Ендоплазматични ретикулум

1 Једро 2 Једрова пора 3 Грануларни ЕР 4 Глатки ЕР 5 Рибозом на грануларном ЕР-у 6 Протеини који се транспортују 7 Транспортна везикула 8 Голџи апарат 9 Цис страна голџи апарата 10 Транс страна голџи апарата 11 Цистерне голџи апарата

Ендоплазматични ретикулум (ЕР) је тип органеле присутан у свим еукариотским ћелијама коју сачињава мрежа међусобно повезаних, спљоштених кесица или цеви које су ограничене мембраном и познатије су као цистерне. Налази се како у биљним, тако и у животињским ћелијама. Мембране ендоплазматичног ретикулума су у континуитету са спољашњом мембраном једровог овоја. Јавља се у већини типова еукариотских ћелија, али је одутан из црвених крвних ћелија и сперматозоида. Постоје две врсте ендоплазматичног ретикулума, грануларни и глатки (агрануларни). На површини грануларног ЕР-а се налазе рибозоми који су важни за синтезу протеина, што је и његова основна функција, док глатки ЕР нема робозоме и његова основна функција је синтеза липида, синтеза угљених хидрата и детоксикација.

Структура

Структуру ендоплазматичног ретикулума су први пут 1945. уочили Кит Р. Портер, Алберт Клод, Броди Мескерс и Ернест Ф. Фулам, помоћу електронског микроскопа[1]. ЕР представља систем шупљина ограничених мембраном чија форма и величина зависе од врсте ткива, типа ћелија, њихове старости, метаболичке и физиолошке активности. Цео систем има изглед континуелне мреже међусобно повезаних канала где мембране одвајају 2 фазе: материјал унутар шупљина ( лумен) и цитоплазматични матрикс који опкољава елементе ретикулума. Величина ендоплазматичног ретикулума се разликује од ћелије до ћелије и одређена је функцијом коју ћелија врши. Ћелије које синтетишу доста протеина имају велике ендоплазматичне ретикулуме. Пример таквих ћелија су ћелије јетре и панкреаса. Разликују се три основна типа (форме) елемената ендоплазматичног ретикулума: цистерне, везикуле и тубули. Цистерне су издужене спљоштене кесице које на попречном пресеку имају изглед уских канала пречника 40 до 50 нм које су постављене паралелно. Везикуле имају изглед проширених кесица ширине 25-500 нм. Понекад се цистернални канали локално проширују чиме се добија ланац везикула повезаних цистерналним каналима. Тубуле су различите форме мање-више разгранате, пречника 50 -100 нм.

Око 50% свих мембрана у ћелији чине мембране ЕР-а. Постоје разлике између мембране грануларног и глатког ендоплазматичног ретикулума. Количина глатког и грануларног ЕР може да варира у зависности од метаболичке активности ћелије. Трансформација може укључивати и утискивање нових протеина у мембрану, као и структурне промене. Промене у садржају протеина се могу јавити и без видљивих структурних промена.

Грануларни ендоплазматични ретикулум

Ендоплазматични ретикулум
Анимација која показује како се протеин намењен секреторним путевима синтетише у грануларном ендоплазматичном ретикулуму (који се појављује у горњем десном углу на отприлике пола анимације). Анимација траје око 2 минута.

Грануларни ЕР састављен је од уских цистерни за чије су мембране везани рибозоми и у вези је са једровом опном. Места на којима се везују рибозоми називају се транслокон[2]. Међутим, рибозоми нису стабилна компонента структуре ове органеле зато што се они стално везују и ослобађају са ендоплазматичног ретикулума. Рибозоми се везују за грануларни ЕР само кад се специфичан протеинско- нуклеинско- киселински комплекс формира у цитосолу. Овај комлекс се формира када слободни рибозом почиње процес транслације иРНК протеина намењеног пролазу кроз секреторне путеве[3]. Првих 5- 30 амино киселина формира сигнални пептид , молекуларну поруку која се препознаје и везује за сигналну честицу. Транслација се паузира и рибозом се везује за грануларни ЕР где се транслација наставља и формира нови протеин у лумену и/или на мембрани грануларног ендоплазматичног ретикулума. Протеин се прерађује у лумену ендоплазматичног ретикулума ензимом (сигнална протеаза), који уклања сигнални пептид. Рибозом у овом тренутку може бити враћен у цитосол. Међутим могуће је и да рибозом остане повезан са транслоконом[4].

Глатки ендоплазматични ретикулум

Глатки ендоплазматични ретикулум је углавном сачињен од тубула које се налазе близу ћелијске периферије. Оне немају рибозоме на својој површини, па отуда и назив глатки (агрануларни). Има приближно исту заступљеност у цитоплазми као и грануларни. Понекад се користи и назив прелазни ЕР, зато што садржи места на којима везикуле излазе из ЕР-а[5].

Саркоплазматични ретикулум је подврста глатког ЕР-а који се налази у мишићним ћелијама. Једина структурна разлика између саркоплазматичнг и глатког ЕР је у "мешавини" протеина који их сачињавају. Ова, наизглед не толико битна разлика има битну улогу у њиховим функцијама, о којима ће касније бити речи.

други језици
Bahasa Indonesia: Retikulum endoplasma
Bahasa Melayu: Retikulum endoplasma
íslenska: Frymisnet
日本語: 小胞体
한국어: 소포체
Kreyòl ayisyen: Retikilòm andoplasmik
Plattdüütsch: Binnenplasma-Nett
Simple English: Endoplasmic reticulum
srpskohrvatski / српскохрватски: Endoplazmatski retikulum
中文: 内质网