Дина (рељеф)

Дина у Либији

Дина представља акумулативни облик рељефа који настаје услед деловања еолских сила (радом ветра). Може се дефинисати као песковито узвишење у облику купастог брежуљка и издуженог бедема.[1] Најчешће су лоциране у сувим и пешчаним пустињским пределима (Сахара), али постоје и у подручјима са умереном климом (Делиблатска пешчара). Углавном имају срполики облик. Карактеристично за дине је да нису статичне и да се услед деловања ветра „крећу“ („селе” или „мигрирају”) због чега та подручја често називају и „зонама живог песка“. Кретање њихове песковите масе врши се поступним пребацивањем песка преко гребена, са спољашње на унутрашњу страну, у правцу дувања ветра.

Стварање дина врши се на местима где се на топографској површини јављају неравнине и препреке у виду узвишења која изазивају промене правца и јачине ветра, односно ваздушних струјања. На тим местима транспортна снага ветра тренутно се смањује, па се ношени песак нагомилава. То је ембрионални стадијум у стварању дина. Повод за стварање дина може бити и усамљен жбун оскудне пустињске вегетације. Правац и јачина ветра су у гранама жбуна делимично поремећени.

Изграђивање дина пролази кроз различите еволутивне стадијуме при чему се јавља њихова упадљива морфолошка разноликост. Она је последица промена физичко-географских услова природне средине. У почетном стадијуму морфолошке еволуције, доминантни ветар нагомилава песак у облику сочивастих узвишења. Ова узвишења се поступно морфолошки преиначавају и задобијају облик штита. На странама се јављају ситно заталасане песковите површине у облику паралелних ребрастих гредица. Током даље еволуције, песковити брежуљак поступно нараста у праву дину, која има све елементарне морфолошке одлике. Спољашње стране окренуте су попречно на правац ветра, благо су нагнуте и на њима се врши акумулација песка, а унутрашње стране, окренуте низ ветар, стрмо су нагнуте. Теме дина није уобљено, већ се спољашње и унутрашње стране сучеваљају се под оштрим углом, стварајући ивицу у виду гребена. Поступним пребациванјем песка преко гребена, са спољашње на унутрашњу страну, долази до лаганог кретања целокупне песковите масе дина у правцу дувања ветра. То је сељење или миграција дина.[2]

други језици
Afrikaans: Duin
العربية: كثيب
asturianu: Duna
azərbaycanca: Dyun
Bahasa Indonesia: Gumuk
Bahasa Melayu: Gumuk
български: Дюна
Bân-lâm-gú: Soa-lūn
беларуская: Дзюна
Boarisch: Düne
brezhoneg: Tevenn
català: Duna
Cebuano: Dunes
čeština: Duna
dansk: Klit
Deutsch: Düne
eesti: Luide
Ελληνικά: Θίνα
English: Dune
español: Duna
Esperanto: Duno
euskara: Duna
français: Dune
Frysk: Dún
galego: Duna
hrvatski: Pješčana dina
հայերեն: Դյուներ
Ido: Duno
íslenska: Sandalda
italiano: Duna
日本語: 砂丘
ქართული: დიუნა
Кыргызча: Дюна
Kiswahili: Tuta la mchanga
한국어: 사구
Kreyòl ayisyen: Din
Latina: Thinium
latviešu: Kāpa
lietuvių: Kopa
magyar: Dűne
македонски: Дина
Nederlands: Duin
Nordfriisk: Düner
norsk: Sanddyne
norsk nynorsk: Sanddyne
Nouormand: Mielle
occitan: Duna
oʻzbekcha/ўзбекча: Dyuna
Picard: Cro
Plattdüütsch: Düün
polski: Wydma
português: Duna
română: Dună
русский: Дюна
Scots: Dune
shqip: Duna
සිංහල: වැලි කඳු
sicilianu: Muntarozzu
Simple English: Dune
slovenčina: Piesočná duna
slovenščina: Sipina
srpskohrvatski / српскохрватски: Dina
suomi: Dyyni
svenska: Sanddyn
Tiếng Việt: Đụn cát
Türkçe: Kumul
українська: Дюни
West-Vlams: Dune
Zeêuws: Kliengen
中文: 沙丘
粵語: 沙丘