Злато

Злато
Gold-crystals.jpg
Општа својства
Име, симболзлато, Au
У периодном систему
ВодоникХелијум
ЛитијумБерилијумБорУгљеникАзотКисеоникФлуорНеон
НатријумМагнезијумАлуминијумСилицијумФосфорСумпорХлорАргон
КалијумКалцијумСкандијумТитанијумВанадијумХромМанганГвожђеКобалтНиклБакарЦинкГалијумГерманијумАрсенСеленБромКриптон
РубидијумСтронцијумИтријумЦирконијумНиобијумМолибденТехнецијумРутенијумРодијумПаладијумСреброКадмијумИндијумКалајАнтимонТелурЈодКсенон
ЦезијумБаријумЛантанЦеријумПразеодијумНеодијумПрометијумСамаријумЕвропијумГадолинијумТербијумДиспрозијумХолмијумЕрбијумТулијумИтербијумЛутецијумХафнијумТанталВолфрамРенијумОсмијумИридијумПлатинаЗлатоЖиваТалијумОловоБизмутПолонијумАстатРадон
ФранцијумРадијумАктинијумТоријумПротактинијумУранијумНептунијумПлутонијумАмерицијумКиријумБерклијумКалифорнијумАјнштајнијумФермијумМендељевијумНобелијумЛоренцијумРадерфордијумДубнијумСиборгијумБоријумХасијумМајтнеријумДармштатијумРендгенијумКоперницијумНихонијумФлеровијумМосковијумЛиверморијумТенесинОганесон
Ag

Au

Rg
платиназлатожива
Атомски број (Z)79
Група, периодагрупа 8, периода 6
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)196,966569(5)[1]
Ел. конфигурација[Xe]4f145d106s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 1
Физичка својства
Бојазлатна
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења1.337,33 K (1.064,18 °‍C)
Тачка кључања3.129 K (2.856 °C)
Густина19.300 kg/m3
Моларна запремина10,21×10−3 m3/ mol
Топлота фузије12,55 kJ/mol
Топлота испаравања334,4 kJ/mol
Притисак паре2,37×10−4 Pa (1.337 K)
Сп. топл. капацитет128 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања3, 1
Особине оксидаамфотерни
Електронегативност2,54 (Полинг)
1,42 (Олред)
Енергије јонизације1: 890,1 kJ/mol
2: 1.980 kJ/mol
3: 2.900 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус135 (174) pm
Ковалентни радијус144 pm
Валсов радијус166 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за злато
Брзина звука1.740 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост317 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост45,2×106 S/m
Мосова тврдоћа2,5
CAS број7440-57-5
референцеВикиподаци

Злато (Au, латински: aurum) јесте хемијски елемент.[3] Злато је густо, мекано, сјајно, кован и светло жути метал. То је хемијски елемент симбола Ау (Аурум на латинском језику, што значи сјај зоре) и атомски број 79 у периодном систему хемијских елемената. У његовом најчистијем облику, оно је светло, благо црвенкасто жут, густ, мекан, кован, и растегљив метал. Хемијски, злато је прелазни метал и елемент групе 11. Оно је један од најмање реактивних хемијских елеменат и чврсто је под стандардним условима. Злато се често јавља у слободном елемнтарном облику, као грумење или зрна, у стенама, у жицама, и у алувијалним депозитима. Оно се јавља у серијама чврстих раствора са природним елементом сребром (као електрум) и исто тако природно легиноса бакром и паладијумом. У ређим случајевима, оно се јавља у минералима у виду једињења злата, обично са телуром (телуриди злата).

Атомски број злата је 79, што га чини једним од тежих природних елемената. Сматра се да је настало у нуклеосинтези супернова, из колизија неутронских звезда,[4] и да је било присутно у прашини из које је формиран Соларни систем. Пошто је Земља била истопљена када је формирана, скоро сво злато злато присутно у раној Земљи је вероватно потонуло у планетарно језгро. Стога, се сматра да је највећи део злата који је присутан данас у Земљиној кори и мантлу је доспео на Земљу касније, путем астероидних импакта током Позног тешког бомбардовања, пре око 4 милијарде година.[5][6]

Злато је отпорно на већину киселина, мада се раствара у царској води, смеши азотне киселине и хлороводоничне киселине, чиме се формира растворни тетрахлороауратни анјон. Злато је нерастворно у азотној киселини, која раствара сребро и базне метале. То својство је дуго кориштено за рефинисање злата и потврђивање присуства злата у металним објектима, одакле потиче термин киселински тест. Злато се исто тако раствара у алкалним растворима цијанида, што се користи у рударству и електроплатирању. Злато се раствара у живи, формирајући амалгамске легуре, мада то није хемијска реакција.

други језици
Acèh: Meuih
Afrikaans: Goud
Alemannisch: Gold
አማርኛ: ወርቅ
Ænglisc: Gold
العربية: ذهب
aragonés: Oro
ܐܪܡܝܐ: ܕܗܒܐ
armãneashti: Malamâ
مصرى: دهب
অসমীয়া: সোণ
asturianu: Oru
Avañe'ẽ: Kuarepotiju
Aymar aru: Quri
azərbaycanca: Qızıl
تۆرکجه: قیزیل
Bahasa Banjar: Amas
Bahasa Indonesia: Emas
Bahasa Melayu: Emas
български: Злато
Bân-lâm-gú: Kim
Basa Jawa: Emas
Basa Sunda: Emas
башҡортса: Алтын
беларуская: Золата
беларуская (тарашкевіца)‎: Золата
भोजपुरी: सोना
Bikol Central: Bulawan
বাংলা: সোনা
བོད་ཡིག: གསེར།
Boarisch: Goid
bosanski: Zlato
brezhoneg: Aour
буряад: Алтан
català: Or
Cebuano: Bulawan
corsu: Oru
Cymraeg: Aur
Чӑвашла: Ылтăн
čeština: Zlato
dansk: Guld
davvisámegiella: Golli
Deutsch: Gold
Diné bizaad: Óola
eesti: Kuld
Ελληνικά: Χρυσός
emiliàn e rumagnòl: Ôr
English: Gold
эрзянь: Сырне
español: Oro
Esperanto: Oro
estremeñu: Oru
euskara: Urre
فارسی: طلا
Fiji Hindi: Sona
føroyskt: Gull
français: Or
Frysk: Goud
furlan: Aur
Gaeilge: Ór
Gaelg: Airh
Gàidhlig: Òr
galego: Ouro
贛語:
Gĩkũyũ: Gold
ગુજરાતી: સોનું
客家語/Hak-kâ-ngî: Kîm
хальмг: Алтн
עברית: זהב
हिन्दी: सोना
hornjoserbsce: Złoto
hrvatski: Zlato
հայերեն: Ոսկի
Ido: Oro
Ilokano: Balitok
interlingua: Auro
Iñupiak: Manik kaviqsuaq
isiXhosa: Igolide
isiZulu: Igolide
íslenska: Gull
italiano: Oro
日本語:
ქართული: ოქრო
kalaallisut: Kuulti
Kapampangan: Gintu
kaszëbsczi: Złoto
қазақша: Алтын
Кыргызча: Алтын
кырык мары: Шӧртньӹ
Kiswahili: Dhahabu
ភាសាខ្មែរ: មាស
ಕನ್ನಡ: ಚಿನ್ನ
한국어:
коми: Зарни
Kongo: Wolo
Kreyòl ayisyen:
कॉशुर / کٲشُر: سۄن
kurdî: Zêr
лакку: Муси
Latina: Aurum
latviešu: Zelts
Lëtzebuergesch: Gold
лезги: Къизил
lietuvių: Auksas
Ligure: Öo
Limburgs: Goud
lingála: Wólo
Livvinkarjala: Kuldu
ລາວ: ທອງຄຳ
la .lojban.: solji
lumbaart: Or
magyar: Arany
मैथिली: सोना
македонски: Злато
Malagasy: Volamena
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Gĭng
Mirandés: Ouro
മലയാളം: സ്വർണം
мокшень: Зирня
монгол: Алт
मराठी: सोने
မြန်မာဘာသာ: ရွှေ
नेपाली: सुन
Nederlands: Goud
नेपाल भाषा: लुं
Nordfriisk: Gul
norsk: Gull
norsk nynorsk: Gull
Nouormand: Or
Novial: Ore
occitan: Aur
олык марий: Шӧртньӧ
ଓଡ଼ିଆ: ସୁନା
oʻzbekcha/ўзбекча: Oltin
ਪੰਜਾਬੀ: ਸੋਨਾ
Papiamentu: Oro
Перем Коми: Зарни
पालि: औरियम
Piemontèis: Òr (element)
Plattdüütsch: Gold
پنجابی: سونا
polski: Złoto
português: Ouro
پښتو: سور زر
Patois: Guol
Ripoarisch: Jold
română: Aur
rumantsch: Aur
Runa Simi: Quri
русский: Золото
русиньскый: Золото
संस्कृतम्: सुवर्णम्
саха тыла: Көмүс
ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ: ᱥᱚᱱᱟ
Scots: Gowd
سنڌي: سون
Seeltersk: Gould
shqip: Ari
sicilianu: Oru
Simple English: Gold
slovenčina: Zlato
slovenščina: Zlato
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Ꙁлато
Soomaaliga: Dahab
کوردی: زێڕ
Sranantongo: Gowtu
srpskohrvatski / српскохрватски: Zlato
suomi: Kulta
svenska: Guld
தமிழ்: தங்கம்
Tagalog: Ginto
татарча/tatarça: Алтын
తెలుగు: బంగారం
ไทย: ทองคำ
Tiếng Việt: Vàng
тоҷикӣ: Тилло
Tsetsêhestâhese: Véhone-ma'kaata
ತುಳು: ಬಂಗಾರ್
Türkçe: Altın
українська: Золото
اردو: سونا
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئالتۇن
Vahcuengh: Gim
vèneto: Oro
vepsän kel’: Kuld
Volapük: Goldin
Võro: Kuld
walon: Ôr
Winaray: Bulawan
吴语:
ייִדיש: גאלד
Yorùbá: Wúrà
Zazaki: Zern
中文:
文言:
粵語:
žemaitėška: Auksos
ГӀалгӀай: Дошув