Рано хришћанство

Ихтис као ранохришћански симбол.

Рано хришћанство је појам којим се означава хришћанство у раздобљу од Исусове смрти и васкрсења, у раним 30-им годинама н. е. до Првог васељенског сабора у Никеји 325. године.

Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма Другог храма, да би се током 1. века од њега потпуно одвојило. Средиште нове религије је у почетку било у Јерусалиму, али након неуспеха устанка Бар Кохбе и уништења Храма 70. године, јерусалимска црква бива ослабљена. У међувремену Рим, као престоница Царства, постаје главно седиште хришћанства, а римски епископ постаје доминантни епископ, који касније добија титулу папе.

Рани хришћани су били изложени многим критикама и прогонима од јудејаца и следбеника римске вере. На крају овог периода хришћанство постаје прихваћена религија Римског царства под царем Константином Великим.

други језици
العربية: مسيحية مبكرة
azərbaycanca: Erkən xristianlıq
Bahasa Indonesia: Gereja perdana
Deutsch: Alte Kirche
日本語: 初代教会
한국어: 초기 기독교
Nederlands: Vroege christendom
Nedersaksies: Vrogge Kristendom
norsk nynorsk: Oldkyrkja
Simple English: Early Christianity
slovenčina: Rané kresťanstvo
srpskohrvatski / српскохрватски: Rano hrišćanstvo
Tiếng Việt: Kitô giáo sơ khai