Николај II Александрович

Николај II Александрович
Mikola II.jpg
Датум рођења(1868-05-18)18. мај 1868.
Место рођењаЦарско Село
 Руска Империја
Датум смрти17. јул 1918.(1918-07-17) (50 год.)
Место смртиЈекатеринбург
Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република Руска СФСР
ДинастијаРоманов
ОтацАлександар III Александрович
МајкаМарија Фјодоровна
СупружникАлександра Фјодоровна
ПотомствоОлга Николајевна, Татјана Николајевна, Марија Николајевна, Анастасија Николајевна, Алексеј Николајевич
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период1. новембар 1894. — 15. март 1917.
ПретходникАлександар III Александрович
Наследниккрај империје, функција укинута
ПотписNicholas II Signature.svg
Imperial Monogram of Tsar Nicholas II of Russia.svg

Николај II Александрович (рус. Николай II Александрович; Царско Село, 6/18. мај 1868Јекатеринбург, 17. јул 1918) био је последњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 20. октобра/1. новембра 1894. до 2/15. марта 1917. године. Владавину је окончао абдикацијом током Фебруарске револуције.

Био је син и наследник Александра III и Марије Фјодоровне, данске принцезе Дагмар прије удаје. Супруга му је била Александра Фјодоровна са којом је имао петоро деце, четири кћери и једног сина.

Цар Николај II са породицом

Период његове владавине обележен је економским развојем Русије и истовремено порастом социјално-политичких противречности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток где је водио рат са Јапаном. У Првом светском рату прикључио се блоку Сила антанте.

Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург где су га и стрељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слугу.[1]

Императора Николаја II Александровича Романова канонизовала је 1. новембра 1981. године Руска православна загранична црква која тада није била у јединству са Московском патријаршијом. Деветнаест година касније, 2000. године, и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са супругом и децом. Проглашени су за мученике.

У Београду му је подигнут споменик 2014. године.[2]

други језици
asturianu: Nicolás II
azərbaycanca: II Nikolay
Bahasa Indonesia: Nikolai II dari Rusia
Bahasa Melayu: Nikolai II dari Rusia
български: Николай II (Русия)
Bân-lâm-gú: Nikolaj 2-sè
беларуская (тарашкевіца)‎: Мікалай II
brezhoneg: Nikolaz II Rusia
Чӑвашла: Николай II
eesti: Nikolai II
français: Nicolas II
Հայերեն: Նիկոլայ II
íslenska: Nikulás 2.
日本語: ニコライ2世
қазақша: II Николай
Кыргызча: Николай II
lietuvių: Nikolajus II
македонски: Николај II (Русија)
монгол: II Николай
norsk nynorsk: Nikolaj II av Russland
occitan: Nicolau II
oʻzbekcha/ўзбекча: Nikolay II
پنجابی: نکولس II
русский: Николай II
shqip: Nikolla II
Simple English: Nicholas II of Russia
slovenščina: Nikolaj II. Ruski
srpskohrvatski / српскохрватски: Nikola II., ruski car
suomi: Nikolai II
татарча/tatarça: Николай II
Tiếng Việt: Nikolai II của Nga
Türkçe: II. Nikolay