Списак владара Пољске

Ово је списак пољских владара од Мјешка I Пјаста до 1815. године.

За владаре пре Мјешка видети списак легендарних владара Пољске.

За владаре после 1815. видети Списак руских императора, јер су руски цареви носили титулу владара Пољске, а за после 1918. Списак председника Пољске.

Краљевина Пољска (960 - 1569)

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Пјастови Мјешко I Пјаст
(Mieszko I)
960—992 Мјешко (Мјечислав) је био први познати пољски владар. Он је ујединио Пољске земље ујединио Пољске замље, увео хришћанство у Пољску, отворио прву познату пољску бискупију у Познању и одбранио ју је од немачких напада, али је и признао немачку врховну власт. Мјешко I Пјаст
Пјастови Болеслав Храбри
(Bolesław I Chrobry)
992—1025 Син Мјешка и Дубравке од Бохемије;
  • Био је јако крупан, тежак и мудар [1];
  • Неуспех у покрштавању Пруса;
  • Гњезно постаје надбискупија;
  • Војвода Бохемије (1003—1004);
  • Од 1025., први краљ Пољске;
  • Проширио територију Пољске на: Шлеску, Померанију, Малопољску, Моравску, Словачку, Лужице и источну Галицију.
Болеслав Храбри
Пјастови Мјешко II Пјаст
(Mieszko II Lambert)
1025—1031 Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • Носио титулу краља Пољске;
  • Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити новцу [2];
  • 1028. и 1030. је опустошио Саксонију;
  • 1031. свргнуо га кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом.
Мјешко Ламберт
Пјастови Безприм Пјаст
(Bezprym)
1031. Најстарији син Болеслава Храброг и Јудите Угарске;
  • 1031. кијевски кнез га довео на власт;
  • Послао је краљевске знакове краљу Римљана тј. немачком краљу;
  • Носио је титулу војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Био је насилан;
  • Убијен је од сопствених присталица, који су гајили гнев према њему, због тиранства [3].
Безприм
Пјастови Мјешко II Пјаст,
друга владавина
1031—1034 Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • 1031. повратио власт у једној области и потом постепено освајао друге;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Изгубио је: Највећи део Лужица, источну Галицју и Словачку.
Мјешко Ламберт
Пјастови Казимир I Пјаст
(Kazimierz I Odnowiciel)
1034—1058 Син Мјешка Ламберта и Риксе Лотарангијшке;
  • Он је био висок човек, физички развијен и згодан, са дугом брадом и дугом косом и то запуштеном;
  • Био је, до краја живота, посвећен обнови земље, и зато је добио надимак Обновитељ [4];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Освојио је Мазовију, Шлеску и Померанију;
  • Крунисање за пољског краља су му спречили непријатељи.
Казимир Обнављач
Пјастови Болеслав II Смели
(Bolesław II Szczodry)
1058—1079 Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Веровао је да без великодушнисти нема слободе и када човек има све треба дати оном који нема ништа [5];
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Обновио је моћ пољске;
  • Од 1076. краљ Пољске;
  • 1079. га је незадовољно племство свргнуло са престола;
Болеслав Смели
Пјастови Владислав I Херман
(Wladyslaw I Herman)
1079—1102 Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Нога му је била оболела, бог чега је био не покретан [6];
  • Довели га на власт побуњени племићи;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са Бохемијом и Светим римском царством;
  • Био је вазал Светог римског царства;
  • 1085. пристао да кнез Бохемије носи титулу краља Пољске;
  • Смирио је побуне племића;
  • За време Владислављеве старости стварну власт вршио је тиранин Сецех, због кога избија побуна у Шлеској;
  • Досељавао је Јевреје [7];
  • 1098. се морао одрећи Сецеха сбог опозиције синова.
Владислав Херман
Пјастови Збигњев Пјаст
(Zbigniew)
1102—1107 Син Владислава Хермана;
  • Био је човек прилично скроман и једноставан [8];
  • Владао је у Великопољској, Кујавији и Мазовији, с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Бохемију;
  • до 1106 остала му је само Мазовија;
  • 1107. је изгубио је Мазовију;
Збигњев
Пјастови Болеслав III Пјаст
(Bolesław III Krzywousty)
1107—1138 Син Владислава Хермана;
  • Био је једноставан;
  • Имао је крива уста, али трудио се да их држи правилно [9];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Кијевску Русију;
  • 1107. је збацио брата;
  • Борио се са Светим римским царством и Бохемијом;
  • Године 1109. је победио Свето римско царство, а брата ослепео;
  • до 1022. године покрстио је Померанију;
  • настојао је очувати надбискупију Гњезно;
  • на самрти је поделио пољску међу синвима.
Болеслав Кривоусти
Пјастови Владислав II Пјаст
(Wladyslaw)
1138—1146 Син Болслава Кривоустог и Збиславе Сватополковне;
  • Био је горд;
  • Отац му је доделио Шлезију;
  • Наследио је оца на престолу и тако добио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • Подржавало га је Свето римско царство [7];
  • Дао је велике привилегије племићима и тиме ослабио централну власт;
  • Већи део владавине проводио је задовољан, у наручју своје супруге, која је имала велик утицај на њега, па је он, по њеном налогу убијао људе [10];
  • 1146. Краков је освојио његов брат Болеслав IV Пјаст;
  • Немци су успели да Владиславу поврате Шлезију [7].
Владислав Изганиник
Пјастови Болеслав IV Пјаст
(Boleslaw IV Kedzierzawy)
1146—1173 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Кујавију и Мазовију;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1146. је освојио Краков и прогнао Владислава;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Одбио је да призна Фридриха Барбаросу за краља Римљана, тј. краља Немачке.
  • августа 1157. Фридрих га је (због горе наведеног) напао и Болеслав је био приморан да да Владиславу Шлезију и да призна врховну власт Светог римског царства [7];
  • Водио је мирољубиву политику [11].
Болеслав Коврџави
Пјастови Мјешко III Пјаст
(Mieszko III Stary)
1173—1177 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Померанију;
  • После очеве смрти 1138. је освојио Великопољску;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1173. је наследио свог брата у Кракову, Мазовији и Кујавској;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • У савезу са Русима је ратовао против Казимира и побеђивао га је [7];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Био је презадовољан са својим поседима;
  • Водио је мирољудиву политику са суседима [12].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст
(Kazimierz II Sprawiedliwy)
1177—1190 Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Био је племенит, пријатног изгледа, витак, висок, достојанствен, скроман, елегантан и разуман;
  • Отац му није доделио ништа, али је свог брата Хенрика наследио у Сандомјежу;
  • 1177. је освојио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1186. је свом нећаку Лешку отео Кујавију и Мазовију;
  • Ујединио је целу Малопољску;
  • 12. јуна 1189. сву имовину је поклонио цркви Светог Вацлава у Кракову [7];
  • Уживао је поштовање целог народа.
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима [13].
Казимир Праведни
Пјастови Мјешко III Пјаст,
друга владавина
1190. Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Збацио је брата с власти, али није се дуго одржао на војводском (кнежевском) месту, јер га је брат свргнуо [7].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст,
друга владавина
1190—1194 Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
Казимир Праведни
Пјастови Лешко I Пјаст
(Leszek Biały)
1194—1202 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Још као дечак био је јако мудар и искусан у лову. Због теликих борилачких вештина је волео витештво [14].
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се за престо са Владиславом Лаконогим и Мјешком;
  • (1198-1202) - Мјешко је владао заједно са њим и то је имао положај Лешковог регента, због тога што је Лешку дао Кујавску;
  • 1201. - Мјешко га је збацио, али он се исте године вратио на власт;
  • 1202. - Лешко се, због смрти Мјешка, крунисао за војводу (кнеза) Пољске;
  • 1202. - Владислав га је свргнуо;
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст
(Władisław III Laskonogy)
1202. Син Мјешка Старог;
  • Био је приступачан, тако милостив, очаравајући и леп;
  • Био је скроман и хуман [15];
  • После очеве смрти поделио је Пољску са Лешком Белим и добио је Великопољску и краковски барони су га позвали против Лешка па је привремено окупирао Малопољску, али Лешко се вратио на власт после његовог повлачења.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Склопио је савез са Лешковим братом, Хенриком Брадатим и са Данским краљем.
Владислав Лаконоги
Пјастови Лешко I Пјаст,
друга владавина
1202—1210 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Битка код Завихоста 1205; пораз од стране кијевског кнеза Романа Мстиславича, који осваја већи део Пољске;
  • 1207. постао је вазал папе, који га је чувао од немачке најезде.
Лешко Бели
Пјастови Мјешко IV Пјаст
(Mieszko IV Plątonogi)
1210—1211 Син Владислава II и Јелене Зноемске;
  • 9. јуна 1210. папа му је прознао права за пољски престо и он је тада био у стању освојити Краков и освојио га је;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза).
Мјешко Плутоноги
Пјастови Лешко I Пјаст,
трећа владавина
1211—1227 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Рат са Угарском око источне Галиције, али њу је 1214. освојио Данило Мстиславич, кијевски кнез;
  • Пољска се проширила на исток;
  • 1227. убијен је на пољском државном сабору у Гонсави
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст,
друга владавина
1228. Син Мјешка Старог;
  • Успешна побуна против њега у Великопољској;
  • 5. маја 1228. уговор из Калиша; Владислав абдицира у корист Лешковог сина [15].
Владислав Лаконоги
Пјастови Конрад Пјаст
(Konrad I Mazowiecki)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Био је окорели покварењак и зликовац;
  • Отац му је оставио Мазовију;
  • Био је претендент за пољски престо;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Шлезије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235);
  • Доба феудалне анархије у Пољској;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац;
  • октобар 1231. Опсада Стене; Конрадов пораз у експедицији према Кракову;
  • јесен 1232. Опсада Сандомјежа; Конрадов пораз и пад Мазовије, под Хенрикову и Болеслављеву власт;
  • 31. октобра 1232. Конрад признаје Болеслава за свог вадара и Болеслав му враћа мазовију и поједине делове Сандомјежа [16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст
(Bolesław V Wstydliwy)
1228—1238 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Пошто је био малолетан, регент му је био стриц Хенрик Брадати, са другим рођацима;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Некако је успео Конраду Мазовском отети Сандомјеж;
  • Сандомјеж му је био сопствено лено;
  • Стално га је у Сандомјежу нападао Конрад Мазовски;
  • У ратовима против Великопољске је успео добити неколико замкова;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац [17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Власт му је отео Хенриков син, Хенрик Побожни.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Хенрик I Пјаст
(Henryk Brodaty)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Он је добио надимак Хенрик Брадати због тога, јер је на подстицање своје супруге Свете Јадвиге, напустио живот у раскоши; Пустио је браду и напустио је живот у раскоши; почео је да носи вунену одећу, а не блиставу одећу од злата;
  • Био је скроман;
  • Отац му је оставио Шлезију;
  • Био је регент малолетног Болеслава, али вршио је све владарске функције;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Мазовије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235);
  • Ратови против Великопољске (1231—1234.), (1235) и (1237—1238.);
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац [17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Хенрик Брадати
Пјастови Хенрик II Пјаст
(Henryk II Pobożny)
1228—1238 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Хенрик је био човек посвећен Богу (по томе назван Побожни), био је доброчинитељ и као храбри и одани Хрстосов војник је храбро пркосио Татарима и од Татарске руке је и погинуо;
  • Наследио је престо од оца занемарујући малолетног Болеслава;
  • Владао је Шлезијом, Пољском и Малопољском;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са својим племићима, осим са Болеславом, који је прогласио одцепљење Сандомјежа;
  • Рат против Светог римског царства (1238—1239) и тиме је заустављен продор Немаца у Пољску на дуже време;
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Нејзда Монгола (Татара);
    • Монголско пљачкање и освајање Малопољске;
    • Битка код Легнице (9. априла); Хенрикова погибија [18].
Хенрик Побожни
Пјастови Болеслав V Пјаст 1238—1243 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Владао је само у Сандомјежу;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Због његове малолетности регент му је био Климент од Рушче;
  • Рат против Конрада Мазовског (1239);
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Монголска (Татарска) најезда;
    • Болеслав у на самом почетку године бежи из Сандомјежа у Краков;
    • 13. фебруара пад Сандомјежа;
    • 18/28. марта Болеслав је, са својом мајком и супругом, побегао у Угарску, своме тасту, али када је сазнао да ни у Угарској због Монголских насртаја није безбедно побегао је у Моравску;
  • 1242. је онбовио своју независну власт у Сандомјежу уз помоћ Климента од Рушче [19];
  • Склопио је мир са Конрадом.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Конрад Пјаст,
друга владавина
1241—1243 Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • 10. јула 1241. Конрад је подигао велику војску и уз подршку деце је са њом освојио, од Монгола, Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 29. јуна 1242. покољ оних куји нису хтели да буду Конрадови поданици;
  • Опадање централне власти;
  • Пољаци примају немачки језик као званични;
  • Рат (у савезу са Тевтонским витезовима и Великопољском) против Гдањска (1242—1243); Конрад осваја Сартовицу (4. децембра 1242), Визогрод (децембра 1242) и Накло (јенуара 1243);
  • Почетком 1243. Конрад ј на наговарање Ополе, Познања, Литванаца и Монгола објавио рат Болеславу;
    • Битка код Суходоља (25. маја 1243); Климент од Рушче је је уништио Конрадову војску И Конрад напушта земљу [16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст,
друга владавина
1243—1279 Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • После победе код Суходоља освојио је Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1246. државни удар Конрада Мазовског;
  • Експедиција против Татара (1248—1249.);
  • 1251. откривена је со у близини Бохње;
  • Експедиције против Бохемије (1253) и (1260);
  • Давање привилегија свештенству (1252—1258);
  • Више не јача утицај Светог римског царства у Пољској, али Болеслав Светом римском царству поклања неке градове;
  • Слабљење централне власти;
  • Експедиција против Ленчице (1259);
  • (30. новембра 1259 - 12. фебруара 1260) Друга Монголска (Татарска) најезда;
    • 30. новембра 1259. Монголи пљачкају Завихост и Битом;
    • 2. новембра 1260. Пад Сандомјежа; Монголи извршили покољ 48 Доминиканаца у цркви Светог Јакова;
    • Болеслав бежи у Угарску;
    • 12. фебруара паљење и пљачкање Кракова; војводин (кнежев) замак је одбрањен;
  • јуна 1260. освета над Татарима;
    • Битка код Кракова (14. јуна 1260); погибија татарског намесника у пољској, Комата;
  • 1265. инвазија Литванаца и Русина;
    • Битка код Варта (19. јуна 1266); поражен е русински кнез Шварно;
  • 1271. побуна против Болеслава, с циљем да Владислава Ополског доведу на власт;
    • Битка код Богуцина (2. јуна 1271); пораз Владислављеве војске тј. кукавичке руље
  • 1273. Болеслављева освета над Владиславаом
    • Пљачкање Владислављевих области;
  • 1274. мир са Ополом;
  • 1277. мир са Бохемијом [19].
Болеслав Стидљиви
Пјастови Лешко II Пјаст
(Leszek II Czarny)
1279—1288 Унук Конрада Мазовског и усвојени син Болеслава Стидљивог;
  • Био је вољен и цењен од својих поданика;
  • Придржавао се пољских обичаја;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1280. побуна племића Лава Данијеловича, уз помоћ Монгола;
  • 1282. напади су одбијени, а побуна угушена;
  • Честе провале Литванаца;
  • 1282. сукоб с црквом;
  • 1285. упад Вроцлавског господара у Малопољску;
  • Јанош и Отон Старзов су незадовољни Лешковом владавином (посебно због Вроцлавског упада) дижу против Лешка целу земљу;
    • Битка код Бохње (3. маја 1285); Лешкова победа над побуњеницима, који се смирују;
  • 1286. измирење са црквом;
  • (7. децембра 1287 - крајем јануара 1288) трећа Монголска (татарска) инвазија на Пољску;
    • Опсада Сандомјежа (децембра 1287); потпун русински пораз;
    • Битка код Лагува (Битка за Лујса гору) (децембра 1287); потпун татарски пораз;
    • Битка код Кјелце (20. децембра 1287); пораз татарских трупа, које напуштају Малопољску;
    • Опсада Кракова (24. децембра 1287); пораз нових татарских одреда;
    • Побуна у Кракову (1288); побуњеници опљачкали град;
    • Битка код Старог Сонча (јануар 1288); пораз татарских одреда;
    • Татарска пљачка региона Подхале (јануар 1288);
    • Татарска пљачка Подолињеца (јануар 1288);
    • Битка код Црног Дунајеца (јануар 1288); пораз татарских одреда, који потом напуштају Пољску;
  • Неуспешни рат против племића Конрада Черског (прва половина 1288) [20].
Лешко Црни
Пјастови Хенрик IV Пјаст
(Henryk IV Prawy)
1288—1290 Унук Хенрика Побожног;
  • 1288. дошао је на власт без подршке цркве, која је хтела да на престо доведе Болеслава Плоцког;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Људи су му завидели због наслеђивања целог војводства Вроцлава и куповине неких подручја;
  • Честе провале Русина;
  • Водио је ратове са племићима и узурпаторима, за обнову централне власти;
    • У тим борбама је изгубио власт у Кракову, али се вратио на власт августа 1288., иако никад није успео да обнови власт у Сандомјежу;
    • Сукоб са црквом, пошто је подржавала његове непријатеље;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • На самрти је поделио земљу рођацима [21].
Хенрик Прави
Пјастови Пшемисл II Пјаст
(Przemysł II)
1290—1291 Чукун унук Мјешка Старог;
  • Он је био човек, чији га пољски народ кроз све генерације и векове треба хвалити. Он је проширио своје краљевске поседе и ојачао је централну власт;
  • 25. јула 1290. Пшемисл је умарширао у Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 12. септембра Пшемисл напушта Краков и предаје знакове власти, али је наставио владати у Кракову;
  • у јесен је постао престолонаследник Великопољске;
  • 15. новембра Пшемисл предаје Бохемији све своје поседе осим Кракова
  • 6. или 7. јануара 1291. Пшемисл је предао и Краков Бохемији, али је наставио носити ту титулу [22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав II Пшемисл
(Wacław II Przemyślida)
1291—1305 Зет Пшемисла Пјаста;
  • Овај чувени краљ је волео и поштовао свештенство, финансиран је од стране манастира и штитио их је [23];
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1295. је почео губити територију Пољске;
  • 1296. обновио је своју власт;
  • Од 1300. краљ Пољске;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Вацлав I, краљ Пољске
Пјастови Пшемисл II Пјаст,
друга владавина
1295—1296 Чукун унук Мјешка Старог;
  • 26. јула 1295. - крунисао се за пољског краља у Гњезну;
  • 8. фебруара 1296. - убили су га Вацлавови људи [22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав III Пшемисл
(Wacław III Przemyślida)
1305—1306 Син Вацлава II и Јудите Хабзбуршке;
  • Упустио се у пијанчење [24];
  • Носио је титулу краља Пољске;
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1306. је хтео да учини Пољску својим наследном земљом, па ју је напао и погинуо;
Вацлав II, краљ Пољске
Пјастови Владислав I Пјаст
(Władysław Łokietek)
1306—1333 Унук Конрада Мазовског;
  • Био је храбар, уман, витак, мишићав вредан човек. Од младости до старости, иако исцрпљен, задржао је снагу ума и тела. Није могао наћи ниједног пристојног витеза подједнако високог;
  • Награђивао је инталигентне, ниске људе [25];
  • Отац му је оставио Брест-Кујавску;
  • Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја;
  • Постао је војвода (кнез) Сиерадза 1288., а касније владар Мазовије и Шлезије;
  • После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију;
  • 1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца и уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију; Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328);
  • После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску;
  • 1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена;
  • 1319. се крунисао за краља Пољске;
  • Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.
Владислав Ниски
Пјастови Казимир III
(Kazimierz III Wielki)
1333—1370 Унук Конрада Мазовског;
  • Био је висок, дебео, озбиљног лица, косе, густе и коврџаве и с дугом брадом. Волео је празнике; пријатељски настројен, разуман, пажљив, добар, славан и приступачан [26];
  • Носио титулу краља Пољске, који му народ није признавао, него признавао за краља Кракова;
  • 1335. се одрекао Шлеске;
  • Богатство и просперитет Пољске;
  • Мировни споразуми: са Угарском 1334., са Бохемијом 1336. и Тевтонским редом 1343.;
  • Раст економије;
  • 1347. законик: Статути Казимира Великог;
  • Потврдио је привилегије Јеврејима и ограничио је њихове каматне стопе на 8%;
  • 1355. за свог наседника је прогласио угарског краља Лајоша;
  • Племство више не мора да плаћа експедиције ван Пољске;
  • 1364. основао универзитет у Кракову;
  • Саградио је бројне замкове и реформисао војску.
  • Освојио је Галицију-Волинију;
Казимир Велики
Анжујци Лајош I Анжујски
(Ludwik Wielki Wegierski)
1370—1382 Сестрић Казимира Великог и унук по мајци Владислава Ниског;
  • Он је био резвијен човек, са охолим очима, коврџаве косе и браде, са светлим лицем, великим уснама и благо погрбљеним раменима [27];
  • Био је једини Угарско-пољски краљ; владао подручјима од Висле до Јадранског мора;
  • 1377. - после неколико пораза, побеђује Литванце и осваја Подолију;
  • Најмоћнији владар Европе свог времена; Угарска на врхунцу моћи;
  • Племство незадовољно због владавине странаца;
Лајош Велики
Анжујци Јадвига Пољска
(Jadwiga)
1382—1399 Кћерка Лајоша и Јелисавете Котроманић;
  • Лице јој је било веома лепо, али лепши су били њени манири и врлине [28];
  • После дугих преговора и грађанског рата у Великопоској на Пољски престо 1383. долази Лајошева кћерка Јадвига: распад уније између Литваније и Пољске; Галиција-Волинија остаје у Угарским рукама;
  • 1384. - крунисање у Кракову за краљицу Пољске;
  • мај 1385. - удаја за Владислава Јагела, великог кнеза Литваније;
  • Имала је мало удела у правој власти, али је била дипломатски ангажована;
  • Рат против Угарске (1387): повратак Галиције-Волиније;
  • Превела је многе књиге са латинског на пољски;
  • Основала је много болница;
  • Основала је бискупију у Вилњусу;
  • Краковски универзитет у чат Јадвиге и њеног супруга мења име у Јаглелонски универзитет.
  • 22. јуна 1399. - смрт од компликација на порођају; проглашена је светитељком.
Јадвига
Персонална унија са Литванијом
Јагелонци Владислав II Јагелонац
(Władysław II Jagiełło)
1385—1434 Супруг Јадвиге Пољске;
  • Младост му је била несрећна;
  • Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат [29];
  • мај 1385. венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу његово име, Јогаила Алгирдаитис је промењено у Вадислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
  • Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
  • 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а Јагелов рођак Витолд заједно са тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витолду даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније
  • 1399. - смрт Јадвиге: Владислав нема права да је наследи, али нема никаквих претендената, па наставља да влада до 1434:
  • Рат против Тевтонске државе;
    • 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске;
    • 1409. - Пољаци су их одбили и освојили Бамберг;
    • 1409. - склопљен привремени мир;
  • 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске;
  • Постао витез Змај.
Владислав Јагело
Јагелонци Владислав III Јагелонац
(Władysław III Jagiellończyk)
1434—1444 Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је леп; имао је црну косу и црне очи [30];
  • 25. јула 1434. - Владислављево крунисање: било је прекинуто од непријатељски настројених племића;
  • Његова пуна титула гласила је: Владислав, милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске, Сандомјежа, Кракова, Сиерадза, Ленчице, Кујавије, велики кнез Литве, господар Помераније и Рутеније;
  • За време његове малолетности регент му је био краковски бискуп и кардинал Збигњев Олесницки, мајка и други саветници;
  • Збигњев је злоупотребљавао свој положај, тако што се мешао у државне послове, које Владислав није редио; и тиме прекршио споразум, који је Владислав потписао са племићима;
  • 1438. - парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле;
  • 1440. - Владислав се уз помоћ папе бори за угарску круну;
  • Владислав крунисан за угарског краља Владислава I;
  • 1442. - победа у рату за круну Светог Стефана;
  • Негодовање пољских племића, због нове персоналне уније са Угарском,; због које Владислав занемарује Пољску;
  • 1443—1444. Варнински крсташки рат;
Владислав Варненчик
Јагелонци Казимир IV
(Kazimierz IV Jagiellończyk)
1444—1492 Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов [31];
  • 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији;
  • За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи;
  • 1445. - изабран је за краља Пољске;
  • 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске;
  • 1454. - Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску;
  • 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
Казимир IV
Јагелонци Јан I
(Jan I Olbracht)
1492—1501 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је висок, с очима боје лешника, имао је љутуто лице. Кошчат и јак; груди руке и ноге су му биле дебље, имао је ретку косу на глави, коју је покривао капом. Имао је брзе рефлексе, најчешће у мачевању. Волео је борбу [32];
  • Његова пуна титула гласила је: Са милошћу Божјом, краљ Пољске, Кракова, Сандомјежа, Сиерадза, Ленчице, Кујавске, велики кнез Литваније, господар и наследник Русије, Пруске, Хелмна, Елбага и Помераније;
  • Није владао у Литванији;
  • Био је образован;
  • Покушавао је да ојача моћ монарха у Пољској, али је све то било узалудно, а привилегије племића су још више порасле;
  • Финансијска криза;
  • Борио се за интересе племића и тако није укинуо кметство;
  • Племство је било тако задовољно да је само финансирало поход против молдавског војводе Стефана Великог:
    • Намеравали су да на престо у Молдавији доведу Жигмунда Старог, Јановог брата;
    • Битка код Буковине: Пољаци до ногу потучени;
  • Кад су сазнали за тај пораз у земљу су провалили Татари и њихови врховни господари Турци;
  • Мир између Пољака и Татара.
Јан I
Јагелонци Александар I Пољски
(Aleksander I Jagiellończyk)
1501—1505 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор [33];
  • Поново је ујединио Пољску са Литванијом;
  • Пољску су опустошили Татари;
  • Стефан Велики је освојио Покутију;
  • Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ;
  • После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом;
  • 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле;
  • На самрти наредио је напад на Татаре:
    • Битка код Клецког, победа над Татарима.
Александар Јагелонац
Јагелонци Жигмунд I Пољски
(Zygmunt I Stary)
1506—1548 Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [34];
  • Ра против Русије (1507—1508.)
  • Водио је рат против Пруске:
    • 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
  • Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
  • Мир с Турцима 1525., на три године;
  • 1529. - освајање Мазовије;
  • Рефоримисао је правосуђе;
  • Раст економије;
  • Био је мецена уметности;
Жигмунд Стари
Јагелонци Жигмунд II Пољски
(Zygmunt II August)
1548—1572 Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [35];
  • Ливонски рат (1558—1583.):
    • 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
    • 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце;
    • 1560. - Пад Фелина, под Руску власт;
    • 1561. - Ливонија се потчињава Пољској;
    • 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули;
    • Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех;
      • Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су;
  • 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.
Жигмунд Август
други језици
العربية: ملك بولندا
Bahasa Indonesia: Daftar Penguasa Polandia
български: Крал на Полша
беларуская: Каралі польскія
беларуская (тарашкевіца)‎: Сьпіс польскіх манархаў
עברית: מלך פולין
srpskohrvatski / српскохрватски: Popis poljskih vladara
українська: Правителі Польщі