Роберт Грејвс

Роберт Грејвс
Robert graves-1492549303 (cropped).JPG
Датум рођења (1895-07-24) 24. јул 1895.
Место рођења Вимблдон
Датум смрти 1985.
Место смрти Deià

Роберт фон Ранке Грејвс ( енгл. Robert von Ranke Graves; 24. јул 18957. децембар 1985) био је енглески песник, професор и романописац. У свом дугом животу написао је преко 140 књига. Био је син англо-ирског писца Алфреда Персивала Грејвса и Амалије фон Ранке. Историчар Леополд фон Ранке је био стриц његове мајке. Његов брат је писац Чарлс Патрик Грејвс.

Грејвс је себе пре свега сматрао песником. Његове песме, заједно с иновативним интерпретацијом грчких митова, његови мемоари из Првог светског рата, Збогом свему (Good-bye to All That) и његова историјска студија о песничкој инспирацији Бела богиња (The White Goddess) се и данас непрестано објављују. Живео је од писања популарних романа као што су Ја, Клаудије (I, Claudius), Златно руно (The Golden Fleece) и Гроф Велизар (Count Belisarius). Био је изврстан преводилац класичних римских грчких текстова; његове верзије Светонијевих Дванаест царева и Апулејевог Златног магарца остале су популарне до данас због јасног и забавног стила. Грејв је 1934. добио Меморијалну награду Џејмса Тејта Блека за Ја, Клаудије и Клаудије бог.

Биографија

Детињство, младост и Први светски рат

Рођен у Вимблдону, Грејвс је своје рано образовање стекао у Нижој школи Копхорн и на Краљевском колеџу у Вимблдону, те у Школи Чартерхаус и добио стипендију за Сент Џон колеџ, Оксфорд. У освит Првог светског рата августа 1914 Грејвс се одмах пријавио у војску и распоређен је у Краљевске велшке стрелце (RWF). Своју прву збирку песама, Преко мангала (Over the Brazier), објавио је 1916. Стекао је репутацију ратног песника, био је један од првих који је писао реалистичне песме о искуству на фронту. У каснијим годинама је изостављао своје ратне песме из својих збирки, јер су биле сувише очигледно 'део ратне песничке еуфорије'.

У Бици код Соме био је тако тешко рањен да је једва преживео, чак је званично и објављено да је умро од рана. Постепено се опоравио и остатак рата је провео у Енглеској.

Један од најближих Грејсових пријатеља у то време био је песник Сигфрид Сасун, који је као и Грејвс био официр RWF-а. Сасун се 1917. побунио против рата и објавио једну антиратну изјаву. Плашећи се да Сасун не буде изведен пред преки суд, Грејвс је интервенисао код војних власти и убедио их да је Сасун преживео шок од удара гранате и да буду благи према њему. Сасун је због тога послат у Креглокхарт, војну болницу у близини Единбурга на лечење. И Грејвс је имао шок од гранате, или неурастенију како се понекад називала, али никада од тога није лечен.

Грејвс се 1918. оженио са Ненси Николсон.

После женидбе и завршетка Првог светског рата Грејвс је наставио студије на Сент Џон колеџу у Оксфорду. Касније је покушао да зарађује водећи малу продавницу, али је тај посао убрзо пропао. Године 1926. добио је место на Универзитету у Каиру, где се преселио са својом женом, децом и песникињом Лором Ридинг. Убрзо се вратио у Лондон, где се после бурних излива емоција развео од жене (Лора Ридинг је чак покушала самоубиство) и наставио да живи с Лором у месташцу Деја на Мајорци. Одатле су почели да објављују колумну у у листу Сејзин Прес, основали су и уређивали часопис Епилог и написали две академске студије: Преглед модерне поезије (A Survey of Modernist Poetry) (1927) и Памфлет против антологија (A Pamphlet Against Anthologies) (1928); обоје су имали великог утицаја на модерну литерарну критику.

Књижевна каријера

Грејвс је 1927. објавио књигу Лоренс и Арабљани (Lawrence and the Arabs), комерцијално успешну биографију Т. Е. Лоренса. Аутобиографија Збогом свему (Good-bye to All That) 1929, ревидарана и понова објављена 1957) доживела је велики успех, али га је коштала губитка многих пријатеља, међу њима и Сигфрида Сасуна. Године 1934. објавио је комерцијално најуспешнију књигу, Ја, Клаудије. Користећи класичне изворе створио је сложену и убедљиву причу о римском императору Клаудију, која је имала наставак у Клаудије бог (Claudius the god) ( 1935). Други Грејвсов историјски роман, Гроф Велизар (Count Belisarius) ( 1938), препричава каријеру византијског генерала Велизара.

Грејвс и Лора Ридинг су напустили Мајорку 1939. на почетку Шпанског грађанског рата и преселили се у САД у Њу Хоуп, Пенсилванија. Њихов бурни однос описан је у књизи Ричарда Персивала Грејвса Године с Лором (Robert Graves: 1927-1940, The Years with Laura) и књизи Т. С. Метјуса Добре карте (Jacks or Better) (1977), а била је предлошка и за књигу Миранде Симор Лето '39. (The Summer of '39) (1998). После повратка у Енглеску Грејвс је започео везу са Берил Хоџ, која је тада била жена Алена Хоџа, његовог сарадника на књигама Дуги викенд (The Long Week-End) (1941) и Читалац преко рамена (The Reader Over Your Shoulder) (1943; поново објављена 1947. као Употреба и злоупотреба енглеског језика (The Use and Abuse of the English Language).

Грејвс и његова нова жена Берил су 1946. поново дошли да живе у Деју на Мајорки. Те године објавио је и историјски роман Краљ Исус (King Jesus). Године 1948 објавио је контроверзну књигу Бела богиња (The White Goddess). Вратио се књижевности романом Седам дана на новом Криту (Seven Days in New Crete) (1949), а 1953. објавио је Обновљено назаретско јеванђеље (The Nazarene Gospel Restored) са Џошуом Подром. Године 1955. објавио је своју интерпретацију Грчких митова, која је постала најпопуларнија књига о митологији, упкос контроверзној репутацији међу класицистима [1] - репутација која не изненађује због неконвенционалне природе његових тумачења и његовог отвореног и оштрог мишљења о књижевним стручњацима. [2] Грејвс је 1956. објавио збирку кратких прича Катакрок! Махом приче, махом забавне (Catacrok! Mostly Stories, Mostly Funny). Године 1961. постао је професор поезија на Оксфорду, где је остао до 1966.

Од шездесетих година 20. века, Роберт Гревс се редовно дописивао да Спајком Милиганом. Многа од ових писама су сакупљена у књизи Драги Роберте, Драги Спајк (Dear Robert, Dear Spike). [3]

Грејв се умро у децембру 1985. у деведестој години, после дуге болести и галопирајуће деменције. Он и Берил су сахрањени у малом црквеном дворишту на брду у Деји, које гледа на море са северозападне обале Мајорке.

Грејвс је имао деветоро деце: Џени, Дејвид, Кетрин (која се удала за атомског физичара Клифорда Далтона) и Сем са Ненси Николсон, и Вилијам, Лусија (која је преводилац), Хуан и Томас са Берил Грејвс. [4]

Остали медији

По роману „Ја, Клаудије“ снимљена је врло популарна ТВ серија, која је приказивана и у Србији.

Грејвс је био врло популаран у српском читалишту. Његова дела „Грчки митови“, „Ја, Клаудије“, „Златно руно“ имали су више издања на српском језику.

други језици
العربية: روبرت جريفز
asturianu: Robert Graves
تۆرکجه: رابرت قریوز
Bahasa Indonesia: Robert Graves
български: Робърт Грейвс
brezhoneg: Robert Graves
català: Robert Graves
Cymraeg: Robert Graves
čeština: Robert Graves
Deutsch: Robert Graves
English: Robert Graves
español: Robert Graves
Esperanto: Robert Graves
euskara: Robert Graves
français: Robert Graves
Gaeilge: Robert Graves
íslenska: Robert Graves
italiano: Robert Graves
Malagasy: Robert Graves
Nederlands: Robert Graves
português: Robert Graves
română: Robert Graves
Simple English: Robert Graves
slovenščina: Robert Graves
srpskohrvatski / српскохрватски: Robert Graves
svenska: Robert Graves
Tiếng Việt: Robert Graves
Türkçe: Robert Graves
українська: Роберт Грейвс