Оливер Кан

Оливер Кан
Оливер Кан 2004 године
Оливер Кан 2004 године
Лични подаци
Пуно име Оливер Ролф Кан [1]
Надимак Кинг Кан, Титан, Вулкан
Датум рођења (1969-06-15) 15. јун 1969.(48 год.)
Место рођења Карлсруе, Западна Немачка
Висина 188 цм
Позиција Голман
Јуниорски клубови
1975—1987 Карлсруе
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1987—1994
1994—2008
Карлсруе
Бајерн Минхен
128 (0)
429 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1994—2006 Њемачка Немачка 86 (0)

 * Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 27. јун 2015.

Оливер Ролф Кан ( нем. Oliver Kahn; Карлсруе, 15. јун 1969) [2] пензионисани је немачки фудбалски голман. Каријеру је отпочео у омладионском тиму Карлсруеа 1975. године. Дванаест година касније, Кан је дебитовао за први тим. Године 1994 прешао је у Бајерн Минхен за 4.6 милиона немачких марака, где је играо до краја своје каријере 2008. године. Његово командовање на голу [3] и агресивни стил допринели су да му новинари наметну надимак Der Titan (Титан), а навијачи надимак Vol-Kahn-o (Вулкан). [4]

Кан је један од најуспешнијих немачких фудбалера у скоријој историји. Освојио је Бундеслигу осам пута, шест пута је освајао немачки куп, освојио је УЕФА куп 1996., а 2001. године освојио је Лигу шампиона и Интерконтинентали куп. Његови наступи донели су му четири узастопна избора за најбољег европског фолмана, три награде за најбољег голмана Света и два тррофеја за најбољег фудбалера Немачке. На светском првенсту 2002. године Кан је постао први и једини голман у историји турнира који је освојио Златну лопту.

Од 1994. до 2006. године Кан је био део немачког националног тима, у којем је играо као стартер након повлачења Адреаса Кепкеа. На светском првенсту 2002. године, његов тим је стигао до финала. Иако је Немачка више пута критикована због слабе партије, Кан је био одлучујући фактор тима све до финала, у коме је Немачка изгубила од Бразила, а Кан је направио грешку код првог гола Бразила. [5] Проглашен је за најбољег играча турнира и примио Златну лопту.

Клупска каријера

Карлсруе

Са шест година Кан се придружио фудбалском клубу Карлсруе за који је његов отац Ролф играо од 1962. до 1965. године. [3] Почео је као играч, пре него што је постао голман. [6] Кан је прикључен првом тиму у сезони 1987/88. На почетку је био резерва Александру Фамули. Кан је дебитовао 27. новембра 1987. у победи свог тима резултатом 4-0 против Келна. Међутим, био је резерва све до 1990. године, када је Винфрид Шефер одлучио да он буде стартер уместо Фармуле. [7] У наредним годинама, Кан је постао први голман тима. Сматран је за кључног играча и мотиватора у тиму Карлсруеа, који је стигао до полуфинала УЕФА купа у сезони 1993/94. [8] У осминифинала његов тим је на домаћем терену победио Валенсију резултатом 7-0, након што је први меч изгубио резултатом 3-1 на Местаљи. [9] [10] Немачки новинари су утакмицу назвали „Чудо на Вајлдпарк стадиону“. [11] Тим је у полуфиналу изгубио од Аустије из Салцбурга. [12] [13]

Бајерн Минхен

Оливер Кан на тренингу Бајерн Минхена

Канови наступи у дресу Карлсруеа довели су до тога да Бајерн Минхен покаже интересовање за његово довођење. [14] Довели су га као замену за Раимонда Аумана на почетку сезоне 1994/95, за тада рекордну суму за његово позицију од 4.6 милиона марака (2,385 евра) [7] и одмах је постао први голман екипе. Иако је доживео повреду укрштених лигамената, која га је удаљила од терена скоро шест месеци, Кан је дебитовао за репрезентацију два месеца након опоравка. [15] У Финалу купа УЕФА 1996. године Бајерн је победио Бордо резултатом 3-1. [16] У сезони 1996/97, Кан је освојио своју прву титулу у Бундеслиги са Бајерном, Немачки куп [17] и био је проглашен за најбољег голмана Немачке, други пут у својој каријери (први пут 1994. године).[ тражи се извор]

Године 1999. Бајерн Минхен је стигао до финала Лиге шампиона, у коме се састао са Манчетер Јунајтедом на Камп ноу. Иако је играч Бајерна Марио Баслер донео предност своме тиму у шестом минуту, два гола Тедија Шерингема и Оле Гунар Солшера у зауставном периоду донели су Манчестеру победу. [18] Исте године, Међународни завод за истоију фудбала и статистику прогласио га је најбољим голманом света. [19]

Кан је на утакмици против Ханзе Росток одигране 3. марта 2001. године зарадио искључење након инцидетна. Бајерн је губио резултатом 2-3 у последњим минутима утакице, а Кан се приликом корнера ушуњао у шеснаестерац, скочио и закуцао лопту у противничку мрежу. Одмах је добио црвени картон и био искључен из игре. [20] У Финалу Лиге шмапиона 2001. године потив Валенсије проглашен је за играча утакмице. [21] Утакмица је завршена резултатом 1-1, а Кан је приликом извођења пенала одбранио три и тиме донео победу свом тиму. [22] [23] Примио је и УЕФА награду за фер плеј на овом мечу, након што је пришао разочараном Сантијагу Канизарезу како би га утешио. [24] Исте године Бајерн је освојио Интерконтинентални куп на националном стадиону у Токију савладавши аргентински тим Боку Јуниорс. [23]

Повредне, лични проблеми и недостатак мотивације били су разлог за драстичан пад форме Оливера Кана у сезони 2002/03. [25] [26] Све је кулминирало када је Кан примио гол, након слабог шута Роберта Карлоса против Реал Мадрида у првом колу, елиминационе рунде Лиге шампиона у сезони 2003/04. због чега је његов тим испао из такмичења. [27] Дејли мејл га је критиковао због грешке: „Још једном је на великом такмичењу Кану пресудио Бразилац, као у финалу светког првенства 2002. године. Само што то овог пута није био Ривалдо након чијег шута се Кан обрукао, већ Роберто Карлос из слободног ударца који се показао катастофалним за Бајерн".[ тражи се извор] Кан је са Бајерном освојио Бундеслигу наредне сезоне.

Године 2006. пре утакмице са Арминијом Билефелд у Минхену, Михаел Ренсинг је загревао Кана. Један од удараца погодио је Кана у око, што је изазвало оток и оштећење вида, па није могао да брани. Иако је бранио Ренсинг Бајерн је тај меч победио резултатом 2-0. [28]

Кан на опроштајној утакмици 2. септембра 2008. године

Кан је најавио да ће испоштовати свој уговор и одиграти сезону 2007/08. [29] Са 197 утакмица без примљеног гола, Кан је најбољи у историји Бундеслиге.[ тражи се извор] Са 38 година, 2. септембра 2007. године одиграо је 535. меч у Бундеслиги и тако постао лидер међу голманима по одиграним утакмицама.[ тражи се извор] Кан је своју последњу утакмицу у европским такмичењим одиграо у поразу свог тима од Зенита 4-0 у полуфиналу УЕФА купа 1. маја 2008. године. [30] Последњу утакмицу у Бундеслиги одиграо је против Херте 17. маја 2008. године, а меч је завршен резултатом 4-1 у корист Бајерна.[ тражи се извор]

Након двадесетогодишње каријере, од којих је четрнаест одиграо за Бајерн из Минхена окончао је своју каријеру 2. септембра 2008. године у опроштајном мечу против Немачке репрезентације који је завршен резултатом 1-1. [31] Његов последњи наступ за Бајерн био је 27. маја 2008. године на Солт Лејк стадиону у Колкати, у пријатељском мечу против Мохун Багана из Индије током Бајернове азијске турнеје. Око 120 хиљада људи гледало је меч. Утакмица је завршена резултатом 0-3 у корист Бајерна, а Кана је заменио Михаел Ренсинг у 55. минуту. [32]

други језици
العربية: أوليفر كان
azərbaycanca: Oliver Kan
تۆرکجه: الیور کان
Bahasa Indonesia: Oliver Kahn
Bahasa Melayu: Oliver Kahn
български: Оливер Кан
Basa Jawa: Oliver Kahn
Boarisch: Oliver Kahn
bosanski: Oliver Kahn
brezhoneg: Oliver Kahn
čeština: Oliver Kahn
Deutsch: Oliver Kahn
Ελληνικά: Όλιβερ Καν
English: Oliver Kahn
español: Oliver Kahn
Esperanto: Oliver Kahn
euskara: Oliver Kahn
فارسی: الیور کان
français: Oliver Kahn
hrvatski: Oliver Kahn
Հայերեն: Օլիվեր Կան
íslenska: Oliver Kahn
italiano: Oliver Kahn
ქართული: ოლივერ კანი
한국어: 올리버 칸
latviešu: Olivers Kāns
lietuvių: Oliver Kahn
magyar: Oliver Kahn
македонски: Оливер Кан
Malagasy: Oliver Kahn
मराठी: ओलिफर कान
नेपाली: ओलिभर कान
Nederlands: Oliver Kahn
polski: Oliver Kahn
português: Oliver Kahn
română: Oliver Kahn
Runa Simi: Oliver Kahn
русский: Кан, Оливер
Simple English: Oliver Kahn
slovenčina: Oliver Kahn
slovenščina: Oliver Kahn
srpskohrvatski / српскохрватски: Oliver Kahn
svenska: Oliver Kahn
Tiếng Việt: Oliver Kahn
Türkçe: Oliver Kahn
Türkmençe: Oliwer Kan
тыва дыл: Кан Оливер
українська: Олівер Кан
粵語: 簡尼