaeilge: Ceimic
Gaelg: Kemmig
Gagana Samoa: Kemisi
Gàidhlig: Ceimigeachd
galego: Química
贛語: 化學
Gĩkũyũ: Kemu
Hausa: Kimiya
客家語/Hak-kâ-ngî: Fa-ho̍k
Hawaiʻi: Kemika
עברית: כימיה
hrvatski: Kemija
Հայերեն: Քիմիա
Ido: Kemio
Ilokano: Kímika
interlingua: Chimia
Interlingue: Chimie
Ирон: Хими
isiXhosa: IKhemistri
íslenska: Efnafræði
italiano: Chimica
日本語: 化学
ქართული: ქიმია
kaszëbsczi: Chemijô
қазақша: Химия
kernowek: Kymystry
Кыргызча: Химия
Kiswahili: Kemia
ភាសាខ្មែរ: គីមីវិទ្យា
한국어: 화학
Kreyòl ayisyen: Chimi
kurdî: Kîmya
Ladino: Kemika
Latina: Chemia
لۊری شومالی: کیمیا دۊنسمنی
latviešu: Ķīmija
Lëtzebuergesch: Chimie
лезги: Химия
lietuvių: Chemija
Ligure: Chimica
Limburgs: Chemie
lingála: Kémi
la .lojban.: xumske
Luganda: Ebyobuziba
lumbaart: Chímica
magyar: Kémia
македонски: Хемија
Malagasy: Simia
Malti: Kimika
Baso Minangkabau: Kimia
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Huá-hŏk
Mirandés: Química
മലയാളം: രസതന്ത്രം
мокшень: Кимиесь
монгол: Хими
မြန်မာဘာသာ: ဓာတုဗေဒ
مازِرونی: شیمی
Nederlands: Scheikunde
Nedersaksies: Scheikunde
नेपाल भाषा: रसायनशास्त्र
Nordfriisk: Chemii
Norfuk / Pitkern: Kemistrii
norsk: Kjemi
norsk nynorsk: Kjemi
Nouormand: Chimie
Novial: Kemie
occitan: Quimia
олык марий: Химий
Oromoo: Kemistirii
oʻzbekcha/ўзбекча: Kimyo
Picard: Kémie
Plattdüütsch: Chemie
پنجابی: کیمسٹری
polski: Chemia
português: Química
پښتو: کيميا
Patois: Kimischri
Qaraqalpaqsha: Ximiya
română: Chimie
Runa Simi: Chaqllisinchi
русский: Химия
русиньскый: Хемія
संस्कृतम्: रसतन्त्रम्
саха тыла: Химия
sardu: Chìmica
Scots: Chemistrie
Seeltersk: Chemie
Sesotho sa Leboa: Khemistri
shqip: Kimia
sicilianu: Chìmica
Simple English: Chemistry
SiSwati: Ikhemisi
slovenčina: Chémia
slovenščina: Kemija
ślůnski: Chymijo
Soomaaliga: Kimisteri
کوردی: کیمیا
srpskohrvatski / српскохрватски: Hemija
suomi: Kemia
svenska: Kemi
Tagalog: Kimika
Taqbaylit: Takrura
татарча/tatarça: Химия
tetun: Kímika
Thuɔŋjäŋ: Piöcëkätiɔɔp
ไทย: เคมี
Tiếng Việt: Hóa học
тоҷикӣ: Кимиё
Türkçe: Kimya
Türkmençe: Himiýa
українська: Хімія
اردو: کیمیا
vèneto: Chìmega
vepsän kel’: Himii
Volapük: Kiemav
Võro: Keemiä
walon: Tchimeye
Winaray: Kímika
吴语: 化學
Xitsonga: Ntivo-Mirhi
მარგალური: ქიმია
ייִדיש: כעמיע
Yorùbá: Kẹ́místrì
Zazaki: Kimya
Zeêuws: Scheikunde
中文: 化學
文言: 化學
粵語: 化學
žemaitėška: Kemėjė
Kabɩyɛ: Siimii lɛɣtʋ
Lingua Franca Nova: Cimica