Самострел

Самострел 1346. са фреске у цркви Пећка патријаршија

Самострел је оружје које се састоји од лука који је монтиран на дебло. Посебан механизам на деблу држи тетиву натегнуту док не дође време за испаљивање стреле. Самострел је имао значајну улогу у средњовековном ратовању у Европи, као и у Кини кроз већи део историје. Данас се самострел користи у спорту (стреличарство), као и у спортском лову.

Историја технологије самострела

Многи научници верују да се први самострел појавио у Кини. Неки верују да се појавио у 6. веку п. н. е. Постоје и археолошке индикације да се појавио у 2. веку п. н. е. Остали извори наводе да се оригинални самострел појавио у Источној Азији, али питање је да ли се први појавио у Кини. Једна верзија самострела зван балиста коришћена је на медитерану од стране Римског царства. Величина самострела је варирала од малих (за једну особу) до огромних справа за опсаду. Балиста је основа речи самострел у романским језицима као што су шпански (ballesta) и италијански (ballesta).

Лук (зван “Шило“ на самострелу) је на раним самострелима прављен од парчета дрвета, обично од тисовине. За време Крсташких ратова, Европљани су били незаштићени од сараценских композитних лукова. Ови композитни лукови су били доста моћнији од европских дрвених лукова, па су Европљани усвојили композитне лукове као подесне за прављење самострела. Како је челик постао широко распрострањен у 14. веку почели су се правити и челични самострели. Челични лукови на самострелу били су доста краћи од оригиналних дрвених. Резултат овога је била краћа тетива коју је требало мање вући. Ово је самострелу смањило снагу, и да би се то надокнадило коришћене су се много јаче тетиве. Тако док су стари самострели били натезани помоћу снаге руке, челични су морали имати неки механизам који је затезао лук. Ови механизми су били веома различитих облика, користили су полуге, зупчасте точкове и дизалице на различите начине. Употреба ових механизама омогућавала су војнику да користи челични самострел без превеликог умарања, за разлику од дрвених самострела који су користили људску снагу за напрезање. Каснијих година самострел је имао толику кинетичку енергију да је могао да пробије сваки ланчани оклоп као и већину пуних оклопа. Неки самострели су могли да произведу енергију од 1600 њутна, за разлику од дугог лука који је производио до 900 њутна. Шта више, самострел је могао да буде напрегнут (спреман за паљбу) без напора снаге што је дозвољавало стрелцу да дуже и лакше нишани за разлику од лука.

Стреле које су користили самострели називане су и клин ( енгл. bolts). Биле су краће али доста теже од обичних стрела, што је давало већу кинетичку енергију и већу пробојну моћ од лукова. Постојали су и самострели који су направљени да испаљују камење и оловна зрна. Они су најчешће коришћени за лов на дивљач.

Тетива за самострел је најчешће израђивана од јаког влакна мада је такође била израђивана и од канапа.

други језици
Ænglisc: Gelocen boge
العربية: قوس مستعرض
azərbaycanca: Qundaqlı yay-ox
Bahasa Indonesia: Busur silang
Bahasa Melayu: Busur silang
български: Арбалет
беларуская: Арбалет
brezhoneg: Kroazwareg
català: Ballesta
čeština: Kuše
dansk: Armbrøst
Deutsch: Armbrust
eesti: Amb
English: Crossbow
español: Ballesta
Esperanto: Arbalesto
euskara: Balezta
français: Arbalète (arme)
Gaeilge: Crosbhogha
galego: Bésta
hrvatski: Samostrel
Հայերեն: Աղեղնազեն
íslenska: Lásbogi
italiano: Balestra (arma)
日本語: クロスボウ
한국어: 쇠뇌
latviešu: Stops (ierocis)
lietuvių: Arbaletas
magyar: Számszeríj
Nederlands: Kruisboog
norsk: Armbrøst
norsk nynorsk: Armbrøst
occitan: Aubaresta
oʻzbekcha/ўзбекча: Arbalet
polski: Kusza
português: Besta (arma)
română: Arbaletă
русский: Арбалет
Simple English: Crossbow
slovenčina: Kuša
slovenščina: Samostrel
srpskohrvatski / српскохрватски: Samostrel
suomi: Varsijousi
svenska: Armborst
Tiếng Việt: Nỏ
Türkçe: Tatar yayı
українська: Арбалет
walon: Årbalesse
中文:
文言:
粵語: