Марс

Марс Астрономски симбол Марса
Компјутерски генерисана слика из података које је прикупила мисија МГГ агенције Наса
Компјутерски генерисана слика из података које је прикупила мисија МГГ агенције Наса
Орбиталне карактеристике
Афел1,6660 АЈ
249,23[1] × 106 км
Перихел1,3814 АЈ
206,62[1] × 106 км
Велика полуоса1,523679 АЈ
227,939[1] × 106 км
Екцентрицитет0,0935±0,0001[1]
Сидерички период1,8808 Јулијанских година
668,5991 сола[a]

686,980 дана

Синодички период2,135 Јулијанских година
779,96 дана
Средња орбитална брзина24,077[1] км/сек
Максимална орбитална брзина26,50 км/сек
Минимална орбитална брзина21,97 км/сек
Средња аномалија19,3564°
Инклинација1,850° од еклиптике)
5,65° (од Сунчевог екватора)
1,67° (од неваријабилне равни)[2]
Лонгитуда узлазног чвора49,562°
Аргумент перицентра286,537°
Сидерички период ротације24,6229[1] сати
Трајање дана24,6597[1] сати
Природни сателит2[1]
Физичке карактеристике
Средњи полупречник3.389,5 ± 0,2[3] км
Екваторијални полупречник0,533 Земљиног
3.396,2 ± 0,1[1] км
Поларни полупречник0,531 Земљиног
3.376,2 ± 0,1[1] км
Елиптицитет0,00589 ± 0,00015[1]
Маса0,64171[1] × 1024 кг
Запремина16,318[1] × 1010 км3
Густина3,9355 ± 0,0004[1] гр/цм3
Површинска гравитација3,711[1] м/сек2
Друга космичка брзина5,027[1] км/сек
Албедо0,25 (Бонд)[4]
0,17 (геом.)[5]
Привидна магнитуда+1,6 до –3[1]
Соларна озраченост589,2[1] W/m²
Tемпература црног тела210,1[1] K
Момент инерције0,3662 ± 0,0017[1]
Удаљеност78,39[1] × 106 км
Максимална удаљеност401,3[1] × 106 км
Минимална удаљеност55,7[1] × 106 км
Ректасцензија Северног пола317,68143°[1]
Деклинација Северног пола52,88650°[1]
Атмосфера
Атмосферски притисак0,636 (0,4–0,87) kPa
Састав ваздуха

Марс је четврта планета по удаљености од Сунца и друга најмања у Сунчевом систему, након Меркура. Добила је име по римском богу рата — Марсу. Такође се назива и „Црвеном планетом”, јер на површини преовладава гвожђе(III) оксид који планети даје црвенкасту боју. Марс је терестричка планета са танком атмосфером, и површинским одликама које подсећају на Месец — ударни кратери, и на Земљувулканске купе, долине, пустиње и поларне ледене капе. Период ротације и годишња доба на Марсу су такође слична онима на Земљи, а сличан је и нагиб осе ротације планете који условљава годишња доба. На Марсу се налази Олимп (Олимпус Монс) — највећи вулкан и за сада друга највиша планина у Сунчевом систему (највиша на некој од планета),[b] као и Долина Маринера — један од највећих кањона у Сунчевом систему. Депресија Бореалис на северној полулопти заузима 40 % површине планете и могуће је да је настала великим ударом другог небеског тела у Марс током формирања Сунчевог система.[9][10] Марс има два природна сателитаФобос и Дејмос, који су малих димензија и неправилног облика. Могуће је да су они у ствари ухваћени астероиди,[11][12] налик астероиду 5261 Еурека који је Марсов тројанац.

Све до првог успешног пролета сонде Маринер 4 поред Марса 1965. године, много се причало о присуству воде у течном стању на површини. Ова нагађања била су заснована на периодичним променама светлих и тамних предела на површини, нарочито око поларних региона; посматрачи, предвођени Ђованијем Скјапарелијем и Персивалом Лоуелом, закључили су да су то мора и континенти. За дуге, тамне линије које су посматрачи видели кроз своје телескопе сматрало се да су канали за наводњавање који су се протезали преко целе површине, и да их је изградила цивилизација далеко напреднија од људске на Земљи. За ове линије се касније показало да су биле оптичка варка, мада ареолошки докази прикупљени роботизованим сондама послатим на површину указују да је Марс у далекој прошлости добрим делом био прекривен воденим пространствима.[13] Током 2005. године радарски подаци прикупљени из орбите указали су на велике количине леда на половима,[14] али и на нижој ареографској ширини.[15][16] Марсовски ровер Спирит открио је 2007. године у прикупљеним узорцима хемијска једињења која садрже водене молекуле. Лендер Феникс је 31. јула 2008. прикупио директне узорке леда који се налазио непосредно испод површине на месту на којем се сонда спустила.[17] Агенција Наса је 28. септембра 2015. објавила доказе о присуству течне слане воде на површини Марса у летњим месецима.[18]

Марс тренутно истражује седам свемирских сонди: пет из орбите — Одисеј, Марс експрес, MRO, Мејвен, Мангалијан, и две на површини — ровери Опортјунити и Кјуриосити. Фотографије сонде MRO откриле су сезонске токове воде у најтоплијим месецима на Марсу.[19] Ровер Кјуриосити је 2013. открио да 1,5—3 % тла чини вода (мада је та вода везана за друга једињења и није слободно доступна).[20]

У току су многа истраживања везана за настањеност Марса живим организмима у прошлости, али и у садашњости. Испитивања на самом тлу Марса спроведена су сондама Викинг 1 и 2, роверима Спирит и Опортјунити, лендером Феникс и ровером Кјуриосити. У изградњи је још неколико сонди опремљених астробиолошким инструментима — Инсајт, Марс 2020. и Егзомарс.[21][22][23][24] Током 2020-их је планирана и међународна мисија повратка узорака тла на Земљу. Слетање људи на Марс агенција Наса тренутно има у плану око 2040. године.

Марс је лако видљив са Земље голим оком, и лако се уочава његова црвенкаста боја. Његова привидна магнитуда је –2,91,[4] тако да су од њега на небу сјајнији само Јупитер, Венера, Месец и Сунце. Оптички земаљски телескопи имају ограничене могућности при посматрању Марса — могуће је разазнати одлике на површини веће од 300 км, и то када су Марс и Земља најближи у својим орбитама; ове потешкоће јављају се због Земљине атмосфере.

Како је Марс био римски бог рата, а грчко име за Марс је Арес, за појмове везане уз Марс користи се префикс арео- уместо гео-; на пример, уместо „географска ширина” користимо појам „ареографска ширина”.

Садржај

други језици
Afrikaans: Mars
Alemannisch: Mars (Planet)
አማርኛ: ማርስ
Ænglisc: Tīw (tungol)
العربية: المريخ
aragonés: Marte (planeta)
armãneashti: Marti
مصرى: مريخ
অসমীয়া: মঙ্গল গ্ৰহ
asturianu: Marte (planeta)
Avañe'ẽ: Jasytata Guasu
azərbaycanca: Mars
تۆرکجه: مریخ
Bahasa Indonesia: Mars
Bahasa Melayu: Marikh
български: Марс
Bân-lâm-gú: Hoé-chheⁿ
Basa Jawa: Mars
Basa Sunda: Mars
башҡортса: Марс
беларуская: Марс
беларуская (тарашкевіца)‎: Марс
भोजपुरी: मंगल ग्रह
Bikol Central: Marte
བོད་ཡིག: མིག་དམར།
Boarisch: Mars (Planet)
bosanski: Mars
Cebuano: Mars
ᏣᎳᎩ: ᎹᏏ
corsu: Marte
Чӑвашла: Марс
čeština: Mars (planeta)
davvisámegiella: Mars
Deutsch: Mars (Planet)
Diné bizaad: Máaz
Dorerin Naoero: Mars
eesti: Marss
Ελληνικά: Άρης (πλανήτης)
emiliàn e rumagnòl: Mèrt
English: Mars
español: Marte (planeta)
Esperanto: Marso
estremeñu: Marti (praneta)
euskara: Marte
فارسی: مریخ
Fiji Hindi: Mangalgrah
français: Mars (planète)
Frysk: Mars
Gàidhlig: Corg
galego: Marte
贛語: 火星
Gĩkũyũ: Maasi
ગુજરાતી: મંગળ (ગ્રહ)
客家語/Hak-kâ-ngî: Fó-sên
хальмг: Марс һариг
Hawaiʻi: Hōkū‘ula
עברית: מאדים
हिन्दी: मंगल ग्रह
hornjoserbsce: Mars
hrvatski: Mars
Ido: Marso
Ilokano: Marte
interlingua: Marte (planeta)
Interlingue: Mars
isiZulu: UMarzi
日本語: 火星
ქართული: მარსი
Kapampangan: Mars
къарачай-малкъар: Марс (планета)
kaszëbsczi: Mars
қазақша: Марс
kernowek: Meurth (planet)
Кыргызча: Марс
Kiswahili: Mirihi
ភាសាខ្មែរ: ភពអង្គារ
한국어: 화성
коми: Марс
Kongo: Mars
Kreyòl ayisyen: Mas (planèt)
Ladino: Marte
latviešu: Marss (planēta)
Lëtzebuergesch: Mars (Planéit)
лезги: Марс
lietuvių: Marsas (planeta)
Limburgs: Mars (planeet)
Livvinkarjala: Mars (planiettu)
la .lojban.: mars
lumbaart: Marte (pianeta)
македонски: Марс (планета)
Malagasy: Mars (fajiry)
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Huōi-sĭng
Mirandés: Marte (planeta)
മലയാളം: ചൊവ്വ
монгол: Ангараг
मराठी: मंगळ ग्रह
မြန်မာဘာသာ: အင်္ဂါဂြိုဟ်
مازِرونی: مریخ
Nederlands: Mars (planeet)
Nedersaksies: Mars (planeet)
नेपाल भाषा: मंगल ग्रह
Napulitano: Marte
нохчийн: Марс
Nordfriisk: Mars
norsk nynorsk: Planeten Mars
Nouormand: Mars
ଓଡ଼ିଆ: ମଙ୍ଗଳ
Oromoo: Mars
oʻzbekcha/ўзбекча: Mars
ਪੰਜਾਬੀ: ਮੰਗਲ (ਗ੍ਰਹਿ)
Piemontèis: Mart (pianeta)
Plattdüütsch: Mars (Planet)
پنجابی: مریخ
polski: Mars
português: Marte (planeta)
پښتو: مريخ
Patois: Maarz
Qaraqalpaqsha: Mars (planeta)
Ripoarisch: Mars (Planet)
Romani: Manjor
rumantsch: Mars (planet)
Runa Simi: Awqakuq
русский: Марс
русиньскый: Марс (планета)
संस्कृतम्: मङ्गलः
саха тыла: Марс
ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ: ᱵᱚᱸᱜᱟ ᱮᱸᱜᱮᱞ
sardu: Marte
Scots: Maurs
سنڌي: مريخ
Seeltersk: Mars
shqip: Marsi
sicilianu: Marti (pianeta)
Simple English: Mars
slovenčina: Mars
slovenščina: Mars
ślůnski: Mars
Soomaaliga: Farraare
srpskohrvatski / српскохрватски: Mars
suomi: Mars
svenska: Mars (planet)
Tagalog: Marte
Taqbaylit: Mars (itrikli)
татарча/tatarça: Марс (планета)
తెలుగు: అంగారకుడు
Tiếng Việt: Sao Hỏa
тоҷикӣ: Миррих
ತುಳು: ಅಂಗಾರಕ
Türkçe: Mars
Türkmençe: Mars
тыва дыл: Марс
українська: Марс (планета)
اردو: مریخ
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: مارس
Vahcuengh: Ndaundeiqfeiz
vepsän kel’: Mars (planet)
Volapük: Mard
Võro: Marss
West-Vlams: Mars (planete)
Winaray: Marte
Wolof: Maas
吴语: 火星
მარგალური: მოროხი (პლანეტა)
ייִדיש: מאדים
Yorùbá: Mársì
Zazaki: Mars
中文: 火星
文言: 熒惑
粵語: 火星
žemaitėška: Marsos
डोटेली: मंगलग्रह
ГӀалгӀай: Марс
Lingua Franca Nova: Marte