Стефан Душан

Стефан Душан
Serbian Emperor Stefan Dušan, cropped.jpg
Фреска из манастирске цркве у Леснову,
око 1350. године
Пуно имеСтефан Урош IV Душан Немањић
Датум рођења(1308)1308.
Место рођењаЗета
Flag of Serbia 1281.svg Српско краљевство
Датум смрти20. децембар 1355.(1355-12-20) (46/47 год.)
Место смртиДевол
 Српско царство
Гробманастир Светих архангела
(после 1927. године
црква Светог Марка у Београду)
ДинастијаCrveni dvoglavi orao (glavni heraldicki simbol srednjovekovne Srbije u doba Nemanjica).jpg Немањићи
ОтацСтефан Урош III Дечански
МајкаТеодора Смилец
ВероисповестПравославље
СупружникЈелена
ПотомствоСтефан Урош V, непозната кћерка
Краљ Србије
Период8. септембар 1331. — 16. април 1346.
Крунисање8. септембар 1331.
ПретходникСтефан Урош III Дечански
Цар Српског царства
Период16. април 1346. — 20. децембар 1355.
Крунисање16. април 1346.
НаследникСтефан Урош V

Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308. — 20. децембар 1355), познат и као Стефан Душан или Душан Силни, био је последњи српски краљ из династије Немањића, владајући од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први цар српске државе[a][2][3][4], када га је на Васкрс 16. априла 1346. године крунисао први српски патријарх Јоаникије II. Душан је владао над новонасталим Српским царством 9 година - од свог крунисања 1346. до своје смрти 20. децембра 1355. године. Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато је често називан и под именом "Душан Силни".

Рођен је око 1308. године највероватније у Зети, где је његов отац Стефан Дечански боравио као наследник краља Стефана Милутина, Душановог деде. Детињство будућег цара није било нимало лако, као дечак је заједно са својим ослепљеним оцем и мајком и старијим братом завршио у изгнанству у Цариграду — то је била казна за младог краља Стефана Дечанског, који се побунио против оца и покушао да му отме власт, али га је краљ Милутин победио, ослепео и послао га заједно са његовом породицом у византијску престоницу Цариград. То се десило највероватније 1314. године, а већ почетком 1317. или 1318. године Стефану је било дозвољено да се врати у краљевину Србију. Млади Душан је остао на двору свог деде Милутина, највероватније као талац. 1321. године, краљ Милутин умире, а годину дана касније - на српски престо долази краљ Стефан, Душанов отац, коме се изненада повратио вид. Том приликом је Душан проглашен за наследника престола и додељена му је на управу Зета, где су обично боравили наследници престола.

Није познато Душаново учешће у владавини свог оца Стефана Дечанског (1322−1331). Једино је познато да је Душан учествовао у бици код Велбужда 1330. године, где је српска војска поразила бугарску и убила њиховог цара. У бици се Душан показао као изузетан ратник и командант, и вероватно је још ту задобио симпатије војске и властеле, која ће га касније наговорити да свргне свог оца. Почетком 1331. године, односи Душана и његовог оца краља Стефана су се прилично захладнели. Краљ Стефан је вероватно на наговор своје друге супруге, краљице Марије Палеолог, размишљао да Душана смени за наследника и на то место постави свог другог сина Синишу. На наговор похлепне властеле, која је желела још веће освајачке походе, Душан се побунио против оца - свргнуо га са власти, и потом утамничио. Стефан је умро у тамници, али разлог смрти никада није био у потпуности откривен. Постоји неколико теорија о томе: неки извори тврде да је Стефан умро природном смрћу, док други наговештавају на то да је Душан наредио да се Стефан убије - што би могао да буде један од разлога зашто Душан није проглашен за светитеља.

У наредним годинама своје владавине, Душан ће освојити многа подручја и градове, чиме Српска држава постаје најјача сила на Балкану, а Душан постаје најмоћнији владар у тадашњој Европи, и један од најмоћнијих светских владара 14. века. Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом, са којом је добио јединог сина престолонаследника Уроша, а неки извори сматрају да су имали и ћерку. После смрти цара Душана 1355. године, царски трон наслеђује његов син Урош, чиме он званично постаје цар Стефан Урош V, али Српско царство почиње видљиво да слаби и тоне ка пропасти. Због немогућности да сачува очеву државу, цар Урош добија епитет "Нејаки".

Душанова царска круна се данас налази у Цетињском манастиру, у Црној Гори. Цар Душан је такође познат по томе што је саградио Манастир Светих архангела код Призрена, где је и био сахрањен све до 1927. године, када је његово тело пренето у Цркви Светог Марка у Београду. Завршио је такође и задужбину свог оца Манастир Високи Дечани. Душан је такође сматран за хероја међу данашњим Србима, и има велико поштовање у народу.

Садржај

други језици