Свето римско царство

Свето римско царство
Imperium Romanum Sacrum  (латински)
Heiliges Römisches Reich  (немачки)
Застава
Застава
Грб Светог римског царства
Грб
Химна
Боже чувај цара Фрању (незванична)
Свето римско царство
Свето римско царство током свог постојања.
Географија
КонтинентЕвропа
РегијаСредња Европа
Главни градРим (формално)
Беч (сједишње цара 14831806)
Регензбург (сједишње Рајхстага 16631806)
Праг (1346—1437; 15831611)
Друштво
Службени језиклатински, њемачки, италијански, чешки, мађарски и пољски
РелигијаКатолицизам (царска)
Протестантизам и калвинизам (неких кнежевина)
Политика
Облик државеИзборна монархија
 — ЦарОтон I (први)
Франц II (последњи)
Законодавна властРајхстаг
Историја
Историјско добаСредњи вијек
 — Оснивање962.
 — Укидање1806.
 — СтатусБивша држава
Географске и друге карактеристике
ВалутаЊемачки дукат
Земље претходнице и наследнице
Светог римског царства
Претходнице:Наследнице:
Краљевина ЊемачкаАустријско царствоFlag of the Habsburg Monarchy.svg
Краљевина ИталијаПруско краљевствоFlag of the Kingdom of Prussia (1803-1892).svg
Краљевина БургундијаРајнска конфедерација
Портал:Историја

Свето римско царство (лат. Sacrum Romanum Imperium, њем. Heiliges Römisches Reich; од 1512. Свето римско царство њемачког народа, лат. Sacrum Imperium Romanum Nationis Germanicae или Sacrum Imperium Romanum Nationis Teutonicae, њем. Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation)[1][2][3][4] је међудржавна творевина, која је постојала од 962. до 1806. године обједињавајући многе територије у Европи. За вријеме своје највеће моћи царство је укључивало територије данашњих држава: Њемачке која је представљала њено језгро, сјеверне и средње Италије, Холандије, Чешке, као и дио Француске. Од 1134. године се формално састојало из три краљевства: Њемачке, Италије и Бургундије. Од 1135. године у саставу царства се налазила и Бохемија, али њен званични статус у царству је коначно ријешен тек 1212. године.[5]

Царство је основао источнофраначки краљ Отон I 962. године и било је виђено као насљедник античког Римског царства и Франачког царства Карла Великог. Процеси промјена односа централне власти са субјектима, у саставу царства, долазиле су са трендовима децентрализације власти. Царство је током своје историје опстало као децентрализована творевина са сложеном феудалном хијерархијском структуром, сједињавајући неколико стотина територијално-државних творевина. На челу царства био је цар. Царска титула није била насљедна, а додјељивала се на основу избора кнежева изборника. Царева власт никада није била апсолутна и ограничавала се на највишу аристократију Њемачке, а од краја 15. вијека у Рајхстагу су заступани интереси главног слоја царства.[6][7][8]

други језици
Bahasa Indonesia: Kekaisaran Romawi Suci
Bahasa Melayu: Empayar Suci Rom
беларуская (тарашкевіца)‎: Сьвятая Рымская імпэрыя
客家語/Hak-kâ-ngî: Sṳ̀n-sṳn Lò-mâ Ti-koet
interlingua: Sacre Imperio Roman
Nedersaksies: Heilige Roomse Riek
Nordfriisk: Hilag Röömsk Rik
oʻzbekcha/ўзбекча: Muqaddas Rim imperiyasi
Piemontèis: Imperi Roman Sacrà
Simple English: Holy Roman Empire
slovenščina: Sveto rimsko cesarstvo
srpskohrvatski / српскохрватски: Sveto Rimsko Carstvo
татарча/tatarça: İzge Rim imperiäse
West-Vlams: Illig Rôoms Ryk
Lingua Franca Nova: Impero Roman Santa