Краљевина Италија

Краљевина Италија
Regno d'Italia
Италија
Химна
Marcia Reale
Italian Colonial Empire (orthographic projection).svg
Краљевина Италија 1919. године
Географија
КонтинентЕвропа, Африка
Главни градРим,
Торино (1861-1865),
Фиренца (1865-1871)
Друштво
Службени језикИталијански језик
РелигијаКатолицизам
Политика
Облик државеМонархија
 — КраљВиктор Емануел II
 Умберто I
 Виктор Емануел III
 Умберто II
Историја
Постојање 
 — Оснивање1861.
 — Укидање1946.
Географске и друге карактеристике
Површина 
 — укупно310.196 km²
Становништво42.994.000
ВалутаИталијанска лира
Земље претходнице и наследнице
Италије
Претходнице:Наследнице:
Flag of Italy (1861–1946).svgКраљевина Пијемонт-СардинијаРепублика ИталијаFlag of Italy.svg
Портал:Историја

Краљевина Италија се односи на Италију којом је владала краљевска династија Савоја од уједињења Италије 1860. до референдума о укидању монархије и успостављању републике 1946. године. Од 1922. до 1943. била је под диктатуром фашистичког лидера Бенита Мусолинија.

Иако победница у Првом светском рату, Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане Лондонским споразумом. Национализам захвата широке слојеве становништва. Бенито Мусолини, раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском facsio, што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије марширало је из Напуља на Рим да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у Милану исход, спреман на бекство у Швајцарску ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ Виктор Емануел III понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулу Ил Дуче (досл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.

Године 1935. италијанске снаге напале су независну афричку државу Етиопију уз помоћ авиона, хемијског оружја и оклопних возила. Друштво народа увело је економске санкције Италији, али оне нису имале посебан успех. Италија 1937. напушта Друштво народа. Италијански краљ проглашен је царем Абисиније, како су Италијани назвали новоосвојену државу. Етиопија остаје под италијанском контролом све до 1941. године. Италија 1939. напала и освојила Албанију. У Другом светском рату, Италија је капитулирала 3. септембра 1943. године.

други језици
Alemannisch: Königreich Italien
aragonés: Reino d'Italia
azərbaycanca: İtaliya Krallığı
български: Кралство Италия
Esperanto: Itala reĝlando
Kiswahili: Ufalme wa Italia
македонски: Кралство Италија
norsk nynorsk: Kongedømet Italia
sicilianu: Regnu d'Italia
slovenščina: Kraljevina Italija
srpskohrvatski / српскохрватски: Kraljevina Italija
Tiếng Việt: Vương quốc Ý