Пекинг

Пекинг
北京
Beijing montage.png

Административни подаци
Држава Кина
Градска самоуправаГрад Пекинг
Основан473. п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 2013.7817968 (процена)
 — густина924/км2
Агломерација17.430.000
Географске карактеристике
Координате39°54′50″ СГШ; 116°23′30″ ИГД / 39°54′50″ СГШ; 116°23′30″ ИГД / 39.913889; 116.391667
Ндм. висина43.5 м
Површина16.801,25 (општина) км2
Пекинг на мапи Кине
Пекинг
Пекинг
Пекинг на мапи Кине
Остали подаци
ГрадоначелникВанг Аншун
Поштански број100000
Позивни број10
Веб-сајт
beijing.gov.cn (на кинеском)
ebeijing.gov.cn (на енглеском)

Пекинг (кин. 北京, Běijīng — северна престоница) је главни град Народне Републике Кине (НРК). Према процени из 2009. у граду је живело 7.817.968 становника.[1] Са 14,5 милиона становника у ширем подручју, други је највећи град у Кини после Шангаја. Једна је од четири градске области које су под директном контролом Централне владе, велики је саобраћајни центар са мноштвом пруга, путева и ауто-путева који улазе и излазе из њега у свим правцима. Такође је и политички, културни и образовни центар НРК, док су Шангај и Хонгконг значајнији економски центри од Пекинга[2]. Пекинг је био домаћин Летњих олимпијских игара 2008.

Историја

Рана историја

Џоукоудијен

Најранији остаци људског становања у Пекингу су нађени у пећинама Брда змајеве кости код места Џоукоудијен у дистрикту Фангшан, 50 km југозападно од Пекинга, у којима је живео пекиншки човек.[3] Фосили хомо еректуса из ове пећине потичу из времена од пре 230—250.000 година. На локалитету је откопано стотине хиљада артефаката од камена, већином ситно оруђе разних облика. Карактеристичне су грубе алатке већег обима за бацање и сечење (рани период). Током позног доба користе се микролити, а честа су камена шила. Синантропуси су живели углавном сакупљачким начином живота, али су се бавили и ловом. Археолошко налазиште на коме је откривен пекиншки човек је од 1987. на листи Светске културне баштине[3].

Палеолитски хомо сапиенс је такође живео овде пре око 27.000 година.[4] У близини Пекинга су до пре 1000. година пре нове ере постојали градови, као и главни град државе Јан, једне од зараћених страна у Периоду зараћених држава, Ји је основан на месту данашњег Пекинга.[5]

Након пада државе Јан, потоње династије Ћин, Хан и Јин су поставили локалне префектуре у овој области.[5] За време династије Танг, Пекинг је постао штаб фанјашког јиедушија, војног управника садашње северне хебејске области. Ан Лушан је одавде повео устанак Ан Ши 775. године

Средњовековни период

Пагода храма Тијенинг у близини Гуананмена у Пекингу, саграђена 1120. за време династије Лијао.

Године 936. касна династија Јин (936-947) из северне Кине је изгубила своје северне територије, укључујући данашњи Пекинг, када их је анексирао китански владар Дегуан.[6] Године 938. династија Лијао је основала нову престоницу Нанкинг (Јужна престоница). Јурченска династија Јин је заузела територију династије Лијао и 1153. пренела своју престоницу у Нанкинг и променила му име у Џунгду.[5] Џунгду се налазио у подручју око данашњег Тијенингсија, југозападно од данашњег Пекинга. Неке од најстаријих грађевина које данас постоје у Пекингу, укључујући џамију Нијуђије и храм Тијенинг, потичу из времена династије Лијао[7]

Монголи су спалили Џунгду до темеља 1215. и поново га изградили године 1267. северно од престонице Јина.[8] У припремама за освајање целе Кине, оснивач династије Јуан Кублај Кан је подигао град Канбалик и учинио га својом престоницом. Изградња града је завршена 1293.[5] Канова одлука је умногоме побољшала статус града који се налазио на северним границама Кине. Канбалик се налазио северно од центра данашњег Пекинга. Центар му се налазио на месту где је сада северни део 2. кружног пута, а простирао се на север до између 3. и 4. кружног пута.

Период династија Минг и Ћинг

Угаона кула Забрањеног града, која се налази у центру Пекинга.

Након пада династије Јуан 1368, град је обновила династија Минг и основала префектуру Шунтијен у области око града. Године 1403. трећи цар из династије Минг Југнле је преместио престоницу Минга из Нанкинга у Пекинг. Током династије Минг, Пекинг је добио данашњи облик, а зидине из времена Минга су служиле као градске зидине Пекинга све до модерних времена, када су порушене, а 2. кружни пут је саграђен на њиховом месту.

Верује се да је Пекинг био највећи град на свету од 1425. до 1650. и од 1710. до 1825. Данас је он 17. по реду највећих светских градова.[9]

Забрањени град и Дворана савршене хармоније, поглед са Капије савршене Хармоније

Забрањени град је саграђен ускоро након тога (1406—1420), а пратио га је Храм неба (1420) и бројни други градитељски пројекти. Тјенанмен, који је постао државни симбол Народне Републике Кине и налази се на њеном грбу, је два пута спаљен за време династије Минг, а последња обнова је извршена 1651.

Након што су Манџурци збацили династију Минг и успоставили династију Ћинг, Пекинг је остао престоница Кине током владавине династије Ћинг. Као и током претходних династија, Пекинг је носио и име Ђингши, што је имало исто значење као и Манџурски израз Г'мун Х'цен. Пекинг су током Боксерског устанка 1900. опселе и заузеле стране армије.

Период Републике Кине

Синхајска револуција из 1911, чији је циљ био да се династија Ћинг замени републиком, је у почетку намеравала да успостави свој главни град у Нанкингу. Након што је високи званичник Ћинга Јуан Шикај приморао на абдикацију последњег цара из династије Ћинг и осигурао успех револуције, револуционари у Нанкингу су прихватили да Јуан буде председник нове Републике Кине, а да главни град остане Пекинг.

Јуан је постепено учврстио власт, што је кулминирало његовим пролашењем Кинеског царства крајем 1915. са њим као царем. Овај потез је био врло непопуларан, а сам Јуан је умро мање од годину дана касније. У Пекингу је 1919. почео Покрет 4. маја усмерен против феудализма и империјализма. Кина је након Јуанове смрти потпала под контролу регионалних команданата, а најјаче фракције су водиле честе ратове ( Џилско-анхујски рат, Први џилско-фенгтијенски рат и Други џилско-фенгтијенски рат) да би преузели власт над Пекингом.

Након успеха Куоминтангове Северне експедиције која је примирила команданте на северу, Нанкинг је званично проглашен престоницом Републике Кине 1928, а Пекинг је преименован у Пејпинг 28. јуна 1928.[10], што значи „северни мир“.[2]

Током Другог кинеско-јапанског рата, Јапан је освојио Пејпинг 29. јула 1937.[2] Током окупације, граду је враћено старо име Пекинг и постао је седиште Привремене Владе Републике Кине, марионетске државе која је управљала кинеским делом северне Кине под окупацијом Јапана. Касније је та влада спојена са већом владом Ванг Ђингвеја, чије је седиште било у Нанкингу. Царска јапанска армија је у граду основала јединицу 1855, одељење јединице 731, за бактериолошко истраживање, у ком су јапански доктори производили биолошко и хемијско оружје и тестирали га над људима.

Након предаје Јапана у Другом светском рату, Пекингу је 15. августа 1945. опет промењено име у Пејпинг.

Период Народне Републике Кине

Дана 31. јануара 1949, током Кинеског грађанског рата, комунистичке снаге су ушле у Пекинг без борбе. Комунистичка партија Кине на челу са Мао Цедунгом је 1. октобра 1949. на Тјенанмену објавила стварање Народне Републике Кине. Само неколико дана раније, Народна политичка консултативна конференција Кине је одлучила да ће Пејпинг бити главни град нове државе и да ће му име бити промењено назад у Пекинг.

У време оснивања Народне Републике, градска област Пекинга се састојала само од њеног градског подручја и околних предграђа. Урбани део је подељен у неколико малих дистрикта унутар онога што је данас познато као 2. кружни пут. Од тада је неколико околних округа укључено у општину, проширивши површину пекиншке области неколико пута. Градске зидине Пекинга су порушене између 1965. и 1969, током Културне револуције, да би се ослободио простор за изградњу 2. кружног пута.

Након економских реформи Денг Сјаопинга, урбано подручје Пекинга се знатно проширило. Некада се налазило у границама 2. и 3. кружног пута, а данас излази из граница 5. и 6 кружног пута, уз многа пољопривредна подручја претворена у стамбене или пословне четврти. Нова пословна зона се развија у области Гуомао, Вангфуђинг и Сјидан су се преобразили у трговачке четврти, док је Џунганцун постао центар електронске индустрије у Кини.

Током последњих година, ширење Пекинга је такође донело на видело неке проблеме урбанизације, као што је густ сабраћај, лош квалитет ваздуха, губитак историјских делова града и значајан прилив досељеника из сиромашнијих делова државе, посебно из сеоских крајева. Почетком 2005. влада Кине је одобрила план да се коначно заустави неконтролисани развој Пекинга у свим смеровима. Развој главног града Кине ће се сада одвијати у два полукружна појаса изван центра града (на запад и исток), уместо у концентричним круговима.

други језици
Acèh: Beijing
адыгабзэ: Пекин
Afrikaans: Beijing
Alemannisch: Peking
አማርኛ: ቤዪጂንግ
Ænglisc: Beicing
العربية: بكين
aragonés: Pequín
arpetan: Pèquin
مصرى: بيكين
অসমীয়া: বেইজিং
asturianu: Beixín
Avañe'ẽ: Pekĩ
Aymar aru: Pekin
azərbaycanca: Pekin
تۆرکجه: پکن
Bahasa Banjar: Péycing
Bahasa Indonesia: Beijing
Bahasa Melayu: Beijing
български: Пекин
bamanankan: Beijing
Bân-lâm-gú: Pak-kiaⁿ-chhī
Basa Jawa: Beijing
Basa Sunda: Béijing
башҡортса: Пекин
беларуская: Пекін
беларуская (тарашкевіца)‎: Пэкін
भोजपुरी: बीजिंग
Bikol Central: Pekin
Bislama: Beijing
বাংলা: বেইজিং
Boarisch: Peking
bosanski: Peking
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: বেইজিং
brezhoneg: Beijing
буряад: Бээжэн
català: Pequín
Cebuano: Pekin
Chavacano de Zamboanga: Pekín
chiShona: Beijing
Chi-Chewa: Beijing
Cymraeg: Beijing
Чӑвашла: Пекин
čeština: Peking
dansk: Beijing
davvisámegiella: Peking
Deitsch: Beijing
Deutsch: Peking
dolnoserbski: Peking
Dorerin Naoero: Beijing
ދިވެހިބަސް: ބީޖިންގ
eesti: Peking
Ελληνικά: Πεκίνο
English: Beijing
эрзянь: Пекин ош
español: Pekín
Esperanto: Pekino
estremeñu: Pequín
euskara: Pekin
فارسی: پکن
Fiji Hindi: Beijing
føroyskt: Beijing
français: Pékin
Frysk: Peking
Gaeilge: Béising
Gaelg: Beijing
Gàidhlig: Beijing
galego: Pequín
贛語: 北京
Gĩkũyũ: Beijing
ગુજરાતી: પેઇચિંગ
Hausa: Beijing
客家語/Hak-kâ-ngî: Pet-kîn
Hawaiʻi: Beijing
עברית: בייג'ינג
हिन्दी: बीजिंग
hornjoserbsce: Peking
hrvatski: Peking
Հայերեն: Պեկին
Ido: Beijing
Ilokano: Beijing
interlingua: Beijing
Interlingue: Beijing
Ирон: Пекин
isiZulu: Beijing
íslenska: Beijing
italiano: Pechino
日本語: 北京市
ქართული: პეკინი
kalaallisut: Beijing
Kapampangan: Beijing
қазақша: Бейжің
kernowek: Beijing
Кыргызча: Бейжин
Kiswahili: Beijing
ភាសាខ្មែរ: ប៉េកាំង
ಕನ್ನಡ: ಬೀಜಿಂಗ್
한국어: 베이징 시
коми: Пекин
Kreyòl ayisyen: Peken
kurdî: Beijing
Ladino: Peking
Latina: Pechinum
لۊری شومالی: پئکأن
latviešu: Pekina
lea faka-Tonga: Beijing
Lëtzebuergesch: Peking
лезги: Пекин
lietuvių: Pekinas
Ligure: Pechin
Limburgs: Peking
lingála: Beijíng
la .lojban.: beidjin
lumbaart: Pechin
magyar: Peking
मैथिली: बेइजिङ
македонски: Пекинг
Malagasy: Beijing
Māori: Beijing
Baso Minangkabau: Beijing
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Báe̤k-gĭng
Mirandés: Pequin
монгол: Бээжин
मराठी: पेकिंग
မြန်မာဘာသာ: ပေကျင်းမြို့
مازِرونی: پکن
Nāhuatl: Pequin
Na Vosa Vakaviti: Beijig
नेपाली: बेइजिङ
Nederlands: Peking
नेपाल भाषा: बेइजिङ
нохчийн: Пекин
Nordfriisk: Peking
Norfuk / Pitkern: Beijing
norsk: Beijing
norsk nynorsk: Beijing
Nouormand: Péqùin
Novial: Beyjing
occitan: Pequin
олык марий: Пекин
ଓଡ଼ିଆ: ବେଜିଂ
oʻzbekcha/ўзбекча: Pekin
ਪੰਜਾਬੀ: ਬੀਜਿੰਗ
Papiamentu: Bejing
Picard: Pékin
Piemontèis: Pechin
پنجابی: بیجنگ
polski: Pekin
português: Pequim
پښتو: بېجنگ
Patois: Biejing
Qaraqalpaqsha: Pekin
qırımtatarca: Pekin
română: Beijing
Runa Simi: Pikkin
русский: Пекин
русиньскый: Пекінґ
संस्कृतम्: बीजिङ्ग्
саха тыла: Пекин
sardu: Beijing
Scots: Beijing
Seeltersk: Peking
Setswana: Beijing
shqip: Pekini
සිංහල: බෙයිජිං
sicilianu: Pechinu
Simple English: Beijing
slovenčina: Peking
slovenščina: Peking
ślůnski: Bejdżing
Soomaaliga: Beijing
کوردی: پێکەن
Sranantongo: Beijing
srpskohrvatski / српскохрватски: Peking
suomi: Peking
svenska: Peking
தமிழ்: பெய்ஜிங்
Tagalog: Beijing
Taqbaylit: Pekin
tarandíne: Pechine
татарча/tatarça: Ханбалык
తెలుగు: బీజింగ్
Tiếng Việt: Bắc Kinh
тоҷикӣ: Пекин
Tok Pisin: Beijing
Tsetsêhestâhese: Beijing
Türkçe: Pekin
Türkmençe: Pekin
Twi: Beijing
українська: Пекін
اردو: بیجنگ
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: بېيجىڭ شەھىرى
Vahcuengh: Baekging
vèneto: Pechin
vepsän kel’: Pekin
Volapük: Beycing
Võro: Peking
walon: Pekin
Winaray: Beijing
Wolof: Beijing
吴语: 北京
მარგალური: პეკინი
ייִדיש: בייזשינג
Yorùbá: Beijing
Zazaki: Pekin
Zeêuws: Peking
中文: 北京市
文言: 北京市
粵語: 北京
žemaitėška: Pekėns
डोटेली: बेइजिङ
Kabɩyɛ: Peekɛɛ