Тврђава

Тврђава (утврђење, утврда или хисар) је облик војне грађевине са сталном војном поставом, са превасходно одбрамбреним и заштитним задатком, коју карактерише систем кула и јаких бедема. Грађене су на тешко приступачним местима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са других чувале природне препреке попут стена или река.

Крак де Шеваље, једна од најпознатијих тврђава на свету

Историјски развој фортификационе архитектуре

Најстарији примери градова утврђивања неког места забележени су још у касном неолиту пре више од 7.000. године п. н. е. када су настајали први градови и када су људи окруживали насеља подигнута на узвишицама шанчевима и бедемима од дрвеног коља. У Египту су настали први градови од камена на реци Нил као и у Месопотамији на Тигрису и Еуфрату а Античке цивилизације су почеле да своје градове заштићују високим каменим бедемима ( Античке тврђаве), али тврђаве свој врхунац достижу у средњем веку ( средњовековне тврђаве) у време када још није била у употреби експлозивна муниција и када су тврђаве са својим зидовима кулама и бедемима могле и пружале заштиту од непријатеља.

Развој тврђава у средњем веку

Утврђења у Европи су се у почетку, током IX, X и XI века, углавном сводила на усамљени Донжон, који је у ранијем периоду био грађен од дрвета, да би га тек касније заменио камен. Око Донжона налазиле су се и пропратне зграде за војну посаду, послугу, храну итд. Немирна времена у средњем веку створила су потребу да се и те остале зграде заштите, тако да се од X века почињу јављати прво дрвене палисаде, а потом и прави камени бедеми са грудобраном. Последњи стадијум у развоју утврђења у представља додавање додатних кула на бедеме чиме се повећавала одбрамбрена моћ целокупне тврђаве. Паралелно са развојем утврђења развијале су се и куле на њима, које су временом постајале све јаче и веће, да би у последњој фази могле да на себи носе мање опсадне справе и најраније топове.

Прекретницу у фортификационој архитектури западне Европе чине крсташки походи са којих се крсташи враћају доносећи вести, приче и податке о великим каменим утврђењима Византије и Блиског истока.

Са развојем барута и артиљерије у XV и XVI веку променио се облик и начин градње тврђава ( Артиљеријске тврђаве). Тврђаве су свој стратешки значај изгубиле у Првом светском рату и од тада представљају готово искључиво туристичку атракцију.

други језици
azərbaycanca: Qala
български: Крепост
беларуская: Крэпасць
беларуская (тарашкевіца)‎: Фартэцыя
bosanski: Tvrđava
brezhoneg: Kreñvlec'h
català: Fortalesa
čeština: Pevnost (stavba)
Deutsch: Festung
eesti: Kindlus
Հայերեն: Ամրոց
Ирон: Фидар
italiano: Fortezza
日本語: 要塞
қазақша: Қамал
한국어: 요새
Latina: Castrum
lietuvių: Tvirtovė
македонски: Тврдина
Nederlands: Fort (vesting)
Nedersaksies: Vesten
norsk: Festning
norsk nynorsk: Festning
олык марий: Карман
polski: Twierdza
română: Cetate
русский: Крепость
Simple English: Fortress
slovenščina: Trdnjava
svenska: Fästning
Tiếng Việt: Công sự
українська: Фортеця
中文: 要塞
粵語: 堡壘