Пољопривреда

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску производњу и с њима повезане услужне делатности[1]. Две основне гране пољопривреде су земљорадња и сточарство. Заједно са шумарством, ловом и риболовом спада у примарни сектор привреде.

Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева, производња зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном земљишту[1].

У пољопривредна земљишта, тј. она земљишта која у складу са својим природним и економским условима могу да се користе за пољопривредну производњу, спадају њиве, воћњаци, виногради, рибњаци, пашњаци и др.

Када је реч о пољопривредним производима обично се деле на примарне производе и производе првог степена прераде (илити производе примарне прераде).[2]

У примарне производе спадају, рецимо, памук, вуна, конопља, лан и др. У производе примарне прераде убрајају се украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, животињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), горива (метан из биомасе, биодизел) и друго.

Преглед

На пољопривреду је могуће гледати као на издржавање земљорадњом, односно производњу тек довољно хране да се задовоље потребе земљорадника/пољопривредника и његове породице. Исто тако, могуће је посматрати је као комерцијалну пољопривреду, преовлађујући вид исте код „развијених“ народа, у сталном порасту и другде, а која се састоји у стицању новчане добити обрађивањем земље у сврху приноса летине, комерцијални узгој домаћих животиња ( газдинство), или и једно и друго.

Пољопривреда је такође скраћени назив студије о пољопривредним знањима и вештинама, познатије и као пољопривредне науке.

Поред овог, као додатак храни за људску исхрану и храни за стоку, пољопривредом се могу произвести добра као нпр. украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, житовињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), влакна (памук, вуна, конопља, и лан), горива (метан из биомасе, биодизел), па и недозвољени производи (наркотици - марихуана, опијум, кокаин), као и дозвољене супстанце (биолековита средства, дуван или ГМО биљке и животиње за добијање специјалних лекова.

Плантажа чаја у Индији

На Западу, употреба генетски модификованих производа, стручније руковање хранљивим састојцима тла, као и побољшана контрола корова утицали су на повећан принос за исту засађену порвшину. Истовремено, коришћење механизације умањило је потребу за радном снагом. Земље у развоју најчешће производе мање приносе, имајући у виду непостојање најновијих достигнућа на овом пољу, добре економске основе и темеља за технолошки развој.

Савремена пољопривреда у многоме зависи од добрих технолошких решења и нових технологија, па и од биолошких и примењених наука. Наводњавање, одводњавање, одржавање и санитарне технике—од којих је свака једнако значајна за успешну земљорадњу—само су неке области које захтевају поседовање посебних знања пољопривредних технолога.

Пољопривредна хемија бави се осталим суштинским питањима пољопривреде, као што су употреба ђубрива, инсектицида (види контрола штеточина), пестицида, затим саставом земљишта, анализом пољопривредних производа, и правилном исхраном домаћих животиња.

Узгој биљака и генетика имају немерљив допринос продуктивности њива и засада. Такође, генетика је створила науку од узгоја стоке. Хидропоника, метод засађивања без земљишта, где биљке расту посађене у хранљиве хемијске растворе, може помоћи у савлађивању све веће потребе за храном како се светска популација увећава.

Паковање, обрада и промет пољопривредних производа уско су повезани, и такође под утицајем науке. Нови начини брзог замрзавања и дехидрације проширили су тржишта пољопривредних производа (види очување хране; индустрија паковања меса).

Ратар оре.

Механизација, невероватно достигнуће пољопривреде касног 19-ог и читавог 20-ог века, доста је олакшала свакодневни тежак рад пољопривредника. Још важније, механизација је значајно повећала ефикасност и продуктивност поља и њива (види Пољопривредна механизација). Животиње, укључујући коње, мазге, волове, камиле, ламе, алпаке и псе; се, међутим, још увек користе за обраду поља, жетву и превоз ових производа до тржишта широм света.

Авиони, хеликоптери, камиони, и трактори користе се у пољопривреди за сетву, запрашивање против инсеката и контролу штеточина, превоз кварљиве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизија извештавају о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извештаји који се тичу пољопривредника. Рачунари постају незамењиво помагало у управљању газдинством.

Према Националној инжењерској академији из САД, пољопривредна механизација је међу првих 20 инжењерских достигнућа двадесетог века. Почетком 1900-тих, један Амерички фармер могао је произвести хране која подмирује потребе само 2,5 човека, док данас, захваљујући инжењерској технологији (такође, узгоју биљака и хемијским ђубривима), један једини фармер у стању је да нахрани преко 130 људи. Ипак, овај напредак се плаћа огромним енергетским улагањима из необновљивих извора (углавном фосилна горива - нафта и угаљ).

Животињско газдинство подразумева узгој животиња због меса или животињских производа (као што су млеко, јаја или вуна).

Задњих година о неким аспектима индустријске интензивне пољопривреде било је пуно речи. Велику бригу пољопривредницима, као и јавности дало је јачање утицаја индустрије за производњу расадног семена, хемијске индустрије, индустрије меса и хране. Део заједнице огласио се поводом неких нових пољопривредних техника, као што је, на пример, узгајање пилића за исхрану људи. Други разлог за бригу је давање хране која код стоке може да изазове „ болест лудих крава (бовинова сунђерста енцефалопатија)“.

Патентним правима су фирме, које се баве развојем нових сорти биљака и пасмина животиња коришћењем генетичког инжињерства, лиценцирале њихово коришћење фармерима на исти начин којим фирме које пројектују софтвер лиценцирају његово коришћење корисницима рачунара. Ово је дало моћ овим фирмама да диктирају услове, чега раније није било. Неки сматрају да цу ове фирме криве за биопиратерију.

Очување тла и коришћење хранљивих састојака су постале битне почев од педестих година двадесетог века, јер су најбољи пољопривредници добили улогу руководиоца земље коју користе. Али, велику бригу представља загађивање вода и тла вештачким ђубривима, као што су азот и фосфор.

Повећана свест потрошача о питањима пољопривреде довела је до стварања пољопривреде подпомогнуте од стране заједнице, локалних покрета за храну, споре хране (супротно од „брзе хране“ - fast food) и улазак у комерцијалну употребу органске пољопривреде, додуше још увек ретко.

други језици
Afrikaans: Landbou
Alemannisch: Landwirtschaft
العربية: زراعة
aragonés: Agricultura
armãneashti: Ayriculturã
مصرى: زراعه
asturianu: Agricultura
Avañe'ẽ: Ñemitỹ
Aymar aru: Yapuchawi
azərbaycanca: Kənd təsərrüfatı
Bahasa Indonesia: Pertanian
Bahasa Melayu: Pertanian
bamanankan: Sɛnɛkɛ
Bân-lâm-gú: Lông-gia̍p
Basa Banyumasan: Pertanian
Basa Jawa: Tetanèn
Basa Sunda: Agrikultur
башҡортса: Ауыл хужалығы
беларуская (тарашкевіца)‎: Сельская гаспадарка
भोजपुरी: खेती
Bikol Central: Pag-ooma
བོད་ཡིག: སོ་ནམ།
Boarisch: Landwiatschoft
bosanski: Poljoprivreda
brezhoneg: Gounezerezh
буряад: Хүдөө ажахы
català: Agricultura
Cebuano: Agrikultura
chiShona: Kurima
ᏣᎳᎩ: ᏗᎦᎶᎪᏗ
Cymraeg: Amaeth
Чӑвашла: Ял хуҫалӑхӗ
čeština: Zemědělství
dansk: Jordbrug
English: Agriculture
español: Agricultura
Esperanto: Agrikulturo
estremeñu: Agricurtura
euskara: Nekazaritza
فارسی: کشاورزی
føroyskt: Landbúnaður
français: Agriculture
Frysk: Lânbou
furlan: Agriculture
Gaeilge: Talmhaíocht
Gaelg: Eirinys
Gagauz: Ekincilik
Gàidhlig: Àiteachas
galego: Agricultura
ગુજરાતી: કૃષિ
Hausa: Noma
客家語/Hak-kâ-ngî: Nùng-ngia̍p
עברית: חקלאות
हिन्दी: कृषि
hrvatski: Poljoprivreda
Ilokano: Agrikultura
interlingua: Agricultura
íslenska: Landbúnaður
italiano: Agricoltura
日本語: 農業
kalaallisut: Nunaateqarneq
kaszëbsczi: Gbùrzëzna
Кыргызча: Айыл чарба
Kiswahili: Kilimo
ភាសាខ្មែរ: កសិកម្ម
ಕನ್ನಡ: ಕೃಷಿ
한국어: 농업
Kreyòl ayisyen: Agrikilti
kurdî: Çandinî
Ladino: Agrikultura
Latina: Agricultura
latgaļu: Solsaimesteiba
latviešu: Lauksaimniecība
lietuvių: Žemės ūkis
Limburgs: Landboew
Luganda: Ebyamalimiro
मैथिली: कृषि
македонски: Земјоделство
Mirandés: Agricultura
മലയാളം: കൃഷി
मराठी: शेती
မြန်မာဘာသာ: စိုက်ပျိုးရေး
مازِرونی: کشاورزی
Nāhuatl: Mīllahcayōtl
नेपाली: कृषि
Nederlands: Landbouw
Nedersaksies: Laandbouw
नेपाल भाषा: बुँज्या
Nordfriisk: Büürerei
norsk: Landbruk
norsk nynorsk: Landbruk
Nouormand: Agritchultuthe
Novial: Agrikulture
occitan: Agricultura
ଓଡ଼ିଆ: କୃଷି
oʻzbekcha/ўзбекча: Qishloq xoʻjaligi
ਪੰਜਾਬੀ: ਖੇਤੀਬਾੜੀ
Pälzisch: Landwirtschaft
Plattdüütsch: Bueree
پنجابی: وائی بیجی
polski: Rolnictwo
português: Agricultura
پښتو: کرنه
Patois: Agrikolcha
română: Agricultură
rumantsch: Agricultura
Runa Simi: Allpa llamk'ay
संस्कृतम्: कृषिः
саха тыла: Агрикултуура
Scots: Agricultur
سنڌي: زراعت
Seeltersk: Buuräi
sicilianu: Agricultura
Simple English: Farming
slovenčina: Poľnohospodárstvo
slovenščina: Kmetijstvo
ślůnski: Bauerstwo
Soomaaliga: Beer
کوردی: وەرزێری
srpskohrvatski / српскохрватски: Poljoprivreda
suomi: Maatalous
svenska: Jordbruk
தமிழ்: வேளாண்மை
Tagalog: Agrikultura
татарча/tatarça: Авыл хуҗалыгы
తెలుగు: వ్యవసాయం
ትግርኛ: ሕርሻ
Tiếng Việt: Nông nghiệp
тоҷикӣ: Аграрӣ
Tok Pisin: Egrikalsa
Türkçe: Tarım
Türkmençe: Oba hojalygy
اردو: زراعت
vèneto: Agricoltura
vepsän kel’: Maižanduz
Winaray: Agrikultura
吴语: 农业
Xitsonga: Vurimi
მარგალური: ოფუტეშ მეურნობა
中文: 农业
文言:
粵語: 農業
žemaitėška: Žemies ūkis
Kabɩyɛ: Haɖaʋ