Нобелова награда

Нобелова награда
Nobel Prize.png
Додељује се заИзузетни доприноси за човечанство у области хемије, економије, литературе, мира, физике, физиологије или медицине
Додељује
  • Шведска академија
  • Нобелов комитет Шведске краљевске академије наука
  • Нобелов комитет Каролинска института
  • Норвешки Нобелов комитет
Земља
ПредстављаФондација Нобел[*]
Веб-сајтnobelprize.org
Лауреати добивају богато украшену диплому заједно са златном медаљом и новчаном наградом. Овде је приказана диплома Фритза Хабера коју је добио за развој методе синтезе амонијака.

Нобелова награда је интернационална награда, коју годишње додељују шведске и норвешке институције, као знак признања за академска, културна, и/или научна достигнућа. По жељи шведског научника и проналазача Алфреда Нобела, ова награда је установљена 1895. године. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине.[1] У периоду између 1915. и 2015. године, Нобелова награда из области економских наука је додељена 573 пута, а добило је 900 људи и организација. Церемонија доделе Нобелове награде се одржава у Стокхолму (Шведска) једном годишње, у свим до сада установљеним категоријама, изузев церемоније доделе Нобелове награде за мир која се одржава у Ослу (Норвешка). Сваки добитник или лауреат, прима златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области књижевности, медицине, физике, хемије, мира и економије.[2]

Шведска краљевска академија наука додељује Нобелову награду за физику, хемију и меморијалну награду из области економских наука, док Нобелово веће института Каролинска (Солна, Шведска) додељује Нобелову награду из области психологије и медицине. Такође, Шведска академија додељује и Нобелову награду за књижевност, а Нобелову награду за мир додељује Норвешки Нобелов комитет.

Ова награда се не додељује постхумно, међутим, уколико потенцијални добитник умре пре могућности да прими награду, постоји шанса да се награда ипак додели.[3] Иако се просечан број лауреата Нобелове награде значајно повећао током 20. века, награду не може да дели више од три добитника.[4]

Историја

Алфред Нобел је рођен 21. октобра 1833. године у Стокхолму (Шведска), у породици инжењера.[5] Био је хемичар, инжењер и проналазач. Током 1894. године, од компаније Бофорс је купио млин од гвожђа и челика, ког је претворио у велику фабрику за производњу оружја. Такође, Нобел је изумео бездимно гориво, које је било претеча многим бездимним војним експлозивима, посебно британском бездимном праху. Због својих захтева око патената, Нобел је на крају био укључен и у прекршајну парницу. Међутим, Нобел је стекао богатство током живота, захваљујући бројним проналасцима (355 проналазака), од којих је најпознатији динамит.[6]

Године 1888. Нобел је био пренеражен, када је у француским новинама прочитао сопствену умрлицу под насловом „Творац смрти је мртав". То је заправо био Алфредов брат Лудвиг који је већ био преминуо, тако да је за Алфредову умрлицу још увек било прерано. Међутим, овај чланак је узнемирио Нобела и натерао га да страхује због начина на који ће бити упамћен. То га је инспирисало да промени тестамент.[7] Алфред Нобел је преминуо 10. децембра 1896. године од интрацеребралног крварења, у својој вили у Сан Рему. Тада је имао 63 године.[8]

Током живота Нобел је написао неколико тестамената. Последњи је написао годину дана пре своје смрти. На опште изненађење, Нобелова последња жеља је била да се његово богатство користи у сврху креирања награда за оне који доприносе великом напретку човечанства из области физике, хемије, психологије, медицине, књижевности и мира.[9] Нобел је донирао 94% својих средстава (31 милион шведских круна) за формирање пет Нобелових награда.[10][11] Због скептицизма околине, тестамент није био испуњен све до 26. априла 1897. године, када га је одобрило законодавство Норвешке. Извршиоци Нобеловог тестамента, Рагнар Сохлман и Рудолф Лилјеквист, основали су Нобелову фондацију која се брине о Нобеловом богатству и организује доделу награда.[10]

Према Нобеловој жељи, Норвешки Нобелов комитет је задужен за доделу награде за мир.

Нобелова фондација

A paper with stylish handwriting on it with the title "Testament"
Тестамент Алфреда Нобела наводи да 94% његове укупне имовине треба да буде кориштено за успостављање Нобелових награда.

Нобелова фондација је основана као приватна организација 29. јуна 1900. Њена функција је управљање финансијским средствима и администрацијом Нобелових награда.[12] У складу са Нобеловим тестаментом, примарни задатак фондације је управљање имовином коју је Нобел оставио. Роберт и Лудвиг Нобел су учествовали у нафтном бизнису у Азербејџану, и према шведском историчару Е. Баргенгрену, који је проучавао архиве Нобелове породице, „одлука да се дозволи повлачење Алфредовог новца из Бакуа, је била одлучујући фактор који је омогућио успостављање Нобелових награда”.[13] Још један важан задатак Нобелове фондације је да пласира награде на међународном нивоу и да надгледа неформалну администрацију везану за награде. Фондација не учествује у процесу селекције Нобелових лауреата.[14][15] По много чему, Нобелова фондација је слична инвестиционој компанији, у смислу да она инвестира Новелов новац да би се створила солидна база финансирања за награде и административне активности. Нобелова фондација је изузета од свих пореза у Шведској (од 1946) и од инвестиционих пореза у Сједињеним Државама (од 1953).[16] Од 1980-тих, фондацијине инвестиције су постале профитабилније и 31. децембра 2007, средства која су под контролом Нобелове фондације износила су 3,628 милијарди шведских круна (c. УС$560 милиона).[17]

Према њеном статуту, Фондација се састоји од одбора са пет шведских или норвешких грађана, са седиштем у Стокхолму. Председника Одбора именује шведски краљ у савету, док остала четири члана именују повереници институција за доделу награда. Извршни директор се бира међу члановима одбора, заменика директора именује краљ у савету, и два заменика именују повереници. Међутим, од 1995, све чланове одбора бирају повереници, а извршног директора и заменика директора именују сами чланови одбора. Поред одбора, Нобелову дондацију сачињавају институције за доделу награда (Шведска краљевска академија наука, Нобелова скупштина у Каролинска института, Шведска академија, и Норвешки Нобелов комитет), повереници тих институција, и ревизори.[17]

Прве награде

A black and white photo of a bearded man in his fifties sitting in a chair.
Вилхелм Конрад Рендген је награђен првом наградом за физику за његово откриће рентгенских зрака.

Када је установљена Нобелова фондација, Нобелов комитет је почео сакупљање номинација за доделу награда. Након тога, комитет је послао прелиминарни списак кандидата институцијама за доделу награда. Нобелов комитет је за ужи избор за награду из области физике поставио Вилхелма Рендгена, захваљујуђи његовом открићу X-зрака и Филипа Ленарда који је открио катодне зраке. Академија Наука је изабрала Рендгена за добитника награде.[18][19] Последњих деценија 19. века многи хемичари су дали значајан допринос науци. Академија је примила 20 номинација, од којих је 11 било за Џејкобса вант Хофа.[20] Џејкобсу је додељена награда за открића из области хемијске термодинамике.[21][22]

За доделу прве Нобелове награде из књижевности, Шведска академија је изабрала песника Ренеа Прондома. Против ове одлуке је протествовала група од 42 шведских писаца, уметника и књижевних критичара, јер су очекивали да награду прими Лав Толстој.[23] Из области психологије или медицине, прва Нобелова награда је додељена немачком психологу и микробиологу Емилу вон Бехрингу, који је током 1890. године открио антитоксин, лек за дифтерију која је до тада била узрок смрти хиљада људи годишње.[24][25]

Прва Нобелова награда за мир, отишла је у руке швајцарског бизнисмена и друштвеног активисте Жона Хенрија Дунанта, због његове улоге у оснивању Међународног покрета Црвеног крста и покретању Женевске конвенције, док је заједничка награда за мир додељена француском пацифисти Фредерику Пасију, оснивачу Лиге мира и поменутом активисти Жону Хенрију Дунанту.

Други светски рат

У 1938. и 1939, Трећи рајх Адолфа Хитлера је забранио тројици лауреата из Немачке ( Рихарду Куну, Адолфу Бутенанту, и Герхарду Домагу) да приме њихове награде.[26] Они су имали прилику касније да приме диплому и медаљу.[27] Мада је Шведска званично била неутрална током Другог светског рата, награде нису регуларно додељиване. Године 1939, награда за мир није била додељена. Награде нису додељене ни у једној категорији тиком периода 1940–42, због немачке окупације Норвешке. Наредне године, све награде су додељене изузев награда за мир и књижевност.[28]

Током окупације Норвешке, три члана Норвешког нобеловог комитета су побегла у егзил. Преостали чланови су избегли прогоне Немаца тако што је Нобелова фондација изјавила да је зграда Комитета у Ослу била у шведском власништву. Тако је та локација била уточиште од немачке војске, која није била у рату са Шведском.[29] Ови чланови су наставили са радом одбора, мада награде нису додељиване. Године 1944. Нобелова фондација, заједно са три члана у егзилу, постарала се да се номинације поднесу за награду за мир, тако да се награда могла поново доделити.[26]

Награда за економске науке

Мапа Нобелових лауреата по земљама

Године 1968, Sveriges Riksbank (Шведска национална банка) славила је своју 300. годишњицу донирајући велику суму новца Нобеловој фондацији да успостави награду у част Нобела. Наредне године, Нобелова меморијална награда за економске науке је први пут додељена. Шведско краљевско друштво је добило одговорност селекције лауреата. Први лауреати награде за економију су били Рагнар Фриш и Јан Тинберген „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса”.[30][31] Управни одбор Нобелове фондације је одлучио да након тог проширења увођење дадатних награда неће бити дозвољено.[32]

други језици
Afrikaans: Nobelprys
Alemannisch: Nobelpreis
العربية: جائزة نوبل
aragonés: Premio Nobel
অসমীয়া: ন'বেল বঁটা
asturianu: Premios Nobel
azərbaycanca: Nobel mükafatı
تۆرکجه: نوبل اؤدولو
Bahasa Indonesia: Penghargaan Nobel
Bahasa Melayu: Hadiah Nobel
Bân-lâm-gú: Nobel Chióng
Basa Jawa: Bebungah Nobel
башҡортса: Нобель премияһы
беларуская (тарашкевіца)‎: Нобэлеўская прэмія
Bikol Central: Nobel Prize
Boarisch: Nobelpreis
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: নোবেল পুরস্কার
brezhoneg: Priz Nobel
català: Premi Nobel
Chavacano de Zamboanga: Premyo Nobel
Cymraeg: Gwobr Nobel
čeština: Nobelova cena
Deutsch: Nobelpreis
Ελληνικά: Βραβείο Νόμπελ
English: Nobel Prize
español: Premio Nobel
Esperanto: Nobel-premio
euskara: Nobel Sariak
Fiji Hindi: Nobel Prize
français: Prix Nobel
Frysk: Nobelpriis
furlan: Premi Nobel
Gaeilge: Duais Nobel
Gàidhlig: Duais Nobel
贛語: 諾貝爾獎
Gĩkũyũ: Kĩheo ya Nobero
गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni: नोबॅल पुरस्कार
עברית: פרס נובל
Ilokano: Premio Nobel
interlingua: Premio Nobel
italiano: Premio Nobel
日本語: ノーベル賞
къарачай-малкъар: Нобелни премиясы
kaszëbsczi: Nôdgroda Nobla
Кыргызча: Нобель сыйлыгы
Kiswahili: Tuzo ya Nobel
ភាសាខ្មែរ: រង្វាន់ណូបែល
한국어: 노벨상
لۊری شومالی: جاییزأ نوبل
latviešu: Nobela prēmija
Lëtzebuergesch: Nobelpräis
lietuvių: Nobelio premija
Limburgs: Nobelpries
Livvinkarjala: Nobel-palkindo
magyar: Nobel-díj
македонски: Нобелова награда
Malagasy: Loka Nobel
Baso Minangkabau: Adiah Nobel
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Nobel Ciōng
Mirandés: Prémio Nobel
မြန်မာဘာသာ: နိုဘဲလ်ဆု
مازِرونی: نوبل جایزه
Nederlands: Nobelprijs
नेपाल भाषा: नोबेल सिरपा
Napulitano: Premmio Nobel
norsk nynorsk: Nobelprisen
Nouormand: Pris Nobel
Novial: Nobel Premie
occitan: Prèmi Nobel
oʻzbekcha/ўзбекча: Nobel mukofoti
ਪੰਜਾਬੀ: ਨੋਬਲ ਇਨਾਮ
Piemontèis: Premi Nobel
Plattdüütsch: Nobelpries
پنجابی: نوبل انعام
português: Prémio Nobel
Patois: Nobel Praiz
română: Premiul Nobel
Runa Simi: Nobel Suñay
русиньскый: Нобелівска премія
Seeltersk: Nobelpries
sicilianu: Premiu Nobel
Simple English: Nobel Prize
slovenčina: Nobelova cena
slovenščina: Nobelova nagrada
srpskohrvatski / српскохрватски: Nobelova nagrada
svenska: Nobelpriset
Tagalog: Nobel Prize
Taqbaylit: Arraz Nobel
татарча/tatarça: Nobel büläge
Tiếng Việt: Giải Nobel
ತುಳು: ನೊಬೆಲ್
Türkçe: Nobel Ödülü
Türkmençe: Nobel baýragy
vèneto: Premio Nobel
მარგალური: ნობელიშ პრემია
ייִדיש: נאבעל פריז
Yorùbá: Ẹ̀bùn Nobel
中文: 诺贝尔奖
粵語: 諾貝爾獎
žemaitėška: Nuobelė premėjė
Kabɩyɛ: Prix Nobel