Историја
Прво помињање
Према старозаветној Књизи Судија, област у којој се налази Сафед је додељен племену
Нефталимовом. По јеврејској легенди Сафед су основали Нојеви синови након Великог потопа. Помиње се, такође, и у Талмуду, као један од пет узвишених места где су варте објављивале нови месец и фестивале током периода
Другог Храма.
Време крсташких ратова
У 12. веку, Сафед је утврђени град током трајања крсташких ратова и периода постојања Краљевине Јерусалим. У то време темплари су у Сафеду изградили свој дворац. 1240. године након крсташких похода на Свету земљу Краљевина Јерусалим поново постаје Јерусалим и припаја му се Витлејем, Назарет, а већи део Галилеје са мноштвом темпларских замкова, међу којима и Сафед.
Године 1260. мамелучки султан Бајбарс прогласио је неважећим споразум са хришћанима због њиховог савеза са Монголима против муслимана, и покренула низ напада на куле у области Изарела, укључујући и Сафед. 1266. он је поразио крсташе и освојио Сафед.
Јеврејски центар у османском периоду
Сафед је у 16. веку постао познат као центар кабале, односно јеврејског мистицизма. Под Турском влашћу, Сафед је главни град санџака Сафед, који је обухватио највећи део Галилеје и проширен на медитеранске обале.
После протеривања исламског становништва из Шпаније током покрета Реконкиста који се завршио 1492. многи познати рабини су пребегли у Сафед, међу њима кабалисти Исак Лурија и Моше Кордоверо, Јосеф Каро и Шломо Халеви Алкабец. Прилив Јевреја Сефарда је кулминирао под владавином султана Сулејмана Величанственог и Селима II када је Сефад постао центар јеврејског учења и регионални центар за трговину током 15. и 16. века.
