Династија Сја

Положај Династије Сја
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни ЂинШеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни СунгЗападни Сја
  Јужни СунгЂин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Династија Сја (кинески: wiktionary: 夏朝 од 2070. п. н. е.–1600 п. н. е.,[1] у Кини је прва династија описана у Записима Великог Историчара и неслужбеним Бамбуским аналима, који бележе имена седамнаест краљева у четрнаест генерација које су трајале између 431 и 471 година. Династији су претходили легендарних Три суверена и пет царева, а следила је Династија Шанг.

Легендарна историја

Према службеној историји, Династија Сја је основана када је Шун абдицирао у корист свог министра Јиа, кога је сматрао савршеним државним службеником. Уместо да власт преда особи коју је сматрао најспособнијом, Ји ју је пренео на свог сина, Ћија, поставивши тако преседан за династијску владавину. Тако је Династија Сја започела период када су државама владале породице и кланови.

Скептична школа ране кинеске историје (јигупај), коју је 1920-их започео Гу Јиеганг, прва је почела сумњати у традиционалну верзију ране историје: “што је више времена пролазило, што је дужи легендарни период кинеске историје... то је рана кинеска историја ближа причама које се преносе с генерације на генерацију, а свака нова јој додаје неке своје елементе”[2] Јун Куен Лијева критика националистичких објашњења за хронологију Три династије се темељи на дихотомији доказа коју пружају археолошки налази насупрот историјских истраживања, што је поготово случај с популарном тезом којом се археолошка Култура Ерлитоу повезује с историјском Династијом Сја. “Како спојити археолошке датуме с историјским датумима је изазов за све хронолошке студије раних цивилизација.”[2]

Према традиционалним кинеским присталицама тезе о Династијском циклусу, током овог периода је кинеска цивилизација развила концепт благонаклоне цивилне власти као и окрутне казне за повреде закона. На темељу тог концепту су се почели развијати кинески закони.

Ђије, последњи владар династије, је према историјским изворима био корумпиран. Свргнуо га је Танг, вођа Шанга, народа с истока.

други језици
asturianu: Dinastía Xia
azərbaycanca: Sya sülaləsi
Bahasa Indonesia: Dinasti Xia
Bahasa Melayu: Dinasti Xia
български: Ся
Bân-lâm-gú: Hā-tiâu
brezhoneg: Tierniezh Xia
català: Dinastia Xia
čeština: Sia
Deutsch: Xia-Dynastie
Ελληνικά: Δυναστεία Χσιά
English: Xia dynasty
español: Dinastía Xia
Esperanto: Dinastio Xia
euskara: Xia dinastia
français: Dynastie Xia
客家語/Hak-kâ-ngî: Hà-chhèu
עברית: שושלת שיה
hrvatski: Dinastija Xia
italiano: Dinastia Xia
日本語: 夏 (三代)
ភាសាខ្មែរ: រាជវង្សសៀ
한국어: 하나라
latviešu: Sja dinastija
lietuvių: Sia dinastija
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Hâ-dièu
Nederlands: Xia-dynastie
नेपाल भाषा: शिया राजवंश
norsk nynorsk: Xia-dynastiet
occitan: Dinastia Xia
پنجابی: شیا راجٹبر
polski: Dynastia Xia
português: Dinastia Xia
română: Dinastia Xia
русский: Ся (династия)
Simple English: Xia dynasty
slovenčina: Sia (dynastia)
slovenščina: Dinastija Šja
srpskohrvatski / српскохрватски: Dinastija Xia
svenska: Xiadynastin
Tiếng Việt: Nhà Hạ
Türkçe: Xia Hanedanı
українська: Династія Ся
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: شىيا سۇلالىسى
Vahcuengh: Hahciuz
吴语: 夏朝
中文: 夏朝
文言: 夏后氏
粵語: 夏 (國)