Лајош I Анжујски

Лајош I Анжујски
Ludwik Wegierski.jpg
Лајош Велики, рад пољског сликара Матејка
Датум рођења(1326-03-05)5. март 1326.
Место рођењаВишеград
Угарска
Датум смрти10. септембар 1382.(1382-09-10) (56 год.)
Место смртиТрнава
Угарска
ДинастијаАнжујци
ОтацКарло Роберт
МајкаЕлизабета Пољска
Вероисповесткатолицизам
СупружникМаргарета од Чешке, Јелисавета Котроманић
ПотомствоКатарина од Угарске, Марија Мађарска, Јадвига Пољска
краљ Угарске
Период1342—1382
ПретходникКарло Роберт
НаследникМарија Угарска
краљ Пољске
Период1370—1382
ПретходникКазимир III
НаследникЈадвига Пољска
Coa Hungary Country History Lajos I (1370).svg

Лајош I Анжујски (мађ. I. Anjou Lajos, хрв. Ludovik I. Anžuvinac, пољ. Ludwik I Andegaweński, лат. Ludovicus I Andegavensis; Вишеград, 5. март 1326Трнава, 10. септембар 1382), познат и као Лајош I Велики (мађ. I. Nagy Lajos, хрв. Ludovik I. Veliki, пољ. Ludwik I Wielki, лат. Ludovicus I Magnus), био је угарски и пољски краљ[a] из породице Анжујаца.[1][2][3]

Био је највећи владар угарске државе, мудар, енергичан и веома активан.[4][5][3][6] Нашавши колико толико сређене односе у Угарској, приступио је обнављању краљевске власти у хрватским земљама [7] и неким српским земљама (Паштровићи, где је убио 1400 Паштровића). [8] Ослањајући се на градове и на средње и ниже племство, тежио је да уништи самосталност крупних феудалаца и да ојача своју власт.[6] Покоривши хрватске великаше, 1345. године, у први план је дошла освајачка спољна политика и он је повео десетогодишњи рат против трговачке Млетачке републике, која је тада била на врхунцу моћи, са циљем да поврати далматинске градове.[7][9]

После дуготрајних ратова и успешних похода у Далмацију, па и саму Италију, срећа је изневерила Млечане, који су сада морали узмакнути пред јачим Лајошем и Задарским миром 1358. године се одрећи свих далматинских градова и острва од Кварнера до Драча.[7] Тако да је Лајош прикључио јадранску обалу својој држави. Његовом је победом Угарска осигурала себи премоћ на јадранским обалама све до доласка Турака.[7] Водио је широку спољну политику, имавши у плану да уједини анжујске поседе у јужној Италији, тј. Напуљску краљевину, са Угарском.[6] У ту сврху предузео је два похода у Италију, који, ипак, нису дали никаквих резултата, али су делом потрошили снагу економски ојачале Угарске.[6][10] Што се балканске политике тиче, Лајош је успео да учврсти своју сизеренску врховну власт.[10] Ратовао против српског цара Стефана Душана око Хума. Приморао босанског краља Твртка I да му уступи неке области. Лоша страна ових успеха било је то што су они, у предвечерје опасности од Турака Османлија, уместо збијања снага, на трагичан начин супротставили Угарску њеним јужним суседима.[10]

После смрти пољског краља Казимира III, који није имао наследника, 1370. године, постао пољски краљ.[11][10][7] Владао огромном државом која се простирала од Висле до Јадрана, али без веће политичке користи, у то више што ни ту није био поштеђен ратова, због сталних упада Литванаца.[10] У његово доба Угарска је стекла велики политички утицај у Европи.[6] Био је најмоћнији владар Европе свог времена.

Са Јелисаветом Котроманић, кћерком босанског бана Стефана II, је имао три ћерке Катарину (1370—1378), Марију (1371—1395) будућу краљицу Угарске и Јадвигу (1374—1399) будућу краљицу Пољске.

Порекло и младост

Лајош је био најстарији од тројице синова угарског краља Карла Роберта и његове треће жене Елизабете Пољске. Родио се 1326. године, после шест година брака његових родитеља. Његова браћа били су Андрија, касније војвода Калабрије и Стефан, касније хрватски херцег. Карло Роберт се трудио да преко Елизабете, иначе сестре пољског краља Казимира III, Лајошу обезбеди пољску круну. Успех је био готово сигуран, јер Казимир није имао деце. И доиста, Казимир је придобио пољске сталеже да свог нећака, 7. маја 1339. године, на сабору у Кракову прогласи за престолонаслнедика Пољске. Казимир је после тога, са великашима и бискупима, дошао у Столни Београд, где се 28. јуна састао са Карлом Робертом. Ту је био потписан уговор да пољски престо по Казимировој смрти припада Лајошу, кога се присутни Пољаци тада признали за свог будућег краља.[1]

други језици
Bahasa Indonesia: Lajos I dari Hongaria
български: Лайош I Велики
Bân-lâm-gú: Ludwik Węgierski
беларуская: Людовік Венгерскі
беларуская (тарашкевіца)‎: Людвік I Вялікі
eesti: Lajos I
فارسی: لایوش یکم
日本語: ラヨシュ1世
한국어: 러요시 1세
oʻzbekcha/ўзбекча: Layosh Buyuk
português: Luís I da Hungria
slovenščina: Ludvik I. Ogrski
srpskohrvatski / српскохрватски: Ludovik I. Veliki
українська: Людовик Угорський