Марксизам

Марксизам је филозофски правац, социолошка теорија, критика политичке економије и политичка идеологија утемељена на списима немачког филозофа Карла Маркса (по којој је добио име) и Марксовог пријатеља и сарадника Фридриха Енгелса. Од свих тих списа је најважнија Марxова недовршена књига Капитал (Das Kapital).

Марксизам своје мотиве, метод и основне категорије црпи на критици енглеске политичке економије, француског утопијског социјализма и немачке идеалистичке филозофије из прве половине 19. века у свом настојању да капиталистичко друштво надомести на научној и револуционарној основи. Марксизам историју тумачи кроз сукоб повлаштених и потлачених друштвених класа, те сматра да ће експлоатација рада, идеолошке заблуде и ауторитарни односи бити укинути стварањем бескласног друштва званог комунизам. Као прелазна фаза између капитализма - кога марксисти сматрају последњим стадијумом класног друштва - и комунизма, успоставља се социјализам у коме би постепено требало да се укине робоновчана привреда заснована на оплодњи вредности, оптицају капитала, приватном власништву над средствима за производњу и тржишној алокацији ресурса, роба и услуга.

Марксизам се данас углавном повезује с револуционарним социјализмом, односно разним комунистичким покретима и државама, иако су све до 20. века међу марксисте спадали и умерени социјалисти од којих ће касније настати модерна социјалдемократија.

Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источној Европи, марксизам - који је био њихова службена идеологија - је изгубио доста поборника, али је мањи део марксиста то схватио као прилику за рехабилитацију своје филозофије, коју су, по њиховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Стаљин, Енвер Хоџа, Мао и Пол Пот.

Фридрих Енгелс је био саоснивач и заговорник марксизма

Према филозофском схватању историје, марксизам полази од претпоставке историјског материјализма који је сажето изражен у Марксовом предговору Прилогу критици политичке економије из 1859. године:

„У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације.”

Кроз скуп филозофских и социолошких теорија друштва, економске критике и анализе историјског развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У капитализму специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања комунистичких странака и комунистичких држава као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.[1] Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:[2][3]

  • третирању материјалних услова људског живота и друштвених односа као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном историјском тренутку
  • поставци да свест људи огледану у њиховој идеологији и култури одражава материјалне услове и односе у производњи, расподели, размени и потрошњи једног друштва
  • разумевању класа у погледу различитих улога које имају у економским производним односима и одређеним положајима моћи које имају у друштву
  • разумевању историчности и пролазности материјалне основице друштвених односа, затим идеолошких категорија једне епохе и институционалног склопа датог друштва
  • погледу на историју према коме класна борба обликује сваку епоху одређене друштвено-економске формације, покрећући револуционарне политичке, друштвене и економске промене
  • симпатијама према радничкој класи и пролетаријату као главном субјекту револуционарног обарања капитализма.

Главне тачке раздора међу марксистима концетришу се око начина извођења револуције и колико су радници спремни за такав подухват с обзиром на специфичне околности сваке земље и њен ниво развоја производних снага, затим у погледу карактера социјализма као прелазног друштвеног облика ка комунизму; ту спада и критика реал-социјалистичких држава које су постојале током 20. века. Унутар марксизма постоје различите струје, које су чак и у међусобном сукобу у погледу теоријских и методолошких поставки дијалектичког и историјског материјализма али и критике политичке економије. Све то чини да је веома тешко дати јединствену дефиницију марксизма, пошто се он и данас развија у критичкој дистанци према претходним полазиштима, у различитим националним културним срединама и с обзиром на актуелне кризе капиталистичког система који је у међувремену добио глобалне размере, како у погледу распрострањености у друштвима широм света, али и као међународног економског поретка.

други језици
Afrikaans: Marxisme
Alemannisch: Marxismus
العربية: ماركسية
aragonés: Marxismo
مصرى: ماركسيه
অসমীয়া: মাৰ্ক্সবাদ
asturianu: Marxismu
azərbaycanca: Marksizm
تۆرکجه: مارکسیزم
Bahasa Indonesia: Marxisme
Bahasa Melayu: Marxisme
български: Марксизъм
Bân-lâm-gú: Marx-chú-gī
Basa Jawa: Marxisme
башҡортса: Марксизм
беларуская: Марксізм
беларуская (тарашкевіца)‎: Марксізм
Boarisch: Marxismus
bosanski: Marksizam
brezhoneg: Marksouriezh
català: Marxisme
Cymraeg: Marcsiaeth
Чӑвашла: Марксизм
čeština: Marxismus
dansk: Marxisme
Deutsch: Marxismus
eesti: Marksism
Ελληνικά: Μαρξισμός
English: Marxism
español: Marxismo
Esperanto: Marksismo
euskara: Marxismo
فارسی: مارکسیسم
Fiji Hindi: Markswaad
føroyskt: Marxisma
français: Marxisme
Frysk: Marksisme
Gàidhlig: Marxachas
galego: Marxismo
עברית: מרקסיזם
हिन्दी: मार्क्सवाद
hrvatski: Marksizam
հայերեն: Մարքսիզմ
Ilokano: Marxismo
interlingua: Marxismo
íslenska: Marxismi
italiano: Marxismo
ქართული: მარქსიზმი
къарачай-малкъар: Марксизм
қазақша: Марксизм
Кыргызча: Марксизм
Kiswahili: Umaksi
latviešu: Marksisms
lietuvių: Marksizmas
Limburgs: Marxisme
magyar: Marxizmus
македонски: Марксизам
മലയാളം: മാർക്സിസം
монгол: Марксизм
Nederlands: Marxisme
नेपाल भाषा: मार्क्सवाद
norsk: Marxisme
norsk nynorsk: Marxisme
occitan: Marxisme
oʻzbekcha/ўзбекча: Marksizm
ਪੰਜਾਬੀ: ਮਾਰਕਸਵਾਦ
Piemontèis: Marxism
پنجابی: مارکسزم
polski: Marksizm
português: Marxismo
Patois: Maaxizim
română: Marxism
rumantsch: Marxissem
Runa Simi: Marsyuyay
русский: Марксизм
русиньскый: Марксізм
саха тыла: Марксизм
ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ: ᱢᱟᱨᱠᱥᱵᱟᱫᱽ
Scots: Marxism
shqip: Marksizmi
sicilianu: Marxismu
Simple English: Marxism
slovenčina: Marxizmus
slovenščina: Marksizem
کوردی: مارکسیزم
srpskohrvatski / српскохрватски: Marksizam
svenska: Marxism
Tagalog: Marxismo
татарча/tatarça: Марксизм
తెలుగు: మార్క్సిజం
Tiếng Việt: Chủ nghĩa Marx
Türkçe: Marksizm
українська: Марксизм
اردو: مارکسیت
Winaray: Marxismo
მარგალური: მარქსიზმი
ייִדיש: מארקסיזם
žemaitėška: Marksėzmos