Кластер рачунари

Техничар који ради на великом Linux кластеру на Chemnitz University of Technology, Germany
Sun Microsystems Solaris Cluster

Кластер рачунари се састоје од скупа слабо или чврсто повезаних рачунара који раде заједно, тако да се у многим аспектима они могу посматрати као један систем.

Компененте кластера су обично међусобно повезане брзим локалним мрежама, са сваким чвором (рачунар коришћен као сервер) који извршава своју инстанцу оперативног система. Кластер рачунари су настали као резултат конвенције бројних рачунарских трендова, укључујући доступност јефтиних микропроцесора.

Кластери су обично распоређени да побољшају перформансе и доступност преко једног рачунара, и обично су много исплативији него појединачни рачунари упоредиве брзине и доступности.[1]

Кластер рачунари имају широки спектар примене и развоја, у распону од малих пословних кластера са неколицином чворова до неких најбржих суперкомјутера на свету, као што је IBM-ов Sequoia.[2]

Једноставан, направљен код куће Beowulf кластер.

Основни концепти

Жеља да се добије више рачунарске снаге и боља поузданост помоћу организовања бројних јефтиних комерцијалних, из продавнице, рачунара, довела је до разних архитектура у конфигурација.

Приступ рачунарском груписању обично (али не увек) повезује више лако доступних рачунарских чворова (нпр. персонални рачунари се користе као сервери) путем брзе локалне мреже.[3] Активности компјутерских чворова су организовани од стране "clustering middleware", софтверског слоја који се налази на врху чворова и омогућава корисницима да третирају кластер као једану велику кохензивну рачунарску јединицу, нпр. преко једног концепта система слика.[3]

Груписање рачунара ослања се на централизовани управљачки приступ који чини чворове доступним као усаглашени дељени сервери. То се разликује од других приступа, као што су peer to peer или grid рачунари који такође користе доста чворова, али са много више дистрибутивне природе.[3]

Кластер рачунар може бити једноставни дво-чворни систем који само повезује два персонална рачунара, или може бити веома брз суперкомпјутер. Основни приступ изградњи кластера је да од Beowulf кластера, који може бити изграђен са неколико персоналних рачунара, да се произведе исплатива алтернатива за традиционалне рачунаре високих перформанси. Рани пројекат који је показао одрживост концепта био је 133 nodes Stone Soupercomputer.[4] Поризвођачи су користили Linux, the Parallel Virtual Machine скуп алата и Message Passing Interface библиотеку за постизање високих перформанси за релативно ниску цену.[5]

Иако се кластер може састојати од само неколико персоналних рачунара повезаних простом мрежом, кластер архитектура се такође може користити за постизање веома високих перформанси. TOP500 организациони полугодишњи лист од 500 најбржих [Суперрачунар|суперрачунара]] често укључује многе кластере, нпр. најбржа машина на свету у 2011. години је био К рачунар који има дистрибутивну меморију, кластер архитектуру.[6][7]

други језици