Отуђење

Уметничка представа отуђења

Отуђење или алијенација (лат. alienatio, нем. entfremdung) је кључни појам у филозофији Хегела, Фојербаха, Карла Марксаа, и каснијих филозофа идеалистичке и марксистичке традиције. Оно означава стање човека у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена моћ која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције. [1]

У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом. [2] У филозофији се говори о отуђењу човека од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уколико они постају роба. [2]

Отуђење у психологији

Психолошки, отуђење је осећање одвојености, усамљености или бивања странцем (види странствовање). Ово осећање често имају особе које бораве у културном и социјалном окружењу које им је непознато, неприхватљиво или несхватљиво. [3] Појединац може бити отуђен од друштва уколико осећа да га оно контролише, итд. [2]

Особа постаје самоотуђена уколико не може да разуме или прихвати себе. [2] Човек може бити отуђен и од својих жеља уколико оне нису аутентично његове, већ му долазе споља. [2]

други језици
Afrikaans: Vervreemding
azərbaycanca: Yadlaşma (fəlsəfə)
Bahasa Indonesia: Alienasi
català: Alienació
Deutsch: Entfremdung
español: Alienación
euskara: Alienazio
français: Aliénation
galego: Alienación
עברית: ניכור
íslenska: Firring
italiano: Alienazione
日本語: 疎外
қазақша: Жатсыну
한국어: 소외
Kurdî: Aliyenasyon
Nederlands: Vervreemding
norsk nynorsk: Framandgjering
occitan: Alienacion
oʻzbekcha/ўзбекча: Begonalashuv
polski: Alienacja
português: Alienação
Simple English: Alienation
srpskohrvatski / српскохрватски: Otuđenje (filozofija)
svenska: Alienation
中文: 社會異化