Египат

Арапска Република Египат
جمهوريّة مصرالعربيّة (арапски)
Крилатица: нема
Химна: Домовина, домовина, домовина
(арап. بلادي بلادي بلادي)
Положај Египта
Главни градКаиро
30°2′N 31°13′E / 30°2′N 31°13′E / 30.033; 31.217
Службени језикарапски
Владавина
Облик државеВојна хунта
 — ПредседникАбдел Фатах ел Сиси
 — ПремијерШериф Исмаил
Историја
Стварање
 — Прва династијаоко 3150. п. н. е.
 — Независност28. фебруар 1922.
 — Република18. јун 1953.
Географија
Површина
 — укупно1.001.450 км2(30)
 — вода (%)0,632
Становништво
 — 2015.89.548.400 [1](15)
 — густина74/км2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2006.
 — укупно329.791$ милијарди(29)
 — по становнику4.836(110)
ИХР (2006)Green Arrow Up Darker.svg 0,702(111.) — средњи
ВалутаЕгипатска фунта
 — стоти део валуте‍EGP‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2 и +3
Интернет домен.eg
Позивни број+20

Египат (арап. مِصر [Miṣr — Миср], егип. арап. مَصر‎ [Maṣr — Маср], копт. Ⲭⲏⲙⲓ [Khēmi]), званично Арапска Република Египат (арап. جمهوريّة مصر العربيّة, مصر, О овој звучној датотеци послушај ), је трансконтинентална држава чији већи део територије лежи у североисточној Африци,[2] а мањи део (Синајско полуострво) налази се на подручју југозападне Азије. Египат покрива површину од око 1.001.450 km². На западу се граничи са Либијом, на југу са Суданом, на северу са Средоземним морем, а на истоку са Израелом и Газом. Некада се у српском језику Египат називао Мисир и тај назив се задржао у старијим књигама и поезији.

Процена броја становика Египта за јул 2009. је 83.082.869.[3] Египат је 16. држава по броју становника у свету[4], а трећа у Африци (после Нигерије и Етиопије). Главни град је Каиро са 17,8 милиона становника у ширем подручју[5]

Египат је познат по својој античкој цивилизацији и по неким познатијим светским споменицима. Близу Каира налазе се Сфинга и Велике пирамиде. У околини града Луксора, у централном Египту, налази се велики број античких археолошких налазишта као што су храм у Карнаку и Долина краљева. Данас је Египат важан политички и културни центар Блиског истока.[6][7][8]

Географија

Географски положај Египта изузетно је повољан. Синајско полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, док Суецки канал представља важно чвориште трговачких путева између континената и има велики значај у привреди Египта због такси које се плаћају на улазу у канал.

На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено море, на југу Судан, а на западу Либија.

Простирање правцем север-југ износи 1.105 km, а исток-запад 1.129 km. Површина Египта износи 997.739 km² (без спорне области Халаиб троугао, површине 20.580 km2). Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и култивисано. Територија обухвата долину и делту Нила, као и Суецки канал који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора.

Рељеф

Бела пустиња код оазе Фарафра

Више од 90% територије заузимају пустиње, укључујући Либијску (тзв. Западну пустињу) на западу; део Сахаре, Арабијску пустињу (тзв. Источну) која се граничи са Црвеним морем и Суецким заливом, на истоку. Либијска пустиња позната је као „велико песковито море“ у коме постоји неколико депресија од којих је највећа Катара. Од пустињских оаза у Либијској пустињи најпознатија су: Бахарија, Дахла, Харга, Фарафра и многе друге.

На крајњем југу дуж границе са Суданом налази се Нубијска пустиња, огромна територија каменитих површина и песковитих дина. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и огромне планинске венце на југу са врховима који се издижу и до 2.100 m изнад Црвеног мора. Планина Катарина (Џабал Катрина, 2.637 m) је највиша планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина Синај (Џабал Муса) где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет Божјих заповести.

Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до Каира Нил подсећа на дуги ходник, јер се изнад његове долине издижу високе стене.

Асуанска брана и Насерово језеро виђени из свемира

Јужно од града Едфуа долина Нила ретко да достиже ширину већу од 3 -{km}. Од Едфуа до Каира просечна ширина долине износи чак и до 23 km и већи део западне стране је искориштен за пољопривреду. Око Каира долина се стапа са делтом и заузима 250 km средоземне обале. Наноси алувијалног муља и другог речног материјала после поплава Нила начинили су делту најплоднијом регијом Египта. Ипак, иако поплаве доносе плодан муљ, држава чини све да смањи годишњи број поплава, због ерозије у приобалном подручју коју врши слана вода.

У Египту постоји много језера. Језеро Насер, огромни резервоар близу Асуана, простире се од суданске границе. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је Биркат Кварун које се налази у унутрашњости, тј. у пустињи северно од града Фајум.

Клима

Египат виђен из свемира током пешчане олује

Египат се налази у суптропском подручју. Климу одликују врућа и сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од маја до септембра и хладни од новембра до марта. Највише температуре у оба периода условљене су северним ветровима. У обалним подручјима просечне температуре крећу се од максималне 37 °C до минималне 14 °C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од максималне дневне 46 °C до минималних 6 °C током ноћи. Током зимског периода температуре током ноћи падају и до 0 °C. Подручја са највећом влажношћу налазе се дуж средоземне обале, а просечна количина падавина износи 200 mm годишње, док је просечна количина падавина у Каиру само 26 mm годишње, а у пустињским областима киша пада једном у неколико година. Количина падавина опада идући ка југу, док температура расте.

Камсин (сув и топао пустињски олујни ветар) јавља се у априлу и мају, а достиже брзину и до 150 km/h.

Воде

Река Нил у Египту

Нил је друга река по дужини на свету, дуга 6.650 km.[9] Њен ток кроз Египат је дуг око 1.550 km, а површина делте Нила је 24.000 km².

Нил улази у Египат код Вади Халфе на његовој јужној граници. Тече кроз пустињу 1,5-2 km широком долином до Асуана. Од Асуана, пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5-20 km и протеже до Каира неких 700 km. Даљих 300 km до мора пролазе воде Нила кроз врло пространу делту, разгранату у много рукаваца. Делта завршава са лагунском обалом дугом 250 km.

Долину и делту Нила покрива изузетно плодно земљиште које је река хиљадама година таложила у слој дебео 10—12 m. Сваке године од августа до октобра водостај Нила порасте, река се излије из корита и поплави своју долину и делту. После повлачења оставља за собом муљ који обнавља плодност тла.

На територији Египта Нил не прима ни једну сталну притоку. Клима која влада над долином је изразито топла, пустињска. Само морска обала познаје кише. У долини Нила влада трајна ведрина. Вегетацијско доба уопште се не прекида; биљке непрестано расту и дозревају. Те природне околности створиле су од долине Нила највећу речну оазу на свету. Колико се може из историјских извора закључити људи се већ 6.000 година користе тим тлом и поплавама Нила: граде канале, подижу насипе, извлаче воду, све до наших дана.

Осим плодног тла и нилске воде природа је обдарила Египат и значајним рудним богадством. На Синајском полуострву и у црвеноморском приморју има издашних извора нафте. У том приморју јављају се и фосфати. Западно од делте у средоземном приморју има камене соли.

Флора и фауна

Дрво банане на Острву банана

Вегетација Египта ограничена је на делту, долину Нила и пустињске оазе. Највише распрострањена је кокосова палма. Од осталих врста дрвећа овде се налазе акација, тамарис, кароб. Дрвеће које је донето са других континената су чемпрес, еукалиптус, мимоза као и разне врсте воћки. Алувијално тло Египта, нарочито у делти, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући грожђе, разне врсте поврћа, цвећа попут лотоса, јасмина и руже. У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. Папирус, некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи на самом југу Египта. Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у пустињи, као и лисице, хијене, шакали, дивље свиње насељавају различита подручја, углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од рептила живи неколико врста отровних змија. Крокодили, настањени некад у Доњем Египту, данас углавном живе на подручју Горњег Египта. Од птица живи фламинго, орлови, лешинари, пеликани и још преко 493 познатих врста. Ту живе и многи инсекти, а шкорпиони живе у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.

Административна подела

Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе па до близу Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у облику монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засавају јечмом и просом, а добро успевају и друге житарице (кукуруз, пшеница, пиринач). Уз куће расту и урмине палме. Уз рубове долине има квалитетних насада маслина и агрума. Највећи град у том делу Египта је Асјут. На југу су у стенама уклесани кипови фараона, а долином се простиру рушевине храмова и палата у Теби, Луксору и Карнаку. Услед подизања нивоа воде изградњом бране код Асуана многи споменици су потопљени.

Доњи Египат обухвата пространу делту Нила. Делта даје зими жетву пшенице, јечма и поврћа. Летња жетва састоји се углавном од памука и пиринча. Јесења доноси кукуруз и просо. Осим тога у делти рађа и разно воће (урме, банане, агруми, смокве, кајсије, брескве, јабуке, крушке...).

Доњи Египат је испресецан густом мрежом путева и железничких пруга. Нилом и бројним каналима плове многе лађе. Ово је густо насељено подручје са главним центрима: Каиро, политичка и културна метропола, административни, трговачки и туристички центар; Александрија, главна египатска лука, метропола трговине памуком, житом, шећером и воћем. Источно од делте Нила протеже се зона Суецког канала. Тај велики светски морски пут под египатском управом и одговорношћу ангажује на десетине хиљада египатских службеника и радника. На северном улазу у канал развила се модерна лука Порт Саид, а на јужном улазу лука Суец.

Природне одлике и ресурси

Египат се налази у суптропском појасу, обухвата источни део Сахаре, са низијама западно од Нила и планинским узвишењима на истоку, у приморју Црвеног мора. Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где практично и нема падавина. Оне су ретке већ у делти, где износе око 50 mm годишње. Долина Нила, корисне ширине 3 - 15 km има изузетан значај због рационалног коришћења поплава које повећавају плодност земљишта. Асуанска брана је регулисала наводњавање (обезбеђујући истовремено највећи део електричне енергије), омогућила је добијање нових плодних површина, повећала годишњи број жетви (понекад и 4 годишње). Египат увози половину хране која му је потребна.

Готово половина становништва још увек живи од пољопривреде али егзодус са села доприноси бујању градова, у првом реду Каира и Александрије, у којима живи више од 50% становништва. Индустрија је слабо развијена, изузев текстилне, шећерне, металургије и нафтне.

Национални паркови

Egypt location map.svg
Џебел Елба
Џебел Елба
Рас Мохамед
Рас Мохамед
Вади ал Гамал
Вади ал Гамал
Света Катарина
Света Катарина
Паркови у Египту

У Египту постоје четири национална парка:

Име Основан Величина (ha) Напомена Слика
Џебел Елба 1986. 3.560.000 у спорној области Халаиб
Рас Мохамед 1983. 48.000 Coral reef in Ras Muhammad nature park.JPG
Вади ал Гамал 2003. 745.000
Света Катарина 1996. 575.000 ISJabalMusa.JPG
други језици
Acèh: Meusé
адыгабзэ: Мысыр
Afrikaans: Egipte
Akan: Igyipt
Alemannisch: Ägypten
አማርኛ: ግብፅ
Ænglisc: Ægypt
Аҧсшәа: Мысра
العربية: مصر
aragonés: Echipto
ܐܪܡܝܐ: ܡܨܪܝܢ
arpetan: Èg·ipte
مصرى: مصر
অসমীয়া: মিছৰ
asturianu: Exiptu
Avañe'ẽ: Ehípto
azərbaycanca: Misir
تۆرکجه: میصر
Bahasa Banjar: Mesir
Bahasa Indonesia: Mesir
Bahasa Melayu: Mesir
български: Египет
bamanankan: Misra
Bân-lâm-gú: Ai-ki̍p
Basa Jawa: Mesir
Basa Sunda: Mesir
башҡортса: Мысыр
беларуская: Егіпет
беларуская (тарашкевіца)‎: Эгіпет
भोजपुरी: मिस्र
Bikol Central: Ehipto
বাংলা: মিশর
བོད་ཡིག: ཨའི་ཅི།
Boarisch: Egyptn
bosanski: Egipat
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: মিশর
brezhoneg: Egipt
ᨅᨔ ᨕᨘᨁᨗ: Mesir
буряад: Египет
català: Egipte
Cebuano: Ehipto
Chavacano de Zamboanga: Egipto
chiShona: Egypt
chiTumbuka: Egypt
ᏣᎳᎩ: ᎢᏥᏈᎢ
Cymraeg: Yr Aifft
čeština: Egypt
dansk: Egypten
davvisámegiella: Egypta
Deutsch: Ägypten
dolnoserbski: Egyptojska
Dorerin Naoero: Idjipt
ދިވެހިބަސް: މިޞްރު
eesti: Egiptus
Ελληνικά: Αίγυπτος
English: Egypt
español: Egipto
Esperanto: Egiptio
estremeñu: Egitu
euskara: Egipto
eʋegbe: Egipte
فارسی: مصر
Fiji Hindi: Egypt
føroyskt: Egyptaland
français: Égypte
Frysk: Egypte
furlan: Egjit
Gaeilge: An Éigipt
Gaelg: Yn Egypt
Gagana Samoa: Aikupito
Gagauz: Egipet
Gàidhlig: An Èipheit
galego: Exipto
贛語: 埃及
Gĩkũyũ: Egypt
गोंयची कोंकणी / Gõychi Konknni: ईजिप्त
ગુજરાતી: ઇજિપ્ત
Hausa: Misra
客家語/Hak-kâ-ngî: Âi-khi̍p
Hawaiʻi: ‘Aikupika
עברית: מצרים
हिन्दी: मिस्र
hornjoserbsce: Egyptowska
hrvatski: Egipat
Հայերեն: Եգիպտոս
Ido: Egiptia
Igbo: Egypt
Ilokano: Ehipto
interlingua: Egypto
Interlingue: Egiptia
Ирон: Мысыр
isiZulu: IGibhithe
íslenska: Egyptaland
italiano: Egitto
日本語: エジプト
ქართული: ეგვიპტე
kalaallisut: Egypt
Kapampangan: Ejiptu
kaszëbsczi: Egipt
қазақша: Мысыр
kernowek: Ejyp
Кыргызча: Мысыр
кырык мары: Египет
Kirundi: Misiri
Kiswahili: Misri
ភាសាខ្មែរ: អេហ៊្សីប
ಕನ್ನಡ: ಈಜಿಪ್ಟ್
한국어: 이집트
Kongo: Misiri
Kreyòl ayisyen: Ejip
कॉशुर / کٲشُر: مِسر
kurdî: Misir
Ladino: Ayifto
лакку: Мисри
Latina: Aegyptus
latviešu: Ēģipte
Lëtzebuergesch: Egypten
лезги: Мисри
lietuvių: Egiptas
Ligure: Egitto
Limburgs: Egypte
lingála: Ejipte
Livvinkarjala: Jegiptu
la .lojban.: misrygu'e
Luganda: Egypt
lumbaart: Egit
magyar: Egyiptom
मैथिली: मिस्र
македонски: Египет
Malagasy: Ejipta
Malti: Eġittu
Baso Minangkabau: Masia
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ăi-gĭk
മലയാളം: ഈജിപ്റ്റ്‌
мокшень: Египет
монгол: Египет
मराठी: इजिप्त
မြန်မာဘာသာ: အီဂျစ်နိုင်ငံ
مازِرونی: مصر
Nāhuatl: Egipto
Na Vosa Vakaviti: Ijipta
नेपाली: मिश्र
Nederlands: Egypte (land)
Nedersaksies: Egypte (laand)
नेपाल भाषा: मिस्र
Napulitano: Naggitto
нохчийн: Мисар
Nordfriisk: Egypten
Norfuk / Pitkern: Ejiipt
norsk: Egypt
norsk nynorsk: Egypt
Nouormand: Êgypte
Novial: Egiptia
occitan: Egipte
ଓଡ଼ିଆ: ଇଜିପ୍ଟ
Oromoo: Ijiipti
oʻzbekcha/ўзбекча: Misr
ਪੰਜਾਬੀ: ਮਿਸਰ
Papiamentu: Egipto
पालि: ईजिप्ट
Picard: Édjipe
Piemontèis: Egit
Plattdüütsch: Ägypten
پنجابی: مصر
polski: Egipt
português: Egito
Ποντιακά: Αίγυπτος
پښتو: مصر
Patois: Iijip
Qaraqalpaqsha: Mısır
qırımtatarca: Mısır
reo tahiti: ’Aifiti
română: Egipt
Romani: Mêsire
rumantsch: Egipta
Runa Simi: Ihiptu
русский: Египет
русиньскый: Еґіпет
संस्कृतम्: ईजिप्तदेशः
саха тыла: Эгиипэт
Sängö: Kâmitâ
sardu: Egitu
Scots: Egyp
سنڌي: مصر
Seeltersk: Ägypten
Sesotho: Egepeta
Sesotho sa Leboa: Egypt
shqip: Egjipti
සිංහල: ඊජිප්තුව
sicilianu: Eggittu
Simple English: Egypt
SiSwati: IGibhithe
slovenčina: Egypt
slovenščina: Egipt
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Єгѷптъ
ślůnski: Egipt
Soomaaliga: Masar
کوردی: میسر
Sranantongo: Egiptakondre
srpskohrvatski / српскохрватски: Egipat
suomi: Egypti
svenska: Egypten
தமிழ்: எகிப்து
Tagalog: Ehipto
Taqbaylit: Maṣer
tarandíne: Egitte
татарча/tatarça: Мисыр
తెలుగు: ఈజిప్టు
tetun: Ejitu
Tiếng Việt: Ai Cập
тоҷикӣ: Миср
Tok Pisin: Ijip
Tsetsêhestâhese: Egypt
Türkçe: Mısır
Türkmençe: Müsür
Twi: Egypt
тыва дыл: Египет
удмурт: Египет
українська: Єгипет
اردو: مصر
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: مىسىر
Vahcuengh: Aehciz
vèneto: Egito
vepsän kel’: Egipt
Volapük: Lägüptän
Võro: Egüptüs
walon: Edjipe
West-Vlams: Egypte
Winaray: Ehipto
Wolof: Isipt
吴语: 埃及
Xitsonga: Gibita
მარგალური: ეგვიპტე
ייִדיש: עגיפטן
Yorùbá: Ẹ́gíptì
Zazaki: Mısır
Zeêuws: Ehypte
中文: 埃及
文言: 密思兒
粵語: 埃及
žemaitėška: Egėpts
डोटेली: इजिप्ट
Kabɩyɛ: Egipiti