Минерал

Аметистски кластер из Јужне Африке
Минерали

Минерали су природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке карактеристике. Термин „минерал“ обухвата не само хемијски састав материјала, већ и структуру минерала (кристална решетка). Тако нпр. два минерала могу бити иста по хемијском саставу али да имају различиту кристалну решетку. Минерали се по саставу крећу од чистих елемената (попут самородног злата, самородног сребра...) и једноставних соли до веома сложених силиката са хиљадама познатих облика (органска једињења се обично искључују). Проучавањем минерала се бави минералогија.

Постоји преко 5.300 познатих минералних врста; ажурирано: март 2017. г., преко 5.230 којих је одобрила Међународна минеролошка асоцијација (IMA).[1] Силикатни минерали сачињавају преко 90% Земљине коре. Разноликост и изобиље минералних врста је контролисано Земљином хемијом. Силицијум и кисеоник сачињавају апроксимативно 75% Земљине коре, чиме се одражава предоминантност силикатних минерала.

Минерали се одликују различитим хемијским и физичким својствима. Минерали се разликују по њиховом хемијском саставу и кристалној структури, који су одређени геолошким окружењем минерала у време њиховог формирања. Промене температуре, притиска, или температуре, прессуре, или композиције стене узрокују промене њених минерала.

Минерали се могу описати по њиховим разним физичким својствима, која су зависна од њихове хемијске стуктуре и састава. Уобичајени обележавајући детаљи обухватају кристалну структуру и хабитус, тврдоћу, сјај, транспарентност, боја, огреб, јачина, калавост, лом, раздељивање, и специфична тежина. Специфичнији тестови за описивање минерала обухватају магнетизам, укус или мирис, радиоактивност и реакције са киселинама.

Дефиниција и класификација

Да би била сврстана у минерале, супстанца мора бити чврста и мора имати кристалну структуру. Исто тако, мора се јављати у природи, као хомогена супстанца и имати одређени хемијски састав. Традиционалне дефиниције не укључују органске материје. Ипак, Интернационална Минералошка Асоцијација 1995. године усвојила је нову дефиницију:

минерал је елемент или хемијско једињење које је обично кристаласто и које је настало као резултат геолошких процеса.[2]

Нове класификације укључују органску класу - нова Дана и Струнц класификациона схема.[3][4]

Хемијски састав може варирати код коначних чланова минералног система. На пример плагиоклас фелдспати састоје се од дуге серије натријумом богатих албита (NaAlSi3O8) до калцијумом богатих анортита (CaAl2Si2O8) и четири препознатљива хемијска састава између њих. Супстанце попут минерала које не одговарају у потпуности дефиницији понекад се називају минералоидима. Минералоиди су природне супстанце, чија је структура парцијално кристална. Могу садржавати неправилну структуру заједно са правилном. Неки примери минералоида су опал и ћилибар.[5] Остале супстанце у природи нису минерали. Кристална структура увелико утиче на физичке особине минерала, а најпознатији примери су дијамант и графит, који имају исти хемијски састав (угљеник), а различите особине. Дијамант је најтврђи минерал, док је графит изузетно мек. Ове особине су последица различите унутрашње грађе. Графит је слојевит, а дијамант има тродимензионалну структуру. Анатас и рутил су такође примери минерала са истим хемијским саставом (титанијум диоксид), а различитом структуром.

Класификација

Класификација по Хјугу Штрунцу:[5]

  1. Класа I: Самородни елементи
  2. Класа II: Сулфиди и сулфосоли
  3. Класа III: Халиди
  4. Класа IV: Оксиди и хидроксиди
  5. Класа V: Нитрати карбонати и борати
  6. Класа VI: Сулфати, хромати, молибдати и волфрамати
  7. Класа VII: Фосфати, арсенати и ванадати
  8. Класа VIII: Силикатни минерали
  9. Класа IX: Органске компоненте и минералоиди
Аутохтони бакар

Класификација по Џејмсу Дејни:

  1. Класа I: Самородни елементи
  2. Класа II: Сулфиди и сулфосоли
  3. Класа III: Оксиди и хидроксиди
  4. Класа IV: Халиди
  5. Класа V: Нитрати карбонати и борати
  6. Класа VI: Сулфати, арсенати и хромати
  7. Класа VII: Фосфати, молибдати, ванадати и волфрамати
  8. Класа VIII: Силикатни минерали
  9. Класа IX: Органски минерали

Теоретска хемијска формула минерала је јединствена и одређује само једну минералну врсту. Практично, стварни хемијски састав је варијабилан, јер су могуће изоморфне замене или присуство трагова нечистоћа. Релативна атомска маса или молекуларна маса се израчунавају из теоретске формуле.

Сумпорна фумарола (хидротермални отвор)

Подела према начину постанка

С обзиром на начин постанка, разликују се пирогени минерали који су настали кристализацијом из магме. Ако су настали из водених раствора, називају се хидратогенима, а ако су кристалисани из гасова и пара, пнеуматским минералима. Ако су минерали настали из вруће воде, реч је о хидротермалним минералима. Органогени минерали настали су деловањем организама у воденим растворима. Ако су настали деловањем биљака, говори се о фитогеним, а ако су настали деловањем животиња, зоогеним минералима.

други језици
Afrikaans: Mineraal
Alemannisch: Mineral
العربية: معدن
aragonés: Mineral
armãneashti: Mineralu
অসমীয়া: খনিজ পদাৰ্থ
asturianu: Mineral
azərbaycanca: Mineral
Bahasa Indonesia: Mineral
Bahasa Melayu: Mineral
български: Минерал
Bân-lâm-gú: Khòng-bu̍t
Basa Jawa: Mineral
Basa Sunda: Mineral
башҡортса: Минерал
беларуская: Мінерал
беларуская (тарашкевіца)‎: Мінэрал
भोजपुरी: खनिज
বাংলা: খনিজ
bosanski: Mineral
català: Mineral
chiShona: Muchegwa
Cymraeg: Mwyn
čeština: Minerál
dansk: Mineral
Deutsch: Mineral
eesti: Mineraal
Ελληνικά: Ορυκτό
English: Mineral
español: Mineral
Esperanto: Mineralo
estremeñu: Mineral
euskara: Mineral
فارسی: کانی
français: Minéral
Frysk: Mineraal
Gaeilge: Mianra
galego: Mineral
עברית: מינרל
हिन्दी: खनिज
hrvatski: Minerali
Հայերեն: Միներալ
Ilokano: Mineral
interlingua: Mineral
íslenska: Steind
italiano: Minerale
日本語: 鉱物
ქართული: მინერალები
қазақша: Минерал
Кыргызча: Минерал
Kiswahili: Madini
ಕನ್ನಡ: ಖನಿಜ
한국어: 광물
Kreyòl ayisyen: Mineral
Latina: Minerale
latviešu: Minerāls
lietuvių: Mineralas
lumbaart: Mineraj
मैथिली: खनिज
македонски: Минерал
Mirandés: Mineral
മലയാളം: ധാതു
монгол: Эрдэс
मराठी: खनिज
မြန်မာဘာသာ: တွင်းထွက်ပစ္စည်း
नेपाली: खनिज
Nederlands: Mineraal
नेपाल भाषा: खनिज
Nordfriisk: Mineraal
norsk: Mineral
norsk nynorsk: Mineral
occitan: Minerau
oʻzbekcha/ўзбекча: Mineral
ਪੰਜਾਬੀ: ਖਣਿਜ
Plattdüütsch: Mineral
پنجابی: معدنیات
polski: Minerał
português: Mineral
Patois: Minaral
Qaraqalpaqsha: Mineral
română: Mineral
Runa Simi: Qiqlla
русский: Минерал
русиньскый: Мінералы
संस्कृतम्: खानिजः
Scots: Meeneral
shqip: Minerali
සිංහල: ඛනිජ
sicilianu: Minirali
Simple English: Mineral
slovenčina: Minerál
slovenščina: Mineral
Soomaaliga: Macdan
srpskohrvatski / српскохрватски: Minerali
suomi: Mineraali
svenska: Mineral
தமிழ்: கனிமம்
Tagalog: Mineral
తెలుగు: మినరల్
ไทย: แร่
Tiếng Việt: Khoáng vật
ತುಳು: ಕನಿಜೊ
Türkçe: Mineral
українська: Мінерал
اردو: معدن
Vahcuengh: Gvangvuz
Võro: Mineraal
Winaray: Mineral
吴语: 礦物
ייִדיש: מינעראל
中文: 礦物
粵語: 礦物
Lingua Franca Nova: Mineral