Нуклеарно оружје

Печурка атомске бомбе
Мапа Јапана са локацијама експлозија 1945

Нуклеарно оружје је оружје велике разорне снаге значајно јаче и од најјачег конвенционалног експлозива. Такво оружје је способно да уништи или озбиљно оштетити цели град, а такође би побило или ранило већину становништва, док би радијација била ту присутна деценијама. Преживело становништво које је остало у тим градовима било би озрачено и осуђено на полако изумирање у страшним мукама. Тако да нуклеарно оружје у многоме превазилази по својим карактеристикама сва позната оружја која су се произвела до данас.

У историји ратовања, нуклеарна оружја коришћена су само два пута, оба пута током задњих дана Другог светског рата. Први догађај десио се ујутро 6. августа 1945. године, када су САД бациле атомску бомбу на јапански град Хирошиму, [1] чије је шифровано име било Малиша. Ова бомба је била направљена на бази реакције нуклеарне фисије од уранијума 235. Фисија значи цепање нуклеарног језгра. Други догађај одиграо се три дана касније када је бачена на јапански град Нагасаки, [2] који је имао шифровано име Дебељко. Ова бомба је била направљена од плутонијума 239. Фузија значи спајање нуклеарног језгра. Будући да је била другачије конструисана од уранијумске бомбе бачене на Хирошиму, снага њене експлозије била је већа 1,5 пута. Претпоставља се да је 129.000 људи погинуло у тим нападима, [3] а да је два пута више умрло од директних последица: радијације, глади, опекотина итд. Седамдесет година после напада, људи и даље умиру од последица атомских бомби, јер је код преживелих установљен надпросечан број оболелих од рака и високог крвног притиска.

Историја

Последице атомског бомбардовања Хирошиме

О могућности добијања огромне количине енергије цепањем атома се већ деценијама спекулисало, захваљујући открићима из области физике, али никакво озбиљно истраживање није било започето. Све је почело 1869, када је Анри Бекерел открио радиоактивност уранијума. Следећи корак су направили Марија и Пјер Кири 1902. године, када су изоловали радиоактивни елемент назван радијум. Три године касније је Алберт Ајнштајн објавио своју теорију релативности. Према овој његовој теорији, ако би смо како могли да трансформишемо масу у енергију, добили би смо велике количине ослобођене енергије. Следећи велики корак су направили Ернест Радерфорд и Нилс Бор када су описали структуру атома. Атом је састављен од позитивно наелектрисаног језгра и негативно наелектрисаних електрона. Они су закључили да језгро мора да се преломи или да експлодира да би се ослободила велика количина енергије. 1934, Енрико Ферми, научник из Рима, је раставио тешке атоме бомбардујући их неутронима. Међутим, он није схватио да је постигао нуклеарну фисију. Децембра 1938. у Берлину, Ото Хан и Фриц Штрасман су извели сличан експеримент и дошли до великог открића. Раздвојили су атом и тако произвели нуклеарну фисију. Трансформисали су масу у енергију — 33 године после постављања Ајнштајнове теорије.

Нацистичка Немачка је 1939. године вршила прва испитивања везана за нуклеарну фисију, и то је све научнике избеглице прилично забринуло. Страховали су од саме помисли шта би се десило када би таква власт дошла у посед најубојитијег оружја икад произведеног. Тако да је велики број научника отишао из Немачке и окупираних земаља, тражећи уточиште у САД. Слично се дешавало и са Италијом. У те научнике спадају Алберт Ајнштајн из Немачке, Енрико Ферми из Италије, Јуџин Вигнер, Едвард Телер и Лео Силард из Мађарске.

Када је Лео Силард чуо за вест из Немачке, одмах је започео кампању, заједно са колегом Енриком Фермијем да упозоре америчку јавност на опасност која стиже из нацистичке Немачке. Убедили су и Алберта Ајнштајна да у њихово име пошаље писмо америчком председнику Френклину Рузвелту, иако сам Ајнштајн касније није хтео ништа да има са бомбом. Писмо је изазвало жељени ефект, па су тако у Америци почела истраживања са разбијањем атома. Сам Рузвелт је одлучио да се у истраживања уложи огроман новац, пошто се веровало да је у току трка са временом и да је неопходно да направе бомбу пре Немачке.

Прва нуклеарна оружја произвео је међународни тим током Другог светског рата у САД-у, укључујући велики број дислоцираних понајбољих физичара и научника из средишње Европе, уз помоћ Уједињеног Краљевства и Канаде као део тајног пројекта названог Менхетн. [4] Прва проба нуклеарног оружја се десила 16. јула 1945. године, у држави Нови Мексико. Тест је познатији под називом Тринити тест. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Док се у почетку оружје развијало примарно из страха да би га Нацистичка Немачка могла прва развити, оно се касније ипак искористило против јапанских градова Хирошиме и Нагасакија у августу 1945. године. СССР је своје прво нуклеарно оружје развио и тестирао 1949. године. Они су до технологије успели да дођу захваљујући бриљантним физичарима, али и захваљујући шпијунима. Совјети су имали шпијуне инфилтриране директно у америчке научне тимове. И САД и СССР су средином 1950-их година наставили развијати оружје засновано на нуклеарној фузији (хидрогенске бомбе). Изумом поузданог начина слања ракета током 1960-их; постало је могуће да се нуклеарно оружје пошаље било где у свету у врло кратком року те су две хладноратовске суперсиле усвојиле стратегију застрашивања одржавајући крхки мир.

Нуклеарно оружје је било симбол војне и државне моћи, а његово тестирање се користило не само за усавршавање него и за слање одређених политичких порука. Током тог периода и друге државе су такође развиле нуклеарно оружје, као што су Уједињено Краљевство, Француска и Кина. Ових пет чланова "нуклеарног клуба" су се договорили да покушају ограничити његово ширење, мада су још пет држава успеле да га развију ( Индија, Јужноафричка Република, Пакистан, Израел) и Северна Кореја. Крајем Хладног рата почетком 1990-их; Русија је наследила оружје од бившег СССР-а те је заједно са САД-ом наставила сарадњу за смањење свог нуклеарног арсенала у сврху смањења тензија и међународне сигурности.

Ширење нуклеарног оружја је ипак настављено, те је Пакистан тестирао своје прво нуклеарно оружје 1998. године, а следило је тестирање Северне Кореје 2006. године. У јануару 2005. године, пакистански металург Абдул Кадир Кан признао је да је продавао нуклеарну технологију и информације о нуклеарном оружју Ирану, Либији и Северној Кореји, преко великог међународног ланца. Северна Кореја је 9. октобра 2006. године објавила да је извела подземни нуклеарни тест, али пошто нису примећени знакови велике експлозије многи су закључили да тест није био потпуно успешан.[ тражи се извор]

Постојала су (најмање) четири велика лажна аларма, најскорији 1995. године, који су готово довели до тога да САД или СССР / Русија почну лансирати своје нуклеарне бојеве главе као одмазду за претпостављени напад. Осим тога, током Хладног рата САД и СССР су неколико пута били на ивици нуклеарног напада, најпознатији случај је био током Кубанске ракетне кризе. До 2006. године, процењује се да у свету постоји најмање 27.000 нуклеарних бојевих глава у поседу најмање девет држава, а 96 % нуклеарног оружја налази се у САД и Русији.

други језици
Afrikaans: Kernwapen
Alemannisch: Kernwaffe
العربية: سلاح نووي
aragonés: Arma nucleyar
asturianu: Arma nuclear
azərbaycanca: Nüvə silahı
Bahasa Indonesia: Senjata nuklir
Bahasa Melayu: Senjata nuklear
български: Ядрено оръжие
Bân-lâm-gú: He̍k-chú bú-khì
Basa Jawa: Gaman nuklir
Basa Sunda: Pakarang nuklir
беларуская: Ядзерная зброя
беларуская (тарашкевіца)‎: Ядзерная зброя
brezhoneg: Arm nukleel
català: Arma nuclear
Cymraeg: Arf niwclear
čeština: Jaderná zbraň
Deutsch: Kernwaffe
eesti: Tuumarelv
Ελληνικά: Πυρηνικό όπλο
español: Arma nuclear
Esperanto: Atombombo
euskara: Bonba nuklear
français: Arme nucléaire
Frysk: Kearnwapen
galego: Arma nuclear
贛語: 核武器
गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni: अणुबॉंब
हिन्दी: परमाणु बम
interlingua: Arma nuclear
íslenska: Kjarnorkuvopn
italiano: Arma nucleare
日本語: 核兵器
қазақша: Ядролық қару
Kiswahili: Bomu la nyuklia
한국어: 핵무기
latviešu: Kodolieroči
Lëtzebuergesch: Atomwaff
македонски: Нуклеарно оружје
മലയാളം: ആണവായുധം
မြန်မာဘာသာ: အဏုမြူ လက်နက်
नेपाली: परमाणु बम
Nederlands: Kernwapen
नेपाल भाषा: आणविक ल्वाभः
norsk nynorsk: Atomvåpen
occitan: Arma nucleara
oʻzbekcha/ўзбекча: Yadro quroli
ਪੰਜਾਬੀ: ਨਿਊਕਲੀ ਬੰਬ
Pälzisch: Kärnwaff
پنجابی: ایٹم بمب
português: Bomba nuclear
română: Armă nucleară
संस्कृतम्: अण्वस्त्रम्
سنڌي: ائٽم بم
Seeltersk: Käädenwoape
Simple English: Nuclear weapon
slovenčina: Jadrová zbraň
slovenščina: Jedrsko orožje
srpskohrvatski / српскохрватски: Nuklearno oružje
suomi: Ydinase
svenska: Kärnvapen
татарча/tatarça: Атом-төш коралы
తెలుగు: అణ్వాయుధం
Tiếng Việt: Vũ khí hạt nhân
Türkçe: Nükleer silah
українська: Ядерна зброя
吴语: 核武器
中文: 核武器
粵語: 核武
žemaitėška: Kondoulėnis gėnklos