Нуклеинске киселине

Поређење две главне нуклеинске киселине: РНК (лево) и ДНК (десно)
Шематски приказ структуре ДНК: жути кругови представљају фосфате, зелени дезоксирибозу, а црвени азотне базе;пуном цртом представљена је ковалентна веза, а испрекиданом водонична

Нуклеинске киселине су крупни и сложени органски молекули значајни за ћелију и одговорни за најзначајније процесе, као што су наслеђивање, синтеза протеина, у њој.

Постоје два типа нуклеинских киселина:

ДНК је носилац наследних информација у ћелији, док РНК учествују у преношењу тих информација и њиховом превођењу у протеине.

Нуклеинске киселине су макромолекули чију јединицу грађе представљају нуклеотиди. Њих образујеједан пентозни шећер за који је везана фосфатна група и једна азотна, пуринска или пиримидинска база. Нуклеотиди међусобно повезују и на тај начин, захваљујући вези која се успоставља између фосфата и шећера, формирају ланац.

Осим у вирусима, који садрже једну или другу нуклеинску киселину (никада обе), ДНК и РНК се налазе у свим врстама организама.

Нуклеинске киселине се највише налазе у једру (lat. nucleus) па су по томе и добиле назив. Први их је изоловао Фридрих Мишер 1872. године. Нешто касније установљено је да се, осим у једру, налазе и у цитоплазми. Према данашњим подацима познато је да засебне нуклеинске киселине садрже и неке од ћелијских органела, какве су нпр. митохондрије и хлоропласти.

Према грађи су полимери изграђени од мономера - нуклеотида.

У изградњи нуклеотида, који формирају ДНК учесвују:

У изградњи нуклеотида РНК учесвују:

  • пентозни шећер рибоза,
  • пуринске (деривати пурина) базе аденин и гуанин, или приримидинске(деривати пиримидина) базе цитозин и урацили
  • киселински остатак фосфорне киселине.

Литература

  • Wolfram Saenger, Principles of Nucleic Acid Structure, 1984, Springer-Verlag New York Inc.
  • Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter Molecular Biology of the Cell. 2007. ISBN 978-0-8153-4105-5. Fourth edition is available online through the NCBI Bookshelf: link
  • Jeremy M Berg, John L Tymoczko, and Lubert Stryer, Biochemistry 5th edition, 2002, W H Freeman. Available online through the NCBI Bookshelf: link
  • Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel, ур. (2012). Interplay between Metal Ions and Nucleic Acids. Metal Ions in Life Sciences. 10. Springer. ISBN 978-94-007-2171-5. 10.1007/978-94-007-2172-2. 
други језици
العربية: حمض نووي
asturianu: Ácidu nucleico
Bahasa Indonesia: Asam nukleat
Bahasa Melayu: Asid nukleik
Bân-lâm-gú: Hu̍t-sng
Basa Jawa: Asem nukléyat
Basa Sunda: Asam nukléat
беларуская (тарашкевіца)‎: Нуклійныя кісьлі
català: Àcid nucleic
Ελληνικά: Νουκλεϊκά οξέα
English: Nucleic acid
español: Ácido nucleico
Esperanto: Nukleata acido
français: Acide nucléique
íslenska: Kjarnsýra
italiano: Acidi nucleici
日本語: 核酸
한국어: 핵산
Kreyòl ayisyen: Asid nikleyik
latviešu: Nukleīnskābes
Lëtzebuergesch: Nukleinsaier
magyar: Nukleinsavak
Nederlands: Nucleïnezuur
norsk nynorsk: Nukleinsyre
occitan: Acid nucleïc
português: Ácido nucleico
română: Acid nucleic
русиньскый: Нуклеовы квасы
Seeltersk: Nukleinsüüren
sicilianu: Àcitu nuclèicu
Simple English: Nucleic acid
slovenčina: Nukleová kyselina
slovenščina: Nukleinska kislina
srpskohrvatski / српскохрватски: Nukleinska kiselina
svenska: Nukleinsyra
Tiếng Việt: Axit nucleic
Türkçe: Nükleik asit
吴语: 核酸
中文: 核酸
粵語: 核酸