Северни ледени океан

Мапа Артичког океана, са границама које је одредила Међународна хидрографска организација (IHO), укључујући Залив Хадсон (део којег је јужније од 57°N латитуде, изван мапе)
Земљиних пет океана

Северни ледени океан је океан који се налази на простору око Северног пола, а представља најмањи и најплићи од пет океана. Обухвата површину од 13 милиона и 100 хиљада km².[1] Међународна хидрографска организација га препознаје као океан, мада га неки океанографи називају Арктичким медитеранским морем или једноставно Арктичким морем, класификујући га као медитеранско море или естуар Атланског океана.[2][3] Алтернативно, Арктички океан се може сматрати најсевернијим делом јединственог Светског океана.

Лоциран је углавном у арктичком северном поларном региону у средини северне хемисфере. Арктички океан је скоро потпуно окружен Евроазијом и Северном Америком. Он је делимично покривен морским ледом током целе године и скоро потпуно зими. Површинска температура Арктичког океана и салинитет сезонски варирају са топљењем и замрзавањем леденог покривача;[4] његов салинитет је у просеку најнижи међу пет главних океана услед незнатне евапорације, знатног улива свеже воде из река и потока, и ограничене везе и излива у окружујуће океанске воде са вишим салинитетом. Сматра се да је смањење залеђене површине у току лета и до 50 %.[1] Амерички Национални центар за податке о снегу и леду (NSIDC) користи сателитске податке сакупљање дневних података о Арктичком покривачу морског леда и брзини топљења, који се затим упоређују са просечним и специфичним вредностима за претходне године.

Историја

Током знатног дела европске историје, северни поларни регионии су углавном остали неистражени и њихова географија је била предмет претпоставки. Питеј из Марсеља је записао један извештај о путовању на север из 325 п. н. е, до земље коју је он називао "Ескет Туле", где Сунце залази за само три сата сваког дана и где је вода била замењена смзнутом супстанцом „на којој се не може нити ходати, нити пловити“. Он је вероватно описивао лабави водени лед који је у данашње време познат као „ледени брегови“ или „берги битови“; његова „Тула“ је вероватно била Норвешка, мада је могуће да су то била Фарска Острва или Шетландска острва.[5]

Емануел Бовенова мапа Арктика из 1780-их приказује „Северни океан“

Рани картографи нису били сигурни да ли да прикажу регион око Северног пола као копно (као у Рујшевој мапи из 1507, или Меркаторовој мапи из 1595) или као воду (као у Валдземилеровој мапи света из 1507). Страсна жеља Европских трговаца за северним пролазом, путем Северног мора или северозападним пролазом, до „Катаја“ (Кине) је узроковала превагу воде, и до 1723. године израђивачи мапа попут Јохана Хомана су приказивали екстензивни Oceanus Septentrionalis на северној ивици својих мапа.

Неколико експедиција с циљом пенетрирања изван Арктичког круга из тог доба је додало само неколико малих острва, као што су Нова Земља (11. век) и Свалбард (1596), мада њихове северне границе нису увек биле јасне пошто су често била окружена сантама леда. Аутори навигационих мапа, који су конзервативнији од помодних картографа, су обично остављали то подручје празним, са само само фрагментима познате обале нацртаним.

Овакав недостатак знања о томе шта се налази северно од померајуће ледене баријере довео је до бројних претпоставки. У Енглеској и дригим европским земљама, мит о " Отвореном поларном мору" се задржао. Џон Бароу, дугогодишњи други сектретар британског адмиралитета, промовисао експлорацију региона од 1818. до 1845. у потрази за њим.

У Сједињеним Државама током 1850-их и 1860-их, истраживачи Елиша Кејн и Ајзак Израел Хејс су обоје тврдили да су видели део тог недостижног воденог тела. Чак и сасвим касно у току тог века, еминентни ауторитет Метју Фонтејн Мори је уврстио опис Отвореног поларног мора у свој уџбеник Физичка географија мора (1883). Упркос тога, као што су сви истраживачи који су путовали све ближе и ближе полу известили, поларна ледена капа је веома дебела и задржава се током целе године.

Фритјоф Нансен је био прва особа која је наутички прешла преко Арктичког океана, 1896. године. Први површински пролаз океана је предводио Воли Херберт 1969. године, у експедицији са псећим санкама од Аљаске до Свалбарда, уз ваздушну подршку.[6] Први наутички прелаз преко северног пола је остварен 1958. године подморницом , а први површински наутички прелаз је урадио 1977. године ледоломац .

Године 1937, станица на леду са совјетским и руском особљем је екстензивно изучавала Арктички океан. Ову научну настамбина успостављена на леду су морске струје носиле хиљадама миља.[7]

У Другом светском рату, Европски регион Атланског океана је био предмет спора: намерама савезника да обскрбљују Советски Савез преко његових северних пристаништа су се супродстављале Немачке поморске и ваздушне снаге.

други језици
адыгабзэ: Щтыгъэ Океан
Адыгэбзэ: Арктикэ Хышхуэ
Afrikaans: Arktiese Oseaan
Alemannisch: Arktischer Ozean
Ænglisc: Īshæf
Avañe'ẽ: Paraguasu Ártiko
azərbaycanca: Şimal Buzlu okean
Bahasa Indonesia: Samudra Arktik
Bahasa Melayu: Lautan Artik
Bân-lâm-gú: Pak-ke̍k-iûⁿ
Basa Jawa: Samudra Arktika
беларуская (тарашкевіца)‎: Арктычны акіян
Bikol Central: Kadagatan Arktiko
Boarisch: Arktischa Ozean
bosanski: Arktički okean
brezhoneg: Meurvor Arktika
català: Oceà Àrtic
dansk: Ishavet
English: Arctic Ocean
español: Océano Ártico
Esperanto: Arkta Oceano
Fiji Hindi: Arctic Ocean
føroyskt: Norðuríshavið
français: Océan Arctique
Gàidhlig: Cuan Argtach
贛語: 北冰洋
客家語/Hak-kâ-ngî: 北冰洋
Hawaiʻi: Moana ʻĀlika
hornjoserbsce: Sewjerny polarny ocean
hrvatski: Arktički ocean
Ilokano: Taaw Artiko
interlingua: Oceano Arctic
íslenska: Norður-Íshaf
日本語: 北極海
къарачай-малкъар: Шимал Бузлауукъ океан
kernowek: Keynvor Arktek
Kiswahili: Bahari ya Aktiki
한국어: 북극해
Kreyòl ayisyen: Aktik
Livvinkarjala: Pohjaine jiämeri
la .lojban.: artik.zei braxamsi
lumbaart: Ucean Artich
magyar: Jeges-tenger
Baso Minangkabau: Samudra Artik
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Báe̤k-bĭng-iòng
Mirandés: Ouceano Ártico
မြန်မာဘာသာ: အာတိတ် သမုဒ္ဒရာ
Nederlands: Noordelijke IJszee
नेपाल भाषा: आर्टिक महासागर
Nordfriisk: Arktisk Sia
norsk nynorsk: Nordishavet
occitan: Ocean Artic
олык марий: Йӱдвел тептеҥыз
oʻzbekcha/ўзбекча: Shimoliy Muz okeani
Перем Коми: Ойвыв Йыа океан
Piemontèis: Océan Àrtich
português: Oceano Ártico
qırımtatarca: Arktik okean
română: Oceanul Arctic
rumantsch: Ocean Arctic
саха тыла: Хоту океан
Sesotho sa Leboa: Arctic Ocean
sicilianu: Ocèanu Àrticu
Simple English: Arctic Ocean
slovenščina: Arktični ocean
ślůnski: Arktyczny Uocean
Soomaaliga: Badweynta Arktik
srpskohrvatski / српскохрватски: Arktički ocean
svenska: Norra ishavet
Taqbaylit: Agaraw Arkti
татарча/tatarça: Төньяк Боз океаны
Tiếng Việt: Bắc Băng Dương
Türkçe: Arktik Okyanusu
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: شىمالىي مۇز ئوكيان
Vahcuengh: Baekbinghyangz
vepsän kel’: Jävaldmeri
吴语: 北冰洋
中文: 北冰洋
文言: 北冰洋
粵語: 北冰洋
žemaitėška: Arktėis ondėnīns