Књижевност

Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи litteroслово, настали превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα — слово.

Народна књижевност представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. Уметничка књижевност садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.

Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.

Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.

Дефиниције

Постојали су разни покушаји да се дефинише „књижевност”.[1] Сајмон и Делиз Рајан започели су њихов покушај да одговоре на питање „Шта је књижевност?” са описом:

Трагање за откривањем дефиниције „књижевности” је пут којим се много путовало, иако је тачка доласка, ако је икада достигнута, ретко задовољавајућа. Већина предложених дефиниција је широка и нејасна, и оне су се неизвежно временом мењане. У ствари, једина ствар која је сигурна у дефинисању књижевности јесте да ће се дефиниција променити. Концепти о томе шта је литература се исто тако мењају током времена.[2]

Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је „културолошки релативна дефиниција”.[3] У Западној Европи пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање.[3] Ограниченији смисао речи се јавио током романтичарског периода, током којег је почела да означава „маштовито” писање.[4][5] Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, културолошке студије обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред канонских радова.

Према дефиницији литературе путем одлучивања о вредности сматра се да се она искључиво односи на списе који поседују висок квалитет или особеност, чинећи део такозване Belles-lettres традиције („финог писања”).[6] Овај тип дефиниције се користи у једанаестом издању Енциклопедије Британике (1910–11), при чему она класификује литературу као „најбољи израз најбоље мисли редуковане на писање”.[7] Проблематичност овог гледишта је у томе да нема објективне дефиниције тога што сачињава „литературу”: све може бити литература, и све што се универзално сматра литературом може потенцијално бити искључено, пошто се вредносна гледишта могу променити током времена.[6]

Формалистичка дефиниција је да се „литература” у првом плану односи на поетске ефекте; то је „литерарност” или „поетика” књижевности што је разликује од обичног говора или других врста писања (e.g., новинарства).[8][9] Џим Мајер сматра да је корисна карактеристика при објашњавању употребе термина да означава објављени материјал у одређеном пољу (e.g., „ научна литература”), пошто таково писање мора да користи језик у складу са одређеним стандардима.[1] Проблем са формалистичком дефиницијом је у томе што да би се рекло да литература одступа од обичне језичке употребе, те употребе се морају прво идентификовати; ово је тешко јер је „ обичан језик” нестабилна категорија, која се разликује у зависности од друштвених категорија и кроз историју.[10]

Етимолошки, термин литература је изведен из латинске речи literatura/litteratura „учење, писање, граматика,” оригинално „писање формирано словима,” од litera/littera „слово”.[11] Упркос тога, термин је исто тако био примењиван говорене или певане текстове.[1][12]

други језици
Afrikaans: Letterkunde
Alemannisch: Literatur
አማርኛ: ሥነ ጽሑፍ
العربية: أدب
aragonés: Literatura
armãneashti: Literaturâ
arpetan: Litèratura
অসমীয়া: সাহিত্য
asturianu: Lliteratura
Aymar aru: Qullasïwi
azərbaycanca: Ədəbiyyat
تۆرکجه: ادبیات
Bahasa Indonesia: Sastra
Bahasa Melayu: Kesusasteraan
български: Литература
Bân-lâm-gú: Bûn-ha̍k
Basa Banyumasan: Sastra
Basa Jawa: Sastra
Basa Sunda: Sastra
башҡортса: Әҙәбиәт
беларуская: Літаратура
беларуская (тарашкевіца)‎: Літаратура
भोजपुरी: साहित्य
বাংলা: সাহিত্য
Boarisch: Literatua
bosanski: Književnost
brezhoneg: Lennegezh
буряад: Удха зохёол
català: Literatura
Cebuano: Katitikan
Cymraeg: Llenyddiaeth
Чӑвашла: Литература
čeština: Literatura
dansk: Litteratur
Deutsch: Literatur
ދިވެހިބަސް: އަދަބިއްޔާތު
eesti: Kirjandus
Ελληνικά: Λογοτεχνία
English: Literature
español: Literatura
Esperanto: Literaturo
estremeñu: Literatura
euskara: Literatura
فارسی: ادبیات
Fiji Hindi: Literature
føroyskt: Bókmentir
français: Littérature
Frysk: Literatuer
furlan: Leterature
Gaeilge: Litríocht
Gaelg: Lettyraght
Gàidhlig: Litreachas
galego: Literatura
贛語: 文學
客家語/Hak-kâ-ngî: Vùn-ho̍k
Hawaiʻi: Moʻokalaleo
עברית: ספרות
हिन्दी: साहित्य
hrvatski: Književnost
Ilokano: Literatura
interlingua: Litteratura
Interlingue: Literatura
íslenska: Bókmenntir
italiano: Letteratura
日本語: 文学
ქართული: ლიტერატურა
Kapampangan: Literatura
къарачай-малкъар: Адабият
kaszëbsczi: Lëteratura
қазақша: Әдебиет
Kinyarwanda: Ubuvanganzo
Кыргызча: Адабият (илим)
Kiswahili: Fasihi
ಕನ್ನಡ: ಸಾಹಿತ್ಯ
한국어: 문학
Kreyòl ayisyen: Literati
कॉशुर / کٲشُر: اَدَب
kurdî: Wêje
Ladino: Literatura
лакку: Адабият
Latina: Litterae
latviešu: Literatūra
Lëtzebuergesch: Literatur
lietuvių: Literatūra
Limburgs: Literatuur
Livvinkarjala: Kirjalližus
magyar: Irodalom
македонски: Книжевност
Malagasy: Haisoratra
Baso Minangkabau: Sastra
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ùng-hŏk
Mirandés: Literatura
മലയാളം: സാഹിത്യം
монгол: Утга зохиол
मराठी: साहित्य
မြန်မာဘာသာ: စာပေ
नेपाली: साहित्य
Nederlands: Literatuur
Nedersaksies: Literatuur
नेपाल भाषा: साहित्य
Napulitano: Litteratura
нохчийн: Литература
Nordfriisk: Literatuur
norsk: Litteratur
norsk nynorsk: Litteratur
Nouormand: Littéthatuthe
Novial: Literature
occitan: Literatura
oʻzbekcha/ўзбекча: Adabiyot
ਪੰਜਾਬੀ: ਸਾਹਿਤ
Papiamentu: Literatura
Перем Коми: Лыддьӧтан
Picard: Litérature
Piemontèis: Literatura
Plattdüütsch: Literatur
پنجابی: ساہت
polski: Literatura
português: Literatura
Patois: Lichicha
Qaraqalpaqsha: A'debiyat
română: Literatură
Runa Simi: Simi kapchiy
русский: Литература
русиньскый: Література
Scots: Leeteratur
سنڌي: ادب
shqip: Letërsia
sicilianu: Littiratura
Simple English: Literature
slovenčina: Literatúra
slovenščina: Književnost
Soomaaliga: Suugaan
کوردی: وێژە
srpskohrvatski / српскохрватски: Književnost
svenska: Litteratur
Tagalog: Panitikan
Taqbaylit: Tasekla
татарча/tatarça: Әдәбият
తెలుగు: సాహిత్యం
Tiếng Việt: Văn học
тоҷикӣ: Адабиёт
Türkçe: Edebiyat
Türkmençe: Edebiýat
українська: Література
اردو: ادب
Vahcuengh: Vwnzyoz
vèneto: Łiteratura
Võro: Kirändüs
Winaray: Panuratan
Wolof: Njàngat
吴语: 文學
Xitsonga: Vutsari
მარგალური: ლიტერატურა
ייִדיש: ליטעראטור
Zazaki: Edebiyat
Zeêuws: Literatuur
中文: 文學
文言: 文學
粵語: 文學
žemaitėška: Literatūra
Lingua Franca Nova: Leteratur