Савез Совјетских Социјалистичких Република

Савез Совјетских
Социјалистичких Република

Союз Советских Социалистических Республик
Совјетски Савез
Советский Союз
Крилатица: Пролетарии всех стран, соединяйтесь!
(срп. „Пролетери свих земаља, уједините се!”)
Химна
Интернационала

Интернационала на руском,
Хор и оркестар Совјетског радија

(1922—1944)

Химна Совјетског Савеза
(1944—1991)
Совјетски Савез
Совјетски Савез после Другог светског рата, не укључујући несврстане земље
Географија
КонтинентЕвропа, Азија
Главни градМосква
Највећи градМосква
Друштво
Службени језикРуски језик(дефакто)
Остали језици у употребијош 14 званичних језика
Религијанема(државни атеизам)
Политика
Облик државеМарксистичко-лењинистичка једнопартијска држава
 — Генерални секретарЈосиф Стаљин
(1922—1952; први)
Владимир Ивашко
(1990—1991; последњи)
 — ПредседникМихаил Калињин
(1922—1938; први)
Михаил Горбачов
(1988—1991; последњи)
 — Шеф владеВладимир Лењин
(1922—1924; први)
Иван Силајев
(1991; последњи)
Законодавна властВрховни совјет
 — Горњи домСовјет Савеза
 — Доњи домСовјет националности
Историја
Историјско добаМеђуратни период
Други светски рат
Хладни рат
 — Оснивање30. децембар 1922.
 — Укидање26. децембар 1991.
 — Статусбивша држава
Географске и друге карактеристике
Становништво 
 — 1991.293.047.571
 — густина13,1/km²
ВалутаСовјетска рубља
 — код валутеSUR
Интернет домен.su [н. 1]
Позивни број+7
Земље претходнице и наследнице
Совјетског Савеза
Претходнице:Наследнице:
Flag of the Russian Soviet Federative Socialist Republic (1918-1920).svgРуски СФСРЈерменијаFlag of Armenia.svg
Flag of Transcaucasian SFSR.svgЗакавкаски СФСРАзербејџанFlag of Azerbaijan.svg
Flag of Ukrainian SSR (1919-1929).svgУкрајински ССРБелорусијаFlag of Belarus (1918, 1991-1995).svg
Flag of Byelorussian SSR (1919-1927).svgБелоруски ССРЕстонијаFlag of Estonia.svg
ГрузијаFlag of Georgia (1990–2004).svg
КазахстанFlag of the Kazakh SSR.svg
КиргистанFlag of Kyrgyzstan (1991-1992).svg
ЛетонијаFlag of Latvia.svg
ЛитванијаFlag of Lithuania (1988-2004).svg
МолдавијаFlag of Moldova.svg
РусијаFlag of Russia (1991-1993).svg
ТаџикистанFlag of Tajikistan 1991-1992.svg
ТуркменистанFlag of the Turkmen SSR.svg
УкрајинаFlag of Ukraine.svg
УзбекистанFlag of Uzbekistan.svg
 [н. 1] додељен 19. септембра 1990. и постоји до дан-данас

Савез Совјетских Социјалистичких Република (скраћ. СССР; рус. Сою́з Сове́тских Социалисти́ческих Респу́блик), такође познат под именом Совјетски Савез (рус. Сове́тский Сою́з), била је држава на великом делу севера региона Евроазије која је постојала од 1922, до распада, 1991. Формирање Совјетског Савеза је била кулминација Октобарске револуције. То је била прва социјалистичка држава на свету, са политичком организацијом коју је дефинисала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Територија Совјетског Савеза је варирала, а у најскоријим временима је приближно одговарала територији позне Руске Империје, уз значајне изузетке Пољске и Финске.

Историја

Совјетски Савез је дошао на место Руске Империје, чији је последњи монарх, император Николај II владао до 1917.

Модерне револуционарне активности у Русији су започеле устанком декабриста 1825. године; мада је кметство укинуто 1861, то је учињено под условима који су били неповољни за сељаке, што је охрабрило револуционаре. Након револуције 1905. године основан је парламент, државна дума (1906), али је цар наставио да се одупире преласку са апсолутистичке на уставну монархију. Политички и социјални немири су настављени, а током Првог светског рата су погоршани, услед војних пораза и несташице хране.

Револуције и грађански рат

Спонтани народни устанак у Петрограду, као одговор на ратно распадање руског благостања и морала, кулминирао је обарањем царске владе у марту 1917 (види Фебруарска револуција). Аутократија је замењена привременом владом, чије вође су намеравале да успоставе демократију у Русији и да наставе да учествују у савезничким ратним напорима. У исто време су се у земљи раширили раднички савети (совјети), како би осигурали права радничке партије. Радикални Бољшевици, под вођством Владимира Лењина, залагали су се за социјалистичку револуцију у совјетима и на улицама. Они су преузели власт у привременој влади новембра 1917. (види Октобарска револуција). Тек после дугог и крвавог Руског грађанског рата (1918—1921), који се састојао и у борби владиних снага и страних трупа у разним деловима Русије, осигуран је нови комунистички режим.

Пољско-совјетски рат

Границе мира у Риги (1921)

Миром у Риги, почетком 1921, подељена је спорна територија у Белорусији и Украјини између Пољске и Совјетске Русије.

Савез Совјетских Социјалистичких Република

Совјетски Савез је основан у децембру 1922. као унија руске, украјинске, белоруске и закавкаске совјетске републике, на чијем челу су биле бољшевичке партије.

Од својих првих година, влада Совјетског Савеза је била базирана на једнопартијској власти комуниста, како су Бољшевици себе називали од марта 1928. После необичне економске политике ратног комунизма за време грађанског рата, када је совјетска влада дозволила да одређена приватна економска активност коегзистира са национализованом индустријом током 1920-их и потпуно одузимање хране на селу је замењено порезом у храни. Дебата о будућности привреде је пружила подлогу совјетским лидерима за борбу око власти након Лењинове смрти 1924. Постепеним консолидовањем свог утицаја и изоловањем ривала унутар партије, посебно лењиновог очигледнијег наследника Лава Троцког, Јосиф Стаљин је постао самостални вођа Совјетског Савеза крајем 1920-их.

Стаљин је 1928. представио први петогодишњи план за изградњу социјалистичке привреде. У индустрији је држава преузела контролу над свим постојећим предузећима и започела интензиван програм индустријализације; у пољопривреди је држава присвојила имовину сељака да би успоставила колективне фарме (види Колективизација у Совјетском Савезу). Совјетски Савез је постао велика индустријска сила; али је имплементација плана раширила беду у неким сегментима становништва. Колективизација се суочила са отпором кулака, што је резултовало огорченом борбом многих сељака против власти, глађу и можда и милионима жртава (највише процене 14,5 милиона), посебно у Украјини. Социјални преврати су настављени и средином 1930-их, кад је Стаљин започео чистку у партији (види Велике чистке); из овог процеса је израсла кампања терора која је довела до егзекуције (највише процене 1 милион), затварања и протеривања (највише процене 9,5 милиона) људи (види Гулаг). Ипак, упркос овим немирима, Совјетски Савез се развио у моћну индустријску привреду у годинама пре Другог светског рата.

Други светски рат

Споразум Рибентроп—Молотов
Молотов потписује споразум, иза њега је Рибентроп

Мада је Стаљин покушао се удружи са Немачком закључујући Споразум Рибентроп—Молотов (1939—1941). Немачка је извршила инвазију на Совјетски Савез.

Велики отаџбински рат

Црвена армија је зауставила нацистичку офанзиву у Стаљинградској бици (1943), те кренула у контраофанзиву кроз источну Европу до Берлина, натеравши Немачку да се преда 1945. (види Источни фронт (Други светски рат)). Иако је опустошен у рату, Совјетски Савез је из рата изашао као призната велика сила.

Дан победе над фашизмом је дан када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату.

Наиме 9. маја 1945. године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.

Слави се 9. маја, иако је Други светски рат коначно завршен тек 2. септембра неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, те Совјетске операције Августовска олуја, у кампањи против Јапана пред крај Другог светског рата.

Англо-совјетска инвазија на Иран

Иранска криза 1946. је настала услед одбијања Совјета да предају иранске територије које је током Другог светског рата окупирала Црвена армија. Савезници су сумњали да би шах Ирана, Реза Шах Пахлави, могао да се сврста на страну сила Осовине, па су након нацистичке инвазије на СССР 1941, Уједињено Краљевство и Совјетски Савез окупирали Иран како би спречили да се ово евентуално догоди. Шах је збачен са власти и послат у егзил на Маурицијус, а његов син, Мухамед Реза Пахлави је постао нови краљ. Током остатка рата, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе су користиле територију Ирана као важну линију преко које су дотурали помоћу Совјетском Савезу за борбу против нацистичке Немачке.

Иранска криза представља једну од првих епизода Хладног рата.

Овај чланак је део серије о историји Русије
Историја Русије
Coat of Arms of the Russian Federation.svg

Хладни рат

Подела Европе током Хладног рата. Чланице НАТО пакта су приказане плавом, а Варшавског пакта црвеном бојом

У кратком послератном периоду, Совјетски Савез је прво обновио, а онда проширио своју привреду, контролисану искључиво из Москве. Совјетски Савез је консолидовао свој утицај у источној Европи, пружао помоћ комунистима у Кини и тежио да прошири свој утицај свуда у свету. Овако активна спољна политика је била један од разлога што су ратни савезници Совјетског Савеза (САД и Уједињено Краљевство) постали његови непријатељи (види Хладни рат). Совјетски Савез 29. августа 1949. је тестирао своју прву атомску бомбу, тест је успео и СССР је постао друга светска нуклеарна сила.

У недостатку прихватљивог наследника, Стаљинови најближи сарадници су изгласали да ће владати Совјетским Савезом заједно, мада се борба за власт одржавала иза фасаде колективног вођства. Никита Хрушчов, који је победио у борби за власт до средине 1950-их је одбацио Стаљинове мере терора и донекле олабавио репресивну контролу над партијом и народом (види Дестаљинизација). Такође је дошло до промене курса у спољној политици, уз отопљавање односа са СФРЈ и западом. Ипак, Хрушчовљеве реформе у пољопривреди и администрацији су уопште узев биле непродуктивне.

Октобра 1962. амерички шпијунски авион открио је један балистички пројектил на лансирном месту на Куби. Џон Кенеди је одмах захтевао да се ракете уклоне и наредио поморску блокаду Кубе. У време Кубанске ракетне кризе америчка предност у стратешком оружју била је 17:1 и војске СССР и САД биле су у стању приправности, па је тако свет током два дана 1962. године живео на ивици нуклеарног рата. Потом је Хрушчов повукао пројектиле са Кубе, а заузврат добио обећање од САД да ће повући своје пројектиле из Турске и да никада неће напасти Кубу.

Колеге у руководству Совјетског Савеза су смениле Хрушчова 1964. Након смене Хрушчова је уследио још један период колективног руковођења, који је трајао док се Леонид Брежњев није устоличио као доминантна фигура у Совјетском Савезу у раним 1970-им. Брежњев је председавао у периоду „примирја” у Хладном рату са западом, док је у исто време градио совјетску војну силу; ово наоружавање је допринело прекиду „примирја” у касним 1970-им. Још један фактор је била Совјетска инвазија Авганистана у децембру 1979.

Совјетско-авганистански рат

Совјетски рат у Авганистану (27. децембар 197915. фебруар 1989) деветогодишњи је рат СССР против антисовјетских трупа које су се бориле против марксистичке владе у Авганистану. Совјети су подржавали владу док су устаници добијали помоћ од разних земаља: САД, Пакистана и Кине.

Два развоја догађаја су доминирала у деценији која је следила: све очигледнији распад економских и политичких сртуктура Совјетског Савеза, као и неуспели реформски покушаји заустављања ових процеса. Након брзих измена на власти Јурија Андропова и Константина Черненка, личности са дубоко укорењеном Брежњевском традицијом, енергични Михаил Горбачов је начинио значајне промене у привреди и руководству партије.

Гласност и перестројка

Гласност је била политика Михаила Горбачова која је почела да се уводи 1985. године. Горбачовљев циљ у спровођењу реформе »гласност« је био да изврши притисак на конзервативце унутар Партије, који су се противили његовој политици економске реконструкције, тј. перестројци.

Његова политика, перестројка је покушала да промени досадашњу политику централног управљања, али Горбачов није успео да исправи кључне мане совјетског система; до 1991, када је завера тврдолинијаша у влади открила слабост Горбачовљеве политичке позиције, крај Совјетског Савеза је био на видику.

Дезинтеграција

Распад

25. децембра 1991, Горбачов је дао оставку на место председника Совјетског Савеза и предао дужност Борису Јељцину. Наредног дана се Совјетски Савез званично распао и до краја године су све званичне совјетске институције престале са радом.

други језици
Acèh: Uni Soviet
Afrikaans: Sowjetunie
Alemannisch: Sowjetunion
Аҧсшәа: СССР
অসমীয়া: ছ'ভিয়েট সংঘ
авар: СССР
تۆرکجه: شوروی
Bahasa Indonesia: Uni Soviet
Bân-lâm-gú: So͘-liân
Basa Jawa: Uni Sovyèt
Basa Sunda: Uni Soviét
беларуская (тарашкевіца)‎: Саюз Савецкіх Сацыялістычных Рэспублік
Boarisch: Sowjetunion
Cebuano: Unyong Sobyet
čeština: Sovětský svaz
davvisámegiella: Sovjetlihttu
Deutsch: Sowjetunion
dolnoserbski: Sowjetski zwězk
English: Soviet Union
Esperanto: Sovetunio
estremeñu: Unión Soviética
føroyskt: Sovjetsamveldið
Frysk: Sovjet-Uny
贛語: 蘇聯
گیلکی: شؤروي
𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺: 𐌲𐌲𐌲𐌸
客家語/Hak-kâ-ngî: Sû-lièn
हिन्दी: सोवियत संघ
hornjoserbsce: Sowjetski zwjazk
hrvatski: Sovjetski Savez
interlingua: Union Sovietic
Interlingue: Soviet-Union
íslenska: Sovétríkin
kernowek: URSS
ភាសាខ្មែរ: សហភាពសូវៀត
한국어: 소련
कॉशुर / کٲشُر: صؤوِت اِتِفاق
Lëtzebuergesch: Sowjetunioun
lietuvių: Tarybų Sąjunga
Limburgs: Sovjet-Unie
la .lojban.: sofygu'e
magyar: Szovjetunió
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Sŭ-lièng
مازِرونی: شوروی
नेपाली: सोभियत संघ
Nederlands: Sovjet-Unie
Nedersaksies: Sovjet-Unie
Napulitano: Aunione Sovieteca
Nordfriisk: Sowjetunion
norsk nynorsk: Sovjetunionen
Papiamentu: Union Sovietiko
Plattdüütsch: Sowjetunion
پنجابی: سویت یونین
português: União Soviética
rumantsch: Uniun sovietica
русиньскый: СССР
Seeltersk: Sowjetunion
Simple English: Soviet Union
slovenčina: Sovietsky zväz
slovenščina: Sovjetska zveza
Soomaaliga: Midowga Sofiyet
srpskohrvatski / српскохрватски: Sovjetski Savez
svenska: Sovjetunionen
Tagalog: Unyong Sobyet
Tiếng Việt: Liên Xô
тыва дыл: ССРЭ
Vahcuengh: Suhlienz
walon: URSS
West-Vlams: Sovjet-Unie
吴语: 苏联
中文: 苏联
文言: 蘇聯
粵語: 蘇聯
žemaitėška: Tarību Sājonga