Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.[1][2] Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела.[2] Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог.[3] Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.[3] Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.[2]
Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.[1] Додатних 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола.[1] Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине.[4] У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус.[1] Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије.[5] Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.[5] Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.[6] Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова.[1] Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.[7]
Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.[8][9] Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.[10] Предности скрининга код рака дојке су спорне.[10][11] За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије.[1][12] Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.[1] Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења.[5] Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%.[13] У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.[14]
У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.[5] То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи.[5][15] Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце.[5] Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.[16][17] Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .Највише смртног исхода је било код Апластичне Анемије од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама.[5] Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју.[18] Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 милијардиамеричких долара годишње од 2010. године.[19]
Број оболелих сваке године| Врста рака | Свет | Србија |
|---|
| Рак плућа | 1.2 милиона | 6,000 |
| Рак дојке | 1 милион | 4,500 |
| Рак дебелог црева | 950,000 | 3,700 |
| Рак грлића материце | 500,000 | 1,400 |
| Рак простате | 250,000 | 1,250 |
| Извор: Новости, новембар 2014.[20] |
