Сухој Су-7

Сухој Су-7
Su-7BKL(Poland).jpg
Сухој Су-7
Опште
Намена ловац-бомбардер
Посада 1 члан
Земља порекла   СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона Nо126 Комсомолск на Амуру
Први лет 7. септембар 1955.
Почетак производње 1957. до 1972.
Уведен у употребу 1960.
Повучен из употребе 1986.
Статус ван употребе
Први корисник   СССР- Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 1.874
Димензије
Дужина 16,61 m
Размах крила 9,31 m
Висина 4,16 m
Површина крила 34,00 m²
Маса
Празан 8.370 kg
Нормална полетна 11.730 kg
Макс. тежина при узлетању 13.830 kg
Макс. спољни терет 2.600 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х Сатурн АЛ-7Ф-1
Потисак ТММ 66,7/са форсажом 94 kN
Перформансе
Брзина крстарења 786 km/h
Макс. брзина на Hopt 2.120 km/h
Долет 1.450 km
Плафон лета 18.500 m
Брзина пењања 9.600 m/min

Сухој Су-7 ( рус. Сухой Су-7, НАТО назив Fitter) је ловац-бомбардер на млазни погон направљен у Совјетском Савезу. Авион је први пут полетео 1955. године и био у употреби све до 1986. Наследио га је авиона Сухој Су-17 и његове варијанте Су-20 и Су-22.

Пројектовање и развој

Рад на пројекту авиона Су-7 је почео 14. маја 1953. године када је П. О. Сухој [1] именован за главног пројектанта ОКБ-1 који је формиран са задатком да направи совјетску копију америчког ловца F-86 сејбр. За месец дана након тога Биро се окренуо пројектовању суперсоничног борбеног авиона и то: једног са стреластим крилима који је добио ознаку С-1 (према облику крила С-стреласта) и другог са делта крилима који је добио ознаку Т-3 (према Т-троугласта крила). У новембру месецу 1953. године био је готов нацрт тактичког ловца са стреластим крилима С-1, а у фебруару 1954. године прошао је пред комисијом која је одобрила даљи рад. Прототип овог авиона је завршен у јуну месецу 1955. године и отпочето је његово тестирање. Први пробни лет је обављен 7. септембра 1955. године и тестирање је трајало до половине 1956. године. Када је 9. јуна 1956. године овим авионом постигнута брзина од 2070 km/h, 270 km/h више од оне која је задата Тактичко-техничким условима, влада је 11. јуна 1956. године донела одлуку да се авион пусти у серијску производњу. Авион је добио званичан назив Су-7 а производила га је фабрика авиона Nо126 Комсомолск на Амуру. Први пут је јавности приказан 24.јуна 1956. године заједно са осталим новим авионима. Државно и војно тестирање авиона Су-7 је трајало до 1958. године али то је углавном било због мотора. Од 1957. до 1960. године је произведено 132 примерка ових авиона и они су укључени у јединице Војног ваздухопловства као тактички ловци.

У другој половини 50-их година била је обустављена производња авиона намењена подршци сувоземним трупама то су привремено чинили авиони Ил-10, МиГ-15 и МиГ-17, али сазревала је потреба за специјализованим авион за подршку. Тако да је 1957. предложен пројект Су-7Б ловац-бомбардер који је у производњу ушао 1960. године. У току свог животног века, а он је за авионе ове врсте био изузетно дуг, трајао је близу 30 година вршена су модернизовања тако да има неколико варијанти ових авиона. [2]

Технички опис

Авион Сухој Су-7(1955) у музеју у Кбели

Авион Су-7 (1955) је једноседи једномоторни авион направљен према класичној шеми, средње крилац је са стреластим крилом и углом стреле 60о што му омогућава постизање веома великих брзина. Репни стабилизатори су такође стреластог облика. Труп авиона је кружног облика и одликовао се чистим аеродинамичним површинама. На носу авиона се налазио улаз за ваздух са системом за регулисање протока у зависности од висине и брзине лета авиона са минималним отпором. Нови снажан турбо млазни мотор АЛ-7Ф са функцијом додатног сагоревања (форсаж) имао је потисак близу 100 kN, хидраулични систем са радним притиском од 210 bar, нови систем управљања и контроле радних фунција авиона, дуплиране коморе ракетних бустера, нови систем седишта за катапултирање (избацивање под углом) знатно је смањио број повреда пилота при катапултирању, све су то новости први пут примењене у совјетском ваздухопловству. Стајни трап је увлачећи система трицикл, предња носна нога се увлачила у труп авиона а главне ослоне ноге су се налазиле испод крила и у току лета су се увлачиле у крила. Положај крилних ногу стајног трапа је био такав да није сметао систему подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Кокпит пилота смештен у кабину под притиском а лоциран готово у самом носу авиона омогућавао је добру прегледност пилоту како у фазама полетаља и слетања тако и при лету авиона. Авион Су-7 је у принципу био добро наоружан а конкретно наоружање је завислило од типа авиона да ли је био ловац, ловац-бомбардер или јуришник. У Арсенали овог авиона су били топови, ракете ваздух-ваздух, невођене балистичке ракете разног калибра од 57 до 240 mm класичне авио-бомбе разног калибра, па чак и атомска бомба од 5 kT. [3]

Варијанте авиона Сухој Су-7

Ознаке свих варијанти авиона Су-7 приказани су надаље:

  • Су-7 – тактички ловац серијски произвођен (1958—1960),
  • Су-7Б – ловац-бомбардер серијски произвођен (1960—1961),
  • Су-7БКЛ – ловац-бомбардер Су-7Б прилагођен за слетање и полетање са травнатих писта произвођен (1965—1971),
  • Су-7БМ – варијанта ловаца-бомбардера Су-7Б са новом опремом и мотором АЛ-7Ф-1 произвођен (1962—1964),
  • Су-7БМК – извозна варијанта авиона Су-7БМ произвођен (1966—1971),
  • Су-7У – школско тренажна варијанта авиона Су-7Б произвођен (1965—1971),
  • Су-7УМК - извозна варијанта школско тренажног авиона Су-7У произвођен (1965—1971).
други језици
العربية: سوخوي سو-7
Bahasa Indonesia: Sukhoi Su-7
Bahasa Melayu: Sukhoi Su-7
català: Sukhoi Su-7
čeština: Suchoj Su-7
Deutsch: Suchoi Su-7
English: Sukhoi Su-7
español: Sukhoi Su-7
فارسی: سوخو -۷
français: Soukhoï Su-7
עברית: סוחוי-7
हिन्दी: सुखोई एसयू-7
hrvatski: Suhoj Su-7
italiano: Sukhoi Su-7
日本語: Su-7 (航空機)
ქართული: სუ-7
magyar: Szu–7
Nederlands: Soechoj Soe-7
polski: Su-7
português: Sukhoi Su-7
română: Suhoi Su-7
русский: Су-7
slovenčina: Suchoj Su-7
slovenščina: Suhoj Su-7
suomi: Suhoi Su-7
svenska: Suchoj Su-7
Tiếng Việt: Sukhoi Su-7
українська: Су-7