Дијаграм протока података

Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Математичком факултету у Београду.
Датум уноса: децембар 2017 — март 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Пример ДПД-а.[1]

Дијаграм протока података (ДПД) представља графичку репрезентацију "протока" података кроз неки информациони систем, која обликује његове процесе. ДПД се често користи као почетни корак у креирању прегледа система без залажења у детаље.[2] ДПД се такође може користити и за визуализацију обраде података.[3]

ДПД показује које ће тачно информације представљати улаз а које излаз из система, како ће се подаци кретати кроз систем и где ће бити ускладиштени. ДПД не залази у временско трајање самог процеса или у то да ли ће се процеси извршавати секвенцијално или паралелно, за разлику од традиционалног, структуираног дијаграма контороле података, чији је фокус баш на самој контроли улазних података.[тражи се извор]

Историја

1970, Лери Константин, оснивач структуираног дизајна, предложио је дијаграме протока података као практичну технику базирану на Мартиновом и Естриновом "Дијаграму протока података" као моделу израчунавања.[4]

Дијаграми протока података (ДПД) су брзо постали јако популаран начин визуализације података, као и главних корака у креирању системских процеса. ДПД се обично користи за приказ протока података унутар рачунарског система, иако би у теорији могли бити примењени и у моделирању пословних процеса. ДПД су корисни у документацији великих протока података, као и у откривању нових начина дизајнирања.[5]

други језици