Земља

Земља Earth symbol.svg
Поглед на Земљу са америчке свемирске летелице Аполо 17

Орбиталне карактеристике
ЕпохаЈ2000
Афел152100000 km
(94500000 mi; 1,017 AU)
Перихел147095000 km
(91401000 mi; 0,98327 AU)
Велика полуоса149598023 km[1]
(92955902 mi; 1,00000102 AU)
Ексцентрицитет0,016,7086[1]
Орбитални период365,256363004 d[2]
(1,00001742096 yr)
Просечна

орбитална брзина

29,78 km/s[3]
(107200 km/h; 66600 mph)
Средња аномалија358,617°
Инклинација
  • 7,155° до екват. Сунца;
  • 1,578,69°[4] до неп. равни;
  • 0,000,05° до J2000 енк.
Лонгитуда узлазног

чвора

−11,260,64°[3] до J2000
Аргумент перихела114,207,83°[3]
Сателити
Физичке карактеристике
Средњи радијус6371,0 km (3958,8 mi)[6]
Екваторијални радијус6378,1 km (3963,2 mi)[7][8]
Поларни радијус6356,8 km (3949,9 mi)[9]
Елиптицитет0,003,3528[10]
1/298,257,222,101
Екваторски обим40075,017 km
(24901,461 mi)[11]
Меридијански обим40007,86 km
(24859,73 mi)[8][12]
Површина510072000 km²[13][14]
Површина копна148 940 000 km²
Водена површина361 132 000 km²
Запремина1,083,21×1012 km3
(2,598,76×1011 cu mi)[3]
Маса5,972,37×1024 kg
(1,316,68×1025 lb)[15]
(3,0×10−6 сунчева маса)
Средња густина5,514 g/cm3
(0,1992 lb/cu in)[3]
Површ. гравитација9,807 m/s2
(7000100000000000000♠1 г; 32,18 ft/s2)[16]
Момент фактора

инерције

0.3307[17]
Друга космич. брзина11,186 km/s[3]
(40270 km/h; 25020 mph)
Период ротације
0,997,269,68 d[18]
(23h 56m 4.100s)
Брзина екваторијалне

ротације

4,651 km/s[19]
(16744 km/h; 10404 mph)
Осни нагиб23,439,2811°[2]
Албедо
  • 0.367 геометричан[3]
  • 0.306 бонд[3]
Карактеристике атмосфере
Притисак на површини101,3 kPa (MSL)
Атмосферски састав78,08% N2
20,95% O2
0,93% Аргон
0,038% Угљен-диоксид
Трагови водене паре
(зависи од климе)

Земља је трећа планета по удаљености од Сунца и једина позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према радиометријском рачунању и другим изворима доказа, Земља се формирала пре више од 4,5 милијарди година,[20][21][22] што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 × 109 година, а Th232 је 1,39 × 1010година.[23] Гравитација Земље међусобно делује са другим објектима у свемиру, посебно са Сунцем и Месецом, јединим природним сателитом Земље, који је почео да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Гравитационо деловање између Земље и Месеца узрокује океанске плиме и осеке, стабилизује оријентацију Земље око своје осе и постепено успорава исту.[24] Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему и највећа од четири терестричке планете.

Земља се једном окрене око Сунца у 365,26 дана, период познат као Земљина година. Током овог периода, Земља се окрене око своје осе око 366,26 пута (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса ротације се налази под нагибом од arcsin0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку).[25][2][26][27][28][29][30] Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.[31]

Литосфера Земље је подељена на неколико крутих тектонских плоча које мигрирају на површини током много милиона година. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Око 71% површине Земље је покривено водом, углавном океанима.[32] Преосталих 29% је копно која чине континенти и острва која имају бројна језера, реке и друге изворе воде који доприносе хидросфери. Већина поларних подручја Земље покривена је ледом, укључујући ледену плочу Антарктика и морски лед Артика. Унутрашњост Земље је активна са унутрашњим језгром од чврстог гвожђа и течним спољашњим језгром који генерише магнетно поље Земље и конвекциони мантл који покреће тектонске плоче. Магнетско поље заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.

Током првих милијарда година историје Земље, живот се појављивао у океанима и почео је да утиче на атмосферу и површину Земље, што доводи до пролиферације аеробних и анаеробних организама. Неки геолошки докази показују да се живот појавио пре 4,1 милијарде година. Од тада, комбинација удаљености Земље од Сунца, физичких особина и геолошке историје омогућила је животу да се развија и напредује.[33][34] У историји Земље, биодиверзитет је прошао кроз дуготрајна проширења, која су повремено праћена масовним изумирањима. Преко 99% свих врста[35] које су икада живеле на Земљи су изумрле.[36][37] Процене броја врста на Земљи данас се веома разликују;[38][39][40] већина врста нису описана.[41] Преко 7,6 милијарди људи живи на Земљи и зависи од њене биосфере и природних ресурса за свој опстанак. Људи су развили различита друштва и културе; политички, у свету има око 200 суверених држава.

други језици
Acèh: Bumoë
адыгабзэ: ЧIыгу
Afrikaans: Aarde
Alemannisch: Erde
አማርኛ: መሬት
Ænglisc: Eorðe
Аҧсшәа: Адгьыл
العربية: الأرض
aragonés: Tierra
ܐܪܡܝܐ: ܐܪܥܐ
armãneashti: Locu
arpetan: Tèrra
مصرى: الارض
অসমীয়া: পৃথিৱী
asturianu: Tierra
Atikamekw: Aski
Avañe'ẽ: Yvy
Aymar aru: Aka pacha
azərbaycanca: Yer
تۆرکجه: یئر
Bahasa Banjar: Bumi
Bahasa Indonesia: Bumi
Bahasa Melayu: Bumi
български: Земя
Bân-lâm-gú: Tē-kiû
Basa Banyumasan: Bumi
Basa Jawa: Bumi
Basa Sunda: Marcapada
башҡортса: Ер
беларуская: Зямля (планета)
беларуская (тарашкевіца)‎: Зямля
भोजपुरी: पृथ्वी
Bikol Central: Kinaban
বাংলা: পৃথিবী
བོད་ཡིག: སའི་གོ་ལ།
Boarisch: Eadn
буряад: Дэлхэй
català: Terra
Chavacano de Zamboanga: Tierra
chiShona: Rinopasi
ᏣᎳᎩ: ᎡᎶᎯ
Cymraeg: Y Ddaear
Чӑвашла: Çĕр (планета)
čeština: Země
dansk: Jorden
davvisámegiella: Eana
Deutsch: Erde
Diné bizaad: Nahasdzáán
dolnoserbski: Zemja
Dorerin Naoero: Eb
ދިވެހިބަސް: ބިން
eesti: Maa
Ελληνικά: Γη
emiliàn e rumagnòl: Tèra
English: Earth
español: Tierra
Esperanto: Tero
estremeñu: Tierra
euskara: Lurra
فارسی: زمین
Fiji Hindi: Dunia
føroyskt: Jørðin
français: Terre
Frysk: Ierde
furlan: Tiere
Gaeilge: An Domhan
Gaelg: Yn Dowan
galego: Terra
贛語: 地球
Gĩkũyũ: Thĩ
𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺: 𐌰𐌹𐍂𐌸𐌰
गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni: धर्तरी
ગુજરાતી: પૃથ્વી
Hausa: Duniya
客家語/Hak-kâ-ngî: Thi-khiù
хальмг: Делкә һариг
Hawaiʻi: Honua
עברית: כדור הארץ
हिन्दी: पृथ्वी
hornjoserbsce: Zemja
hrvatski: Zemlja
հայերեն: Երկիր
Ido: Tero
Igbo: Àlà
interlingua: Terra
Interlingue: Terra
ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut: ᓄᓇ
Ирон: Зæхх
isiZulu: Umhlaba
íslenska: Jörðin
italiano: Terra
日本語: 地球
ქართული: დედამიწა
kalaallisut: Nunarsuaq
Kapampangan: Yatu
къарачай-малкъар: Джер
kaszëbsczi: Zemia
қазақша: Жер
kernowek: Dor
Kinyarwanda: Isi
Кыргызча: Жер
кырык мары: Мӱлӓндӹ (планета)
Kiswahili: Dunia
ភាសាខ្មែរ: ផែនដី
ಕನ್ನಡ: ಭೂಮಿ
한국어: 지구
коми: Му
Kongo: Ntoto
Kreyòl ayisyen: Latè
kurdî: Erd
Ladino: Tierra
لۊری شومالی: جأهوٙن
latgaļu: Zeme
latviešu: Zeme
Lëtzebuergesch: Äerd
lietuvių: Žemė
Ligure: Tæra
Limburgs: Eerd
lingála: Mabelé
ລາວ: ໂລກ
la .lojban.: terdi
Luganda: Ensi
lumbaart: Tera
magyar: Föld
मैथिली: पृथ्वी
македонски: Земја (планета)
Malagasy: Tany
Malti: Art
Māori: Whenua
Baso Minangkabau: Bumi
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Dê-giù
Mirandés: Tierra
മലയാളം: ഭൂമി
монгол: Дэлхий
मराठी: पृथ्वी
မြန်မာဘာသာ: ကမ္ဘာဂြိုဟ်
مازِرونی: زمین
Nāhuatl: Tlalticpactli
नेपाली: पृथ्वी
Nederlands: Aarde (planeet)
Nedersaksies: Eerde
नेपाल भाषा: प्रिथिबी
Napulitano: Terra
нохчийн: Дуьне
Nordfriisk: Jard
Norfuk / Pitkern: Erth
norsk: Jorden
norsk nynorsk: Jorda
Nouormand: Tèrre
Novial: Tere
occitan: Tèrra
олык марий: Мланде (планет)
ଓଡ଼ିଆ: ପୃଥିବୀ
oʻzbekcha/ўзбекча: Yer
ਪੰਜਾਬੀ: ਧਰਤੀ
Pälzisch: Erde
Papiamentu: Tera
Перем Коми: Мушар
Picard: Tière
Piemontèis: Tèra (pianeta)
Plattdüütsch: Eer
پنجابی: زمین
polski: Ziemia
português: Terra
پښتو: ځمکه
Patois: Oert
Qaraqalpaqsha: Jer
qırımtatarca: Dünya
Ripoarisch: Ääd (Planeet)
română: Pământ
Romani: Phuv
rumantsch: Terra
Runa Simi: Tiksimuyu
русский: Земля
русиньскый: Земля (планета)
संस्कृतम्: पृथ्वी
саха тыла: Сир
ᱥᱟᱱᱛᱟᱲᱤ: ᱫᱷᱟ.ᱨᱛᱤ
sardu: Terra
Scots: Yird
سنڌي: زمين
Seeltersk: Äide
Sesotho: Lefatshe
Sesotho sa Leboa: Lefase
shqip: Toka
සිංහල: මහ පොළොව
sicilianu: Terra (pianeta)
Simple English: Earth
slovenčina: Zem
slovenščina: Zemlja
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Ꙁємлꙗ
ślůnski: Źymja
Soomaaliga: Dhul
کوردی: زەوی
srpskohrvatski / српскохрватски: Zemlja
suomi: Maa
svenska: Jorden
தமிழ்: புவி
Tagalog: Daigdig
Taqbaylit: Akal
татарча/tatarça: Җир
తెలుగు: భూమి
tetun: Rai
Tiếng Việt: Trái Đất
тоҷикӣ: Замин
Tok Pisin: Giraun
ತುಳು: ಭೂಮಿ
Türkçe: Dünya
Türkmençe: Ýer
тыва дыл: Чер
удмурт: Музъем
українська: Земля
اردو: زمین
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: يەر شارى
Vahcuengh: Giuznamh
vèneto: Tera
vepsän kel’: Ma
Volapük: Tal
walon: Daegne
West-Vlams: Eirde (planete)
Winaray: Kalibotan
Wolof: Suuf
吴语: 地球
Xitsonga: Misava
მარგალური: დიხაუჩა
ייִדיש: ערד-פלאנעט
Yorùbá: Ayé
Zazaki: Dınya
Zeêuws: Aerde
中文: 地球
文言: 坤輿
粵語: 地球
žemaitėška: Žemė
डोटेली: पृथ्वी
ГӀалгӀай: Лаьтта
Kabɩyɛ: Tɛtʋ
Lingua Franca Nova: Tera