Еолска харфа

Еолска харфа у старом дворцу у Баден-Бадену , предмет из Scientific American прилог, бр. 483, April 4, 1885
Другачија Еолска харфа

Еолска харфа, жичани музички инструмент који је добио име по грчком богу ветрова Еолу. Састоји се од уске, дрвене правоугаоне резонантне кутије унутар које је напет низ једнаких цревних жица различите дебљине. Број им је неодређен.

Инструмент се се ставља на отворено место изложено струјању ваздуха, па жице под налетима ветра трепере и како су различите дебљине и напетости производе низ различитих звукова. Овакав инструмент познавали су стари Кинези и Индуси, а крајем средњег века појавио се и у Европи. Крајем XVII века направљена је еолска харфа новијег доба, да би у XIX веку постала популарна, па и опевана у лирици Гетеа и Морикеа. Прву нама познату еолску харфу направио је Атанасијус Кирхер. [1]

Литература

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ -Загреб 1977.
други језици
български: Еолова арфа
dansk: Æolsharpe
Deutsch: Äolsharfe
English: Aeolian harp
español: Arpa eólica
Esperanto: Ventoharpo
français: Harpe éolienne
italiano: Arpa eolia
magyar: Aeolhárfa
Nederlands: Aeolusharp
norsk nynorsk: Vindharpe
polski: Harfa eolska
português: Harpa eólica
русский: Эолова арфа
svenska: Eolsharpa
українська: Еолова арфа
中文: 风弦琴