Прогон

Прогон или персекуција (од лат. persecūtio; persequor — терати, гонити; пратити, гонити) систематско је малтретирање појединца или групе од стране другог појединца или групе. Најчешћи облици су религијски прогон, расизам и политички прогон, мада природно постоји одређен степен преклапања између ових термина. Наношење патње/бола, узнемиравање, застрашивање, лишавање слободе, интернирање и сл. основни су фактори спровођења прогона, с тим да свако мучење не мора нужно да буде прогон нити се прогон мора вршити изазивањем физичке миграције људи односно приморавањем појединца или групе на промену места живљења. Патња којој жртва бива изложена и нанесена штета морају да буду довољно велики да би се говорило о прогону. О овом прагу озбиљности злостављања много се расправљало.[1]

Међународно право

Као део Нирнбершких принципа, злочини против човечности су део међународног права. Принцип VI Нирнбершких принципа каже следеће:

Злочини изнесени у даљем тексту су кажњиви као злочини према међународном праву: ...

(c) Злочини против човечности:

Уморство, истребљивање, поробљавање, депортација и друга нехумана дела учињена против било које цивилне популације, или прогони на политичкој, расној или религијској основи, када су таква дела учињена или такви прогони спроведени у извршењу или у вези било којег злочина против мира или било којег ратног злочина.

Телфорд Тејлор, који је био заступник Тужилаштва на Нирнбершким суђењима написао је да су „[на] Нирнбершким суђењима за ратне злочине, трибунали одбацили неколико напора Тужилаштва да се такве ’домаће’ грозоте у оквиру међународног права воде као ’злочини против човечности’”.[2] Неколико наредних међународних уговора држи се овог принципа, али неки су одбацили ограничење „у вези било којег злочина против мира или било којег ратног злочина” које стоји у Нирнбершким принципима.

Римски статут Међународног кривичног суда, на чије се принципе обавезују 124 чланице, дефиниште злочине против човечности у Члану 7.1. Овај члан криминализује одређена дела „почињена као део [широко] распрострањеног или систематског напада против било које цивилне популације, са знањем о нападу”. Овиме је обухваћена:

(h) Персекуција против било које групе или колективитета која се може идентификовати [а иста је] на политичкој, расној, националној, етничкој, културној, религијској, родној[3]... или другој основи која се универзално препознаје као недозвољива према међународном праву, у вези било којег дела поменутог у овом параграфу [од. уморство, истребљивање, поробљавање, депортација, лишавање слободе, мучење, сексуално насиље, апартхејд и друга нехумана дела] или било којег злочина под јурисдикцијом Суда.

други језици
العربية: اضطهاد
azərbaycanca: Zülüm
Bahasa Indonesia: Persekusi
Bân-lâm-gú: Pek-hāi
bosanski: Progon
català: Persecució
čeština: Perzekuce
English: Persecution
español: Persecución
Esperanto: Persekuto
हिन्दी: उत्पीड़न
hrvatski: Progon
italiano: Persecuzione
日本語: 迫害
Kiswahili: Dhuluma
한국어: 박해
kurdî: Sitem
Nederlands: Vervolging
português: Perseguição
Simple English: Persecution
slovenčina: Perzekúcia
srpskohrvatski / српскохрватски: Progoni
suomi: Vaino
svenska: Förföljelse
Türkçe: Zulüm
中文: 迫害
粵語: 逼害