Краљевина Италија

Краљевина Италија
Regno d'Italia
Италија
Химна
Marcia Reale
Italian Colonial Empire (orthographic projection).svg
Краљевина Италија 1919. године
Географија
КонтинентЕвропа, Африка
Главни градРим,
Торино (1861-1865),
Фиренца (1865-1871)
Друштво
Службени језикИталијански језик
РелигијаКатолицизам
Политика
Облик државеМонархија
 — КраљВиктор Емануел II
 Умберто I
 Виктор Емануел III
 Умберто II
Историја
Постојање 
 — Оснивање1861.
 — Укидање1946.
Географске и друге карактеристике
Површина 
 — укупно310.196 km²
Становништво42.994.000
ВалутаИталијанска лира
Земље претходнице и наследнице
Италије
Претходнице:Наследнице:
Flag of Italy (1861-1946).svgКраљевина Пијемонт-СардинијаРепублика ИталијаFlag of Italy.svg
Портал:Историја

Краљевина Италија се односи на Италију којом је владала краљевска династија Савоја од уједињења Италије 1860. до референдума о укидању монархије и успостављању републике 1946. године. Од 1922. до 1943. била је под диктатуром фашистичког лидера Бенита Мусолинија.

Иако победница у Првом светском рату, Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане Лондонским споразумом. Национализам захвата широке слојеве становништва. Бенито Мусолини, раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском facsio, што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије марширало је из Напуља на Рим да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у Милану исход, спреман на бекство у Швајцарску ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ Виктор Емануел III понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титулу Ил Дуче (досл. „вођа”) и постао неприкосновена личност у држави.

Године 1935. италијанске снаге напале су независну афричку државу Етиопију уз помоћ авиона, хемијског оружја и оклопних возила. Друштво народа увело је економске санкције Италији, али оне нису имале посебан успех. Италија 1937. напушта Друштво народа. Италијански краљ проглашен је царем Абисиније, како су Италијани назвали новоосвојену државу. Етиопија остаје под италијанском контролом све до 1941. године. Италија 1939. напала и освојила Албанију. У Другом светском рату, Италија је капитулирала 3. септембра 1943. године.

Територија

Краљевина Италија сматрала је својом територијом цело подручје данашње Италије. Територијални раст краљевине вршио се под процесом уједињења Италије све до 1870. године. Иако су данас у саставу Италије, Трст и Трентино-Јужни Тирол они нису били део краљевине све до 1919. године. Након Првог светског рата и Версајског и Сен-Жерменског споразума, Краљевини Италији су припали Горица, Трст, Истра, Кварнерска острва (Црес, Лошињ) Задар и далматинска острва Вис, Ластово, Палагружа, као и град Задар. Ријека је припојена Италији 1922. након Д'Анунциовог упада. За време Другог светског рата Краљевина Италија је проширила своју територију у Словенији до Љубљане и Саве. На источној Јадранској обали је проширила своје територије на цели Кварнер, а посредно је проширила своју власт на целу Далмацију које јој је препустио Павелићев режим и Црну Гору, Косово и делове западне Македоније, и на делове Грчке (Јонска острва, Епир, Киклади).

Осим територија на Апенинском полуострву и оближњих острва, Краљевина Италија је имала неколико колонија, протектората и марионатских држава, као што су Еритреја, Сомалија, Либија, Етиопија (након 1936.) у Африци и Албанију и делове Грчке (Крф и острва Додеканез) у Европи и једну малу енклаву од 46 хектара у Тјенцину (Кина).

Након Другог светског рата успостављене су границе данашње Италије.

други језици
Alemannisch: Königreich Italien
aragonés: Reino d'Italia
azərbaycanca: İtaliya Krallığı
български: Кралство Италия
Esperanto: Itala reĝlando
Kiswahili: Ufalme wa Italia
македонски: Кралство Италија
norsk nynorsk: Kongedømet Italia
sicilianu: Regnu d'Italia
slovenščina: Kraljevina Italija
srpskohrvatski / српскохрватски: Kraljevina Italija
Tiếng Việt: Vương quốc Ý