Макс Фриш

Макс Рудолф Фриш
Swiss-Commemorative-Coin-2011a-CHF-20-obverse.png
Датум рођења (1911-05-15) 15. мај 1911.
Место рођења Цирих
Швајцарска
Датум смрти 4. април  1991.(1991-04-04) (79 год.)
Место смрти Цирих
Швајцарска

Макс Рудолф Фриш ( нем. Max Rudolf Frisch; Цирих, 15. мај 1911Цирих, 4. април 1991) је био швајцарски писац и архитекта. Најпознатији његови романи су Штилер, Хомо Фабер и Нека ми име буде Гантенбајн.

У центру Фришовог стваралаштва стоје често човекови конфликти са самим собом при чему предочени проблеми важе као типични за постмодерног човека: проналазак и потврђивање сопственог идентитета, посебно у односу са другима, затим склапање сопствене биографије, подела између полова и њено укидање као и проблем језика и шта се њиме уопште може рећи. Његов познати „Дневник“, који обухвата раздобље између 1946. до 1949. године, повезује аутобиографске елементе са фикционалним. Тако Фриш проналази нову литерарну форму, која му у потпуности одговара и која рефлектује његова бројна путовања. Након што је неколико година живео у иностранству, Фриш је почео критички да пише о Швајцарској, својој домовини.

Биографија

Своја прва дела Фриш је написао још као гимназијалац. Имајући потпуни слободу од стране родитеља при одабиру факултета, Фриш је 1930. уписао студије германистике на универзитету у Цириху. Међутим, убрзо је увидео да му студије неће помоћи у намери да стекне списатељски занат какав је очекивао. Као изборни предмет имао је форензичку психологију што му је омогућило да се позабави дубље питањима човечије екгзистенције.

Почео је да ради за једне циришке новине где је писао есеје на тему „Шта сам ја?“ што је представљало почетак његовог слободног деловања као писца и главна проблематика готово свих његових будућих дела. Поред рада у новинама, држао је и курсеве на универзитету. Његов рад је био аполитичан и концентрисан на аутобиографска самоистраживања и обрађивање приватних доживљаја, као што је нпр. растанак са 18-годишњом глумицом Елзом Шебестом у коју је био заљубљен. Мало ових текстова је ушло у његов књижевни опус. Још током њиховог настанка, Фриш је имао утисак да га задирање у сопствену душу толико опчинило па је због тога одлучио да скрене мисли од тога физичким радом.

Од фебруара до октобра 1933. године испунила му се дугогодишња жеља да путује као репортер. Станице су му биле Праг, Будимпешта, Београд, Сарајево, Дубровник, Загреб, Истанбул, Атина и Рим. Дожиљаје са тих путовања искористио је за свој први роман Јирг Рајнхарт. Летње судбинско путовање (Jürg Reinhart. Eine sommerliche Schicksalsfahrt). Главни јунак Јирг Рајнхарт је уједно и Фришов алтер его који покушава да током путовања по Балкану нађе своје место у друштву.

1937. објавио је свој други роман „Одговор из тишине“ (Antwort aus der Stille) у ком обрађује тему „мушког деловања“ што се заправо односило на грађански начина живота. Након тога одустаје од списатељског позива и почиње да студира архитектуру 1936. године. Током Другог светског рата почиње поново да пише када је обављао посао митраљесца у швајцарској војсци. Фриш је радо посећивао позориште у Цириху које је у доба нацизма прихватало немачке избеглице и нудило квалитетан програм. 1951. изашла је његова драма „Гроф Едерланд“ (Graf Öderland), о једном државном тужиоцу, коме је досадио грађански живот и који је кренуо у потрагу за апсолутном слободом при чему убија секиром сваког ко му стане на пут. Едерланд завршава као вођа једног револуционарлног ослободилачког покрета и та позиција му доноси моћ и одговорност које му истовремено доносе стеге какве је имао и на почетку дела. Драма је доживела неуспех код публике и критике, окарактерисана је као вишеструка идеологија и осуђена као нихилистичка.

Исте године одлази у САД и Мексико. Тада пише драму „Дон Жуан или љубав према геометрији“ (Don Juan oder Die Liebe zur Geometrie). Говори о сукобу између брачних обавеза и интереса: Главни јунак је савремени Дон Жуан, кога интересују студије геометрије и глума док жене заузимају само епизодну улогу у његовом животу. Када његово безосећајно понашање доведе до бројних смрти, заљубљује се у некадашњу проститутку.

1954. појављује се његов роман „Штилер“ (Stiller), роман о отуђењу личности. Главни лик Анатол Лудвих Штилер најпре тврди током кривичног поступка против њега да је неко други а затим је приморан да обелодани свој прави идентитет швајцарског вајара. Роман, у ком се преплићу елементи криминалистичког романа и аутентичнан стил налик дневнику, доживео је комерцијални успех што Фришу доноси разна признања као писцу. Теза о неспојивости уметности и породице назире се у делу и тада се Фриш одваја од своје породице и изнајмљује у мањем месту мали стан. 1955. одлучује да ради искључиво као слободан писац.

Крајем 1955. почиње са радом на роману „Хомо Фабер“ (Homo faber) у ком је, као и у Штилеру, проблем кривице сагледан у оквиру поодвојене личности што је заправо само манифестација осећаја кривице и нечисте савести чији реалан узрок није откривен. Главни јунак је инжењер који пропада због чисто техничко-рационалних погледа на свет.

У јулу 1958. Фриш се упознаје са аустријском списатељицом Ингеборг Бахман. Иако је она одбила његову брачну понуду, он је био све до 1968. њен верни пратилац и сапутник. Веза између њих била је интензивна али проблематична за обе стране: Фриш није тајио своје сексуалне „излете“ и изражавао љубомору када би његова партнерка захтевала иста права. Његов роман „Нека ми име буде Гантенбајн“ (Mein Name sei Gantenbein ) важи као директна реакција на ту везу која се непосредно пре издавања завршила. Роман говори о крају једног брака и комплексном стилу „шта би било, кад би било“.

Крајем 1968. венчао се са 28 година млађом студенткињом немачког и француског језика Маријаном Елерс. Међутим, дошло је до развода 1979. када се обелоданила његова афера са 32 године млађом Американком током једног семинара у САД. Старост и пролазност су са годинама постајали центар Фришових дела. Умро је пред свој 80. рођендан.

други језици
Alemannisch: Max Frisch
العربية: ماكس فريش
تۆرکجه: ماکس فریش
български: Макс Фриш
беларуская: Макс Фрыш
беларуская (тарашкевіца)‎: Макс Фрыш
català: Max Frisch
čeština: Max Frisch
dansk: Max Frisch
Deutsch: Max Frisch
eesti: Max Frisch
Ελληνικά: Μαξ Φρις
English: Max Frisch
español: Max Frisch
Esperanto: Max Frisch
euskara: Max Frisch
فارسی: ماکس فریش
français: Max Frisch
galego: Max Frisch
עברית: מקס פריש
hrvatski: Max Frisch
Հայերեն: Մաքս Ֆրիշ
italiano: Max Frisch
ქართული: მაქს ფრიში
한국어: 막스 프리슈
latviešu: Makss Frišs
Lëtzebuergesch: Max Frisch
lietuvių: Max Frisch
magyar: Max Frisch
Nederlands: Max Frisch
norsk: Max Frisch
polski: Max Frisch
português: Max Frisch
română: Max Frisch
русский: Фриш, Макс
shqip: Maks Frish
slovenčina: Max Frisch
srpskohrvatski / српскохрватски: Max Frisch
suomi: Max Frisch
svenska: Max Frisch
Tiếng Việt: Max Frisch
Türkçe: Max Frisch
українська: Макс Фріш