Римско право

Roman SPQR banner.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Античког Рима
Периоди
Римски устав
Редовни магистрати
Вандредни магистрати
Титуле и признања
Преседан и право
  • Senatus consultum ultimum
Скупштине

Израз римско право[1] се односи на римски правни систем који је постојао од оснивања римске државе, па до пропасти Византије, која представља природни продужетак римске државе и права.

Историјат

Целокупно римско право се, формално, заснивало на Закону дванаест таблица. Закон дванаест таблица је био прилично примитиван зборник. Ипак, садржао је велики број прописа који су били основа читавог римског правног система. Овај закон никад није био мењан, допуњаван, нити су му неки прописи били брисани, него је он формалноправно важио кроз целокупну римску историју. Ово, наравно, не значи да је закон био савршен. Далеко од тога, али су предузимљиви Римљани једноставно прелазили преко неких застарелих прописа или су их тумачењем прилагођавали измењеној стварности. Пошто су били велике традиционалности, никад нису смогли храбрости да га укину или промене. Сматрали су га божанским законом, учили га напамет у школама и сматрали га основним извором целокупног права.

Током већег дела своје историје Римљани су ретко доносили законе којима би уређивали област грађанског права. Зато су морали да створе механизам који би им омогућавао да своје право усклађују са новонасталим друштвеним потребама. Решење је пронађено у претору. Претори су били високи државни руководиоци, који су имали велика овлашћења за уређивање права. Они нису били судије, али су давали дозволу грађанима да иду на суд, као што су и саветовали судије (иначе обичним грађанима) како да пресуде поводом неког питања. Нису били законодавци, али су својим тумачењем закона умели да потпуно преокрену значење неког прописа. Било је уобичајено да сваки претор, приликом ступања на дужност, изда проглас о томе како ће одлучивати у појединим случајевима који дођу пред њега (јер је недостатак закона остављао велике празнине). У почетку су те одлуке биле усмене и називале су се едикти, а касније су биле исписиване на дрвеним плочицама и истицане на римском градском тргу Форуму. Ове плочице носиле су назив албум (лат. албус - бео). Временом су се ове одлуке толико намножиле да су створиле сложени систем приватног права који је потиснуо систем који се заснивао на Закону дванаест таблица.

Поред Закона дванаест таблица и преторског права, значајан извор права у Риму била су и мишљења угледних правника, одлуке сената и царске одлуке из каснијег доба римске државе.

други језици
العربية: قانون روماني
asturianu: Derechu romanu
azərbaycanca: Roma hüququ
Bahasa Indonesia: Hukum Romawi
български: Римско право
беларуская: Рымскае права
bosanski: Rimsko pravo
català: Dret romà
čeština: Římské právo
dansk: Romerret
Ελληνικά: Ρωμαϊκό Δίκαιο
English: Roman law
español: Derecho romano
Esperanto: Romia juro
فارسی: حقوق روم
français: Droit romain
hrvatski: Rimsko pravo
interlingua: Derecto roman
íslenska: Rómarréttur
italiano: Diritto romano
日本語: ローマ法
қазақша: Рим құқығы
한국어: 로마법
Latina: Ius Romanum
lietuvių: Romėnų teisė
magyar: Római jog
Nederlands: Romeins recht
occitan: Drech roman
oʻzbekcha/ўзбекча: Rim huquqi
Plattdüütsch: Röömsch Recht
português: Direito romano
română: Drept roman
Scots: Roman law
sicilianu: Drittu rumanu
Simple English: Roman law
slovenčina: Rímske právo
slovenščina: Rimsko pravo
srpskohrvatski / српскохрватски: Rimsko pravo
svenska: Romersk rätt
Tiếng Việt: Luật La Mã
Türkçe: Roma hukuku
українська: Римське право
中文: 罗马法
粵語: 羅馬法