Месец
English: Moon

Месец

Full Moon Luc Viatour.jpg

ПланетаЗемља
Откриће
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите384.403 km
Периапсис362.570 km
Апоапсис405.410 km
Екцентрицитет0.0549
Период револуције27,3217
Период ротације27,322 дана
Нагиб5,145
Физичке карактеристике
Средњи полупречник1821.6 ± 0.5 km
Површина37.932.330 km²
Маса7.3477 × 1022 kg kg
Густина3.3464 g/cm³
Гравитација1.622 m/s²
Магнитуда−2.5 до −12.9
Албедо0.136
Ближа страна Месеца коју стално видимо са Земље.
Даља страна Месеца од које видимо само рубове (18%) са Земље због појаве либрације.

Месец (лат. Luna)[1][2][3] земљин је природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384 401 km, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунди. Месец обилази Земљу по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 km/s, и прелази дневни лук од 13° 10". Месец је чврсто небеско тело пречника 3 647 km, те је по површини 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 81 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Месец обиђе око Земље за 27 дана 7 сати 43 минута и 11.6 секунди (сидерички месец).

Месец је најсјајније небеско тело након Сунца, чија светлост је рефлектована (не ствара властиту светлост попут звезда). Пун Месец привидне је звездане величине –12,74, албедо му је 0,07, а угаона величина се види под углом од приближно 0,5°. Земљи окреће стално исту страну, јер се обилазак и ротација одвијају у истом смеру, а времена обиласка и окрета су једнака, што је последица Земљиног плимног утицаја. Стаза му је нагнута према равни еклиптике за 5° 9'. Више од половине површине Месеца види се због либрације (59%). Месечеве мене промене су Месечеве осветљености током синодичног месеца (млади Месец, прва четврт, пун Месец и последња или задња четврт), а настају због сталне промене Месечева положаја према Земљи и Сунцу. Када Месец уђе у Земљину сенку, настаје помрачење Месеца, а када се нађе између Земље и Сунца (Месечеви чворови), настаје помрачење Сунца. Привлачне силе Месеца и Сунца узрокују на Земљи морске мене (плиму и осеку). Својом привлачношћу Месец утиче на Земљину стазу око Сунца (нутација).

Густина Месеца је 3,34 t/m3, по чему је други природни сателит у Сунчевом систему. Његово кретање у сложеном гравитационом пољу Земље и Сунца подложно је многобројним поремећајима. Месечева удаљеност од Земље стално се мења, јер се Мјесец око Земље креће по елипси, а осим тога у дужим временским размацима његова стаза нема сталан облик и величину. Просечна је удаљеност 384 401 km,[4][5] што је најпре било тачно измерено методом дневне паралаксе, затим радаром и лидаром. Методама небеске механике обрађује се Месечево кретање у сложеном гравитацијском пољу Сунца, Земље и планета. За раздобље од 1750. до 2125. израчунано је да је Месец најближе Земљи, 356 375 km, био 4. јануара 1912, а да ће најдаље од Земље, 406 720 km, бити 3. фебруара 2125. Мерењем удаљености ласером (лидаром), зрака који се одбија од огледала која су на Месец поставили астронаути Апола 11, установљено је да се Месец просечно годишње удаљава од Земље 3.8 cm. На темељу тог опажања постављена је хипотеза да је Месец настао сударом Земље с планетоидом величине Марса пре више милијарди година, те да ће се, иако гравитацијски везан за Земљу, и даље удаљавати. Такав постанак Месеца може објаснити сличност његовог геолошког састава са саставом Земље. Како Земљина гравитација утиче на Месец, тако и Месечева гравитација утиче на Земљу и на стабилизацију њезине осе ротације, која би без утицаја Месеца имала много већу земљину прецесију, што би узроковало промене глацијалних и интерглацијалних геолошких раздобља у много краћим раздобљима него што су се оне стварно збивале.

Месец нема текућу воду ни значајну атмосферу. Густина атмосфере је много пута мања од Земљине, па је по броју молекула у кубном центиметру (дању 10 000, ноћу 200 000) ближа густини молекула у међупланетном простору. Рељефне су карактеристике Месеца: мора, висоравни и кратери, са уочљивим последицама тектонских процеса и вулканизма. Морем се називају тамнији делови (равнице окружене планинским ланцима), иако на Месецу нема воде. На обликовање површине битно је утицао удар великих тела, планетоида и метеорита, уз околности одређене стањем унутрашњости и њезиним развојем (хлађење унутрашњости, вулкански процеси). Површина је покривена слојем реголита, ситнозрнатих растреситих и порозних одломака на каменитој подлози. Температура површине мења се од –160 °C ноћу до +120 °C дању.[6]

други језици
Адыгэбзэ: Мазэ
Afrikaans: Maan
Alemannisch: Mond
አማርኛ: ጨረቃ
Ænglisc: Mōna
Аҧсшәа: Амза
العربية: القمر
aragonés: Luna
ܐܪܡܝܐ: ܣܗܪܐ
armãneashti: Lunâ
arpetan: Lena
مصرى: قمر
অসমীয়া: চন্দ্ৰ
asturianu: Lluna
Avañe'ẽ: Jasy
azərbaycanca: Ay
تۆرکجه: آی
Banjar: Bulan
Bali: Bulan
Bahasa Indonesia: Bulan
Bahasa Melayu: Bulan (satelit)
български: Луна
Bân-lâm-gú: Goe̍h-niû
Jawa: Rembulan
башҡортса: Ай (юлдаш)
беларуская (тарашкевіца)‎: Месяц (спадарожнік)
भोजपुरी: चंद्रमा
বাংলা: চাঁদ
བོད་ཡིག: ཟླ་བ།
Boarisch: Mond
brezhoneg: Loar
буряад: Һара
català: Lluna
corsu: Luna
Cymraeg: Lleuad
čeština: Měsíc
dansk: Månen
davvisámegiella: Mánnu
Deutsch: Mond
Diné bizaad: Ooljééʼ
Dorerin Naoero: Maraman
ދިވެހިބަސް: ހަނދު
eesti: Kuu
Ελληνικά: Σελήνη
emiliàn e rumagnòl: Lónna
English: Moon
español: Luna
Esperanto: Luno
estremeñu: Luna
euskara: Ilargia
فارسی: ماه
Fiji Hindi: Chandarma
føroyskt: Mánin
français: Lune
Fulfulde: Lewru
furlan: Lune
Gaeilge: An Ghealach
Gaelg: Yn Eayst
Gàidhlig: Gealach
galego: Lúa
贛語: 月光
ગુજરાતી: ચંદ્ર
Hausa: Wata
客家語/Hak-kâ-ngî: Ngie̍t-khiù
Hawaiʻi: Mahina
עברית: הירח
हिन्दी: चन्द्रमा
hornjoserbsce: Měsačk
hrvatski: Mjesec
հայերեն: Լուսին
Արեւմտահայերէն: Լուսին
Ido: Luno
ꆇꉙ:
Ilokano: Bulan
interlingua: Luna
Interlingue: Lune
ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut: ᑕᖅᑭᖅ
isiZulu: Inyanga
íslenska: Tunglið
italiano: Luna
日本語:
ქართული: მთვარე
kalaallisut: Qaammat
Kapampangan: Bulan
kaszëbsczi: Miesądz
қазақша: Ай (серік)
kernowek: Loor
Кыргызча: Ай
Kiswahili: Mwezi
ភាសាខ្មែរ: ព្រះច័ន្ទ
ಕನ್ನಡ: ಚಂದ್ರ
한국어:
коми: Тӧлысь
Kreyòl ayisyen: Lalin
कॉशुर / کٲشُر: ज़ून
kurdî: Heyv
Ladino: Luna
Latina: Luna
latviešu: Mēness
Lëtzebuergesch: Äerdmound
лезги: Варз
lietuvių: Mėnulis
Ligure: Lunn-a
Limburgs: Maon
la .lojban.: lunra
lumbaart: Lüna
magyar: Hold
македонски: Месечина
Malagasy: Volana
Malti: Qamar
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Nguŏk-giù
Mirandés: Luna
മലയാളം: ചന്ദ്രൻ
мокшень: Ков
монгол: Сар
मराठी: चंद्र
မြန်မာဘာသာ: လ (ကမ္ဘာရံဂြိုဟ်)
Nāhuatl: Metztli
नेपाली: चन्द्रमा
Nederlands: Maan
Nedersaksies: Maone (eerde)
नेपाल भाषा: तिमिला
Napulitano: Luna
Nordfriisk: Moune
norsk: Månen
norsk nynorsk: Månen
Nouormand: Leune
Novial: Lune
occitan: Luna
ଓଡ଼ିଆ: ଜହ୍ନ
oʻzbekcha/ўзбекча: Oy
ਪੰਜਾਬੀ: ਚੰਦਰਮਾ
Перем Коми: Тӧлісь
Piemontèis: Lun-a
Plattdüütsch: Maand (Eer)
پنجابی: چن
polski: Księżyc
português: Lua
Ποντιακά: Φέγγος
پښتو: سپوږمۍ
Patois: Muun
Qaraqalpaqsha: Ay
qırımtatarca: Ay (kök cismi)
Ripoarisch: Moond (Ääd)
română: Luna
romani čhib: Chhon (chereski)
rumantsch: Glina
Runa Simi: Killa
русский: Луна
русиньскый: Місяць (сателіт)
संस्कृतम्: चन्द्रः
саха тыла: Ый
ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ: ᱧᱤᱫᱟᱹ ᱪᱟᱸᱫᱚ
sardu: Luna
Scots: Muin
سنڌي: چنڊ
Seeltersk: Moune
shqip: Hëna
sicilianu: Luna
Simple English: Moon
slovenčina: Mesiac
slovenščina: Luna
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Мѣсѧць
ślůnski: Mjeśůnczek
Soomaaliga: Bil
کوردی: مانگ
srpskohrvatski / српскохрватски: Mjesec
suomi: Kuu
svenska: Månen
தமிழ்: நிலா
Taqbaylit: Ayyur (amtiweg)
татарча/tatarça: Ай (иярчен)
తెలుగు: చంద్రుడు
Tiếng Việt: Mặt Trăng
тоҷикӣ: Моҳтоб
Tsetsêhestâhese: Taa'é-eše'he
ತುಳು: ಚಂದ್ರೆ
Türkçe: Ay
Türkmençe: Aý (hemra)
тыва дыл: Ай
українська: Місяць (супутник)
اردو: چاند
Vahcuengh: Ronghndwen
vèneto: Łuna
vepsän kel’: Kudmaine
Volapük: Mun
Võro: Kuu
walon: Lune
West-Vlams: Moane
吴语: 月球
მარგალური: თუთა (ალმაშარე)
ייִדיש: לבנה
Yorùbá: Òṣùpá
Zeêuws: Maen (Aerde)
中文: 月球
文言:
粵語: 月光
žemaitėška: Mienolis
डोटेली: चन्द्रमा
kriyòl gwiyannen: Lalin
ГӀалгӀай: Бутт (новкъар)
Kabɩyɛ: Fenaɣ
Lingua Franca Nova: Luna