Сатурн

Сатурн
Сатурн
Сатурн
Орбиталне карактеристике
Афел1,514.50[1] × 106 км
Перихел1,352.55[1] × 106 км
Велика полуоса1,433.53 106 km
9.53707032 АЈ[1] × 106 км
Екцентрицитет0.05415060[1][2]
Сидерички период10,759.22[1][3] дана
Средња орбитална брзина9.69[1][4] км/сек
Максимална орбитална брзина10.18[1] км/сек
Минимална орбитална брзина9.09[1] км/сек
Инклинација2.48446[1][5]
Лонгитуда узлазног чвора113.71504[1]
Сидерички период ротације10.656[1] сати
Трајање дана10.656[1][6] сати
Природни сателит62
Физичке карактеристике
Средњи полупречник58,232[1][7][a] км
Екваторијални полупречник60,268[1][a] км
Поларни полупречник54,364[1] км
Елиптицитет0.09796[1]
Маса568.46[1] × 1024 кг
Запремина82,713[1][8] × 1010 км3
Густина687[1] гр/цм3
Друга космичка брзина35.5[1] км/сек
Албедо0.342 (Бонд)
0.47 (геом.)[1]
Привидна магнитуда-8.88[1]
Соларна озраченост14.90[1] W/m²
Tемпература црног тела81.1[1] K
Момент инерције0.210[1][9]
Удаљеност1277.42[1] × 106 км
Максимална удаљеност1658.5[1][10] × 106 км
Минимална удаљеност1195.5[1] × 106 км
Ректасцензија Северног пола40.5954 - 0.0577T[1]
Деклинација Северног пола83.5380 - 0.0066T[1]
Атмосфера

Сатурн је шеста планета у Сунчевом систему. Сатурн је удаљен 9,54 АЈ или 1.429.400.000 km од Сунца, има пречник 120.536 km (екватор) и масу 5,68 × 1026 kg.[11][12] Сатурн је по величини друга планета Сунчевог система након Јупитера.[13][14][15] Обиђе Сунце за 29,5 година на средњој удаљености 1,426 · 109 km. Тело му је знатно спљоштено (екваторски пречник 120 536 km, поларни пречник 108 728 km), тако да је најспљоштенији међу планетама. Маса му је 95 пута већа од Земљине. Једина је планета чија је густина мања од густине воде (690 kg/m3).

Сатурн се састоји претежно од водоника и хелијума (једнак однос као код Јупитера).[16] Испод гасовите атмосфере простире се слој молекуларног водоника с нешто замрзнуте материје (у којој има трагова метана, амонијака и другог), затим слој металнога водоника, те средиште са стеновитом језгром. Температура је у средишту врло висока (12 000 K), па је то Сатурнов извор енергије успоредив с енергијом коју прима Сунчевим зрачењем; температуре облачнога слоја износи –130 °C, док би температура само због доприноса Сунчевог зрачења била –170 °C. У атмосфери се примећују светлији и тамнији облаци упоредни с екватором, мање истакнути него код Јупитера, јер се, због ниже температуре, стварају ближе средишту планете. Међу облацима се опажају вртлози, као Велика бела пега. Инфрацрвено зрачење открива топлији поларни вртлог, врућу пегу. Брзина ветра износи до 500 m/s. У екваторском подручју планета се врти с периодом од 10 h 14 min, а средиште се, према податцима прикупљенима помоћу радио таласа, врти с периодом од 10 h 39 min 22 s. Сатурн има пространо магнетно поље, чији је магнетни момент 600 пута већи од Земљиног, а магнетна индукција на површини износи око 50 μT. За разлику од Јупитера, оса вртње му је приметно нагнута. Око Сатурна забележено је 62 природна сателита, од којих је 7 заокружено деловањем властите гравитације (у стварности има их више од 150).[17][18] Неки од њих су (по удаљености од средишта планета): Пан, Атлас, Прометеј, Пандора, Епиметеј, Јан, Мимас, Енцелад, Тетида, Телесто, Калипсо, Диона, Хелена, Реја, Титан, Хиперион, Јапет, Феба.

Карактеристка Сатурна су прстенови који га опасавају у 7 појасева, а сваки прстен носи слово абецеде од А до Ф. Размаци између појасева носе имена по астрономима који су их открили (Касини, Гверин, Хајгенс, Максвел, Енке). Као и Јупитер, Сатурн има много сателита. Осим сателита, у равнини Сатурновог екватора кружи огроман број сателитских честица, које чине концентричне прстене. Сатурнове прстене је први видео Кристијан Хајгенс 1655. Главни се део прстена, пречника 275 000 km, дели на прстен А (спољашњи) и прстен Б (средњи), између којих је Касинијева пукотина, те прстен Ц (унутарњи). Прстен Д налази се најближе планети, док се дале од главног дела налази танак прстен Ф (састављен од врпци), шири прстен Г и најшири Е, усред кога се креће природни сателит Енцелад. Дебљина главног дела прстена је 1 km. Чине га углавном ледене и донекле стеновите честице, обим којих се креће од праха па до тела метарскога пречника. На облик и деловање прстена утичу сателити својом гравитацијом.

Сатурн одбија око 47% Сунчеве светлости (албедо 0,47). Сатурн се при просечној опозицији (када је најближи Земљи) види под углом од 20 лучних минута, а магнитуда му је у просеку 0,7 (у најбољим околностима: 0,43). Сатурн је један од најсветлијих објеката на небу (иза Сунца, Месеца, Јупитера и Венере) па је зато и познат од давнина. Мали телескоп је довољан да се запазе прстени. Сунчева расвета на Сатурну је око 100 пута мања него на Земљи. Равнотежна температура коју би имао због Сунчеве расвете, 90 К, нижа је од измерене просечне температуре, 95 - 105 K, условљене властитим извором енергије. Сјај Сатурна мења се како се мења видљивост прстена. Сатурн су истраживале летилице Пионир 11 (1979), Војаџер 1 (1980), Војаџер 2 (1981), а вештачким сателитом постала је свемирска летелица Касини—Хајгенс, у јулу 2004.[19]

Сатурн је у римској митологији отац врховног бога Јупитера, док је у грчкој митологији познат као Кронос.

други језици
Afrikaans: Saturnus
Alemannisch: Saturn (Planet)
አማርኛ: ማህፈድ
العربية: زحل
armãneashti: Saturn
مصرى: زحل
অসমীয়া: শনি গ্ৰহ
Avañe'ẽ: Satúyno
azərbaycanca: Saturn (planet)
تۆرکجه: زوحل
Bahasa Indonesia: Saturnus
Bahasa Melayu: Zuhal
български: Сатурн (планета)
Bân-lâm-gú: Thó͘-chheⁿ
Basa Banyumasan: Saturnus
Basa Jawa: Saturnus
Basa Sunda: Saturnus
башҡортса: Сатурн
беларуская: Сатурн (планета)
беларуская (тарашкевіца)‎: Сатурн
भोजपुरी: शनि ग्रह
বাংলা: শনি গ্রহ
བོད་ཡིག: སྤེན་པ།
Boarisch: Saturn (Planet)
bosanski: Saturn
ᏣᎳᎩ: ᏌᏓᏂ
corsu: Saturnu
Чӑвашла: Сатурн
čeština: Saturn (planeta)
dansk: Saturn
davvisámegiella: Saturn
Diné bizaad: Séetin
eesti: Saturn
emiliàn e rumagnòl: Satûren
English: Saturn
estremeñu: Saturnu (praneta)
euskara: Saturno
فارسی: زحل
Fiji Hindi: Sanigrah
føroyskt: Saturn
Frysk: Saturnus
Gàidhlig: Satarn
galego: Saturno
贛語: 土星
ગુજરાતી: શનિ (ગ્રહ)
客家語/Hak-kâ-ngî: Thú-sên
Hawaiʻi: Makulu
עברית: שבתאי
हिन्दी: शनि (ग्रह)
hornjoserbsce: Saturn
hrvatski: Saturn
Ido: Saturno
Ilokano: Saturno
interlingua: Saturno (planeta)
isiZulu: USarthana
日本語: 土星
ქართული: სატურნი
Kapampangan: Saturn
kaszëbsczi: Saturna
қазақша: Сатурн
kernowek: Sadorn (planet)
Кыргызча: Сатурн
Kiswahili: Zohali
ភាសាខ្មែរ: ភពសៅរ៍
ಕನ್ನಡ: ಶನಿ (ಗ್ರಹ)
한국어: 토성
коми: Сатурн
Kongo: Saturne
Kreyòl ayisyen: Satin
kurdî: Keywan
Lëtzebuergesch: Saturn (Planéit)
лезги: Сатурн
lietuvių: Saturnas
lingála: Saturne
Livvinkarjala: Saturnus
la .lojban.: saturn
magyar: Szaturnusz
македонски: Сатурн (планета)
Malagasy: Satorina
Baso Minangkabau: Saturnus
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Tū-sĭng
Mirandés: Saturno
മലയാളം: ശനി
монгол: Санчир
मराठी: शनी ग्रह
မြန်မာဘာသာ: စနေဂြိုဟ်
مازِرونی: زحل
नेपाली: शनिग्रह
Nederlands: Saturnus (planeet)
Nedersaksies: Saturnus (planeet)
नेपाल भाषा: शनि
Napulitano: Saturno
нохчийн: Сатурн
Nordfriisk: Saturnus
norsk: Saturn
norsk nynorsk: Planeten Saturn
ଓଡ଼ିଆ: ଶନି
oʻzbekcha/ўзбекча: Saturn
ਪੰਜਾਬੀ: ਸ਼ਨੀ (ਗ੍ਰਹਿ)
Piemontèis: Saturn (pianeta)
Plattdüütsch: Saturn (Planet)
پنجابی: زحل
polski: Saturn
português: Saturno (planeta)
پښتو: زحل
Patois: Satoern
Qaraqalpaqsha: Saturn (planeta)
Ripoarisch: Saturn
română: Saturn
Romani: Shani
rumantsch: Saturn (planet)
Runa Simi: Hawcha
русский: Сатурн
русиньскый: Сатурн
संस्कृतम्: शनिः
саха тыла: Сатурн
sardu: Saturnu
Scots: Saturn
سنڌي: زحل
Seeltersk: Saturn
shqip: Saturni
Simple English: Saturn
slovenčina: Saturn
slovenščina: Saturn
ślůnski: Saturn
Soomaaliga: Raage
کوردی: کەیوان
srpskohrvatski / српскохрватски: Saturn
suomi: Saturnus
svenska: Saturnus
தமிழ்: சனி (கோள்)
татарча/tatarça: Сатурн (планета)
Tiếng Việt: Sao Thổ
тоҷикӣ: Зуҳал
Türkçe: Satürn
Türkmençe: Saturn
тыва дыл: Сатурн
українська: Сатурн (планета)
اردو: زحل
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ساتۇرن
Vahcuengh: Ndaundeiqnamh
vepsän kel’: Saturn (planet)
Volapük: Saturn
Võro: Saturn
West-Vlams: Saturnus (planete)
Winaray: Saturno
吴语: 土星
ייִדיש: סאטורן
Yorùbá: Sátúrnù
Zazaki: Saturn
中文: 土星
文言: 鎮星
粵語: 土星
žemaitėška: Satorns
डोटेली: शनिग्रह
Lingua Franca Nova: Saturno