Сунце

Сунце и сунчеве пеге. Две мале сунчеве пеге у средини слике су исте величине као Земља.
Сунце

Сунце је нама најближа и најбоље проучена од свих звезда. Око њега кружи 8 планета и њихови сателити, 5 патуљастих планета, астероиди, комете, метеори и честице космичке прашине, тако да Сунце представља средишњу звезду Сунчевог система. Енергија Сунца у виду сунчеве светлости и топлоте омогућава живот на Земљи путем процеса фотосинтезе и утиче на климу и време на Земљи.[1] Средња удаљеност између Сунца и Земље је 149 600 000 km или једна астрономска јединица, што светлост пређе за 8 минута и 19 секунди.

Сунце је готово савршена кугла (разлика између екватора и пола је само 10 км) и састоји се од гасовите вруће плазме. Оно има јако магнетно поље.[2][3] Пречник Сунца је око 1 392 000 км, што је 109 пута веће од Земље и масу од око 2×1030 килограма, те је 330 000 теже од Земље, и оно сачињава 99,86 % масе целог Сунчевог система.[4]

Сунце се састоји од водоника (око 74% његове масе или 92% његове запремине), хелијума (око 24% масе и 7 % запремине) и мале количине осталих елемената, укључујући гвожђе, никл, кисеоник, силицијум, сумпор, магнезијум, угљеник, неон, калцијум и хром.[5]

Сунце припада спектралној класи G2V. G2 означава да је температура на површини приближно 5.500 °C (5.780 K), што му даје белу боју, мада се Сунце чини жуто због атмосферског расипања, које уклања таласе краћих таласних дужина (плаву и љубичасту светлост) и оставља спектар фреквенција које људско око опажа као жуто. Ово расипање даје околном небу његову плаву боју. Када се Сунце налази ниско на небу расипа се још више светлости, па се Сунце чини наранџасто или црвено. Сунчев спектар садржи линије јонизованих и неутралних метала, као и врло слабе водоникове линије. Слово V (римски број 5) у ознаци спектралне класе показује да је Сунце звезда главног низа. Ово значи да оно генерише своју енергију нуклеарном фузијом језгара водоника у хелијум.[6][7]

Сунце је некада сматрано малом и безначајном звездом, али данас је познато да је оно светлије од 85 % звезда у галаксији Млечни пут, од које су већина црвени патуљци.[8][9] Апсолутна магнитуда је +4,83, али будући нам је Сунце пуно ближе од осталих звезда, видимо га као најсјајније небеско тело с привидном магнитудом -26,74.[10][11] Спољашњи део Сунчеве атмосфере, који се назива корона, стално испушта део плазме у свемир у облику Сунчевог ветра, као струја електрисаних честица која се шири до отприлике 100 астрономских јединица (АЈ – удаљеност од Земље до Сунца). Балон међузвездане материје коју ствара Сунчев ветар назива се хелиосфера: то је највећа непрекидна структура у Сунчевом систему. Осим Земље и других планета, око Сунца круже и астероиди, комете, метеороиди, транс-нептунски објекти у Којперовом појасу и честице прашине.[12][13]

Сунце кружи око центра галаксије Млечни пут на удаљености од приближно 26-27.000 светлосних година од центра галаксије, и креће се у правцу сазвежђа Лабуд. Оно обиђе један круг око центра галаксије за око 225-250 милиона година (једна галактичка година). За њену орбиталну брзину се сматрало да износи 220±20 km/s, али новије процене дају 251 km/s.[14] Ово износи једну светлосну годину сваких 1194,5 година или једну астрономску јединицу сваких 7 дана.

Како се цели свемир шири, тако се и ми крећемо заједно с нашом галаксијом или Млечним путем, према констелацији Хидра и то брзином од 550 км/с. Најближа нам је звезда Алфа Кентаур, која је удаљена 4,2 године свјтлости.[15] Ако узмемо у обзир кретање наше галаксије Млечног пута и окретање око центра галаксије, онда је резултанта кретања нашег Сунца 370 km/s, у смеру сазвежђа Лав и Пехар. [16]

Физичке карактеристике

Основни подаци:
Пречник 1 392 000 km
Маса 1,9891 x 1030 kg
Луминозност 3,84 х 1026 W
Просечна густина 1,411 g/cm3
Површинска (ефективна) температура 5780 K
Температура у центру 15 х 106 K
Време обиласка око средишта галаксије 2,2 x 108 година
Угаони радијус на растојању 1 А. Ј. 960 "
Јачина гравитационог поља на површини 274 N/kg
Спектрална класа G2V
Привидна болометријска магнитуда - 26,83
Апсолутна болометријска магнитуда 4,74
Средње растојање од Земље 149.6 х 106 km

Сунце је звезда главног низа (погледати Херцшпрунг-Раселов дијаграм), спектралног типа Г2, што значи да је нешто већа и топлија од просечне звезде, но недовољно велика да би припадала тзв. „дивовима“. Животни век звезда овог спектралног типа је око 10 милијарди година, а будући да је Сунце старо око 5 милијарди година, налази се у средини свог животног циклуса.

Сунце ротира, али има такозвану диференцијалну ротацију, тј. ротира слојевито, односно, период ротације није исти на хелиографском екватору и половима.

Хемијски састав:
Водоник 73,46 %
Хелијум 24,58 %
Кисеоник 0,77 %
Угљеник 0,29 %
Гвожђе 0,16 %
Неон 0,12 %
Азот 0,09 %
Силицијум 0,07 %
Магнезијум 0,05 %
Сумпор 0,04 %

У средишту Сунца у термонуклеарним реакцијама (нуклеарна фузија) водоник се претвара у хелијум. Сваке секунде у нуклеарним реакцијама учествује 3,8 x 1038 протона (водоникових језгара). Ослобођена енергија бива израчена са сунчеве површине у облику електромагнетног зрачења и неутрина, и мањим делом као кинетичка и топлотна енергија честица сунчевог ветра и енергија сунчевог магнетног поља. Сунце припада популацији I планета, што значи да је богато тешким елементима и металима (злато и уранијум), а то највјеројатније последица експлозије неке ближње супернове.[17]

Због екстремно високих температура, материја је у облику плазме. Последица тога је да Сунце не ротира као чврсто тело. Брзина ротације је већа на екватору, него у близини полова, због чега долази до искривљења силница магнетског поља, ерупција гаса са сунчеве површине и стварања сунчевих пега и проминенција (протуберанци). Ове појаве називамо сунчевом активношћу.

Будући се Сунце састоји од плазме, екватор се окреће брже од полова. Та се појава назива диференцијална ротација и на екватору она износи 25,6 дана, а на половима 33,5 дана. Будући да се и Земља окреће око Сунца, нама се чини да се екватор Сунца окрене за отприлике 28 дана.[18]

други језици
адыгабзэ: Тыгъэ
Afrikaans: Son
Akan: Ewia
Alemannisch: Sonne
አማርኛ: ፀሐይ
Ænglisc: Sunne
Аҧсшәа: Амра
العربية: الشمس
aragonés: Sol
ܐܪܡܝܐ: ܫܡܫܐ
armãneashti: Soari
arpetan: Solely
مصرى: الشمس
অসমীয়া: সূৰ্য
asturianu: Sol
Atikamekw: Pisimw
Avañe'ẽ: Kuarahy
авар: Бакъ
Aymar aru: Willka
azərbaycanca: Günəş
تۆرکجه: گونش
Bahasa Banjar: Matahari
Bahasa Indonesia: Matahari
Bahasa Melayu: Matahari
български: Слънце
Bân-lâm-gú: Ji̍t-thâu
Basa Banyumasan: Srengenge
Basa Jawa: Srengéngé
Basa Sunda: Panonpoé
башҡортса: Ҡояш
беларуская: Сонца
беларуская (тарашкевіца)‎: Сонца
भोजपुरी: सुरुज
Bikol Central: Saldang
বাংলা: সূর্য
བོད་ཡིག: ཉི་མ།
Boarisch: Sun
bosanski: Sunce
brezhoneg: Heol
буряад: Наран
català: Sol
Cebuano: Adlaw
chiShona: Zuva
chiTumbuka: Zuwa
ᏣᎳᎩ: ᏅᏓ
corsu: Soli
Cymraeg: Haul
Чӑвашла: Хĕвел
čeština: Slunce
dansk: Solen
davvisámegiella: Beaivváš
Deitsch: Sunn
Deutsch: Sonne
Diné bizaad: Jóhonaaʼéí
Dorerin Naoero: Ekwan
ދިވެހިބަސް: އިރު
eesti: Päike
Ελληνικά: Ήλιος
emiliàn e rumagnòl: Såul
English: Sun
español: Sol
Esperanto: Suno
estremeñu: Sol
euskara: Eguzkia
فارسی: خورشید
Fiji Hindi: Suraj
føroyskt: Sólin
français: Soleil
Frysk: Sinne
Fulfulde: Naange
furlan: Soreli
Gaeilge: An Ghrian
Gaelg: Yn Ghrian
Gàidhlig: Grian
galego: Sol
贛語: 太陽
𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺: 𐍃𐌿𐌽𐌽𐍉
ગુજરાતી: સૂર્ય
Hausa: Rana
客家語/Hak-kâ-ngî: Ngit-tèu
хальмг: Нарн
Hawaiʻi:
עברית: השמש
हिन्दी: सूर्य
hrvatski: Sunce
Հայերեն: Արեգակ
Ido: Suno
Ilokano: Init
interlingua: Sol
Interlingue: Sole
ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut: ᓯᕿᓂᖅ
Ирон: Хур
isiXhosa: UKat
isiZulu: Ilanga
íslenska: Sólin
italiano: Sole
日本語: 太陽
ქართული: მზე
Kapampangan: Aldo
къарачай-малкъар: Кюн
kaszëbsczi: Słuńce
қазақша: Күн (жұлдыз)
kernowek: Howl
Кыргызча: Күн
Kiswahili: Jua
ភាសាខ្មែរ: ព្រះអាទិត្យ
ಕನ್ನಡ: ಸೂರ್ಯ
한국어: 태양
коми: Шонді
Kongo: Ntangu
Kreyòl ayisyen: Solèy
kurdî: Roj (stêrk)
Ladino: Sol
Latina: Sol
latgaļu: Saule
latviešu: Saule
Lëtzebuergesch: Sonn
лезги: Рагъ
lietuvių: Saulė
Ligure:
Limburgs: Zon
lingála: Mói
Livvinkarjala: Päiväine
la .lojban.: solri
lumbaart: Suu
magyar: Nap
मैथिली: सूर्य
македонски: Сонце
Malagasy: Masoandro
Malti: Xemx
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Nĭk-tàu
Mirandés: Sol
മലയാളം: സൂര്യൻ
мокшень: Шись
монгол: Нар
मराठी: सूर्य
မြန်မာဘာသာ: နေ
مازِرونی: خورشید
Nāhuatl: Tōnatiuh
नेपाली: सूर्य
Nederlands: Zon
Nedersaksies: Zunne
Nēhiyawēwin / ᓀᐦᐃᔭᐍᐏᐣ: ᒌᔑᑳᐅᐲᓯᒽ
नेपाल भाषा: सूर्द्य
Napulitano: Sole
нохчийн: Малх
Nordfriisk: San
norsk: Solen
norsk nynorsk: Sola
Nouormand: Solé
Novial: Sune
occitan: Soleu
ଓଡ଼ିଆ: ସୂର୍ଯ୍ୟ
oʻzbekcha/ўзбекча: Quyosh
ਪੰਜਾਬੀ: ਸੂਰਜ
Pälzisch: Sunn
Papiamentu: Solo
Перем Коми: Шонді
Picard: Solel
Piemontèis: Sol
Plattdüütsch: Sünn
پنجابی: سورج
polski: Słońce
português: Sol
Ποντιακά: Ήλος
پښتو: لمر
Patois: Son
Qaraqalpaqsha: Quyash
qırımtatarca: Küneş
Ripoarisch: Sunn
română: Soare
Romani: Kham
rumantsch: Sulegl
Runa Simi: Inti
русский: Солнце
русиньскый: Сонце
संस्कृतम्: सूर्यः
саха тыла: Күн (сулус)
sardu: Sole
Scots: Sun
سنڌي: سج
Seeltersk: Sunne
shqip: Dielli
සිංහල: හිරු
sicilianu: Suli
Simple English: Sun
slovenčina: Slnko
slovenščina: Sonce
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Слъньцє
ślůnski: Słůńce
Soomaaliga: Qorax
کوردی: خۆر
srpskohrvatski / српскохрватски: Sunce
suomi: Aurinko
svenska: Solen
Taqbaylit: Iṭij
татарча/tatarça: Кояш
తెలుగు: సూర్యుడు
Tiếng Việt: Mặt Trời
тоҷикӣ: Офтоб
Tok Pisin: San
Tsetsêhestâhese: Éše'he
ತುಳು: ಸೂರ್ಯ
Türkçe: Güneş
Türkmençe: Gün (ýyldyz)
Twi: Ewia
тыва дыл: Хүн (сылдыс)
удмурт: Шунды
українська: Сонце
اردو: سورج
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: قۇياش
Vahcuengh: Daengngoenz
vèneto: Sołe
vepsän kel’: Päiväine
Volapük: Sol
Võro: Päiv
walon: Solea
West-Vlams: Zunne
Wolof: Jant
吴语: 太陽
მარგალური: ბჟა
ייִדיש: זון
Yorùbá: Òrùn
Zazaki: Tici
Zeêuws: Zunne
中文: 太阳
文言:
粵語: 太陽
žemaitėška: Saulė
डोटेली: सूर्य
ГӀалгӀай: Малх
Kabɩyɛ: Wɩsɩ
Lingua Franca Nova: Sol