Дивизија Херман Геринг

У оквиру немачких оружаних снага од 1933. г. постојала је 'елитна' јединица - била је то Regiment „General Göring“. Од скромне полицијска јединице од 400 људи оданих идејама националсоцијализма па преко Пука „Генерал Геринг“ са почетак рата и Оклопног падобранског корпуса „Херман Геринг“ са краја рата, то је била једина самостална оклопна јединица у саставу Луфтвафеа. Због неустрашивости и срчаности њених припадника ова јединица неколико пута је била готово збрисана али се сваки пут изнова обнављала и дизала из пепела.

Формирање

Настанак ове јединице повезан је успоном Адолфа Хитлера и доласком националсоцијалиста на власт. У фебруару 1933. године за министра Унутрашњих послова Пруске, Хитлер поставља свог блиског сарадника од најранијих дана – капетана Хермана Геринга, ваздухопловног аса из Првог светског рата. Тај положај му даје контролу над Пруском Државном Полицијом и чин генерала. Геринг одмах по доласку на положај већ 25. фебруара 1933. године формира специјалну јединицу од проверених чланова оданих националсоцијалистичким идејама јачине батаљона од око 400 људи под командом мајора Валтера Векеа ( нем. Walther Wecke). Јединица је носила назив „Полицијски батаљон специјалане намене Веке“ ( нем. „Polizei-Abteilung zbV Wecke“) и први задатак јој је био борба против добро наоружаних комунистичких ћелија у Берлину. У јулу 1933. године јединица мења име у „Државна полицијска група Веке“ ( нем. „Landespolizeigruppe Wecke“) а убрзо након тога јединица добија име свог творца - „Landespolizeigruppe General Göring“. Под Геринговим надзором јединица јача и нараста па у априлу 1935. године добија статус пука ( нем. Regiment) па сходно томе мења поново име, овај пут у пук „Генерал Геринг“ ( нем. „Regiment General Göring“). Пук добија и новог команданта – полицијског потпуковника Фридриха Вилхелма Јакобиа ( нем. Fridrich Wilhelm Jakoby).

Само две године од доласка Хитлера на власт 1935. године настало је Немачко ратно ваздухопловство – Луфтвафе ( нем. Luftwaffe) које је било својеврсна националсоцијалистичка креација а само шест месеци од свог оснивања пук „Генерал Геринг“ бива пребачен у Луфтвафе. Ово пребацивање је и логично с' обзиром да на чело ваздухопловства долази оснивач јединице али оно је и последица преласка свих полицијских јединица под контролу Хајнрих Химлера шефа СС-а са којим Геринг није имао добар однос.[ тражи се извор]

У моменту преласка у Луфтвафе следећи логичан корак пука био је формирање једног падобранског батаљона. Из свих јединица пука људство се добровољно јављало у I. ловачки батаљон. Крајем 1937. године број добровољаца је толико нарастао да није више било места у првом батаљону па је од вишка људства и 15. пионирске чете формиран нови 4. падобрански стерељачки батаљон ( нем. IV. Fallschirmschutzen-Bataillone) који је бројао око 600 припадника. Овај батаљон учествује током „Аншлуса“ Аустрије 13. марта када је ваздушним путем пребачен на аеродром Грац. Већ у априлу 1938. године батаљон бива изузет из пука „Генерал Геринг“ и упућен на специјалистичку обуку у Стендал, и он ће чинити језгро будуће прве падобранске јединице Луфтвафеа – Првог падобранског пука ( нем. I./Fallschirmjager-Regiment 1.).[ тражи се извор]

Да би неко постао припадник пука „Генерал Геринг“ морао је да задовољи навише психо-физичке критеријуме. Морао је да има између 18 и 25 година, да буде висок најмање 1,68м, да је немачки грађанин, способан за војну службу, физички у изузетној кондицији, да може да докаже своје Аријевско порекло, да је неожењен, неосуђиван и ни под каквим кривичним гоњенејм и да отворено подржава националсоцијализам. Ови захтеви су били истоветни као и за пријем у Вафен-СС и пешадијки пук Велика Немачка. По отпочињају рата нов услов је био да се потпише уговор на минимум 12 година службе. Сви ови критеријуми су се како је рат одмицао снижавали и најважније је било попунити све веће губитке па су се неки припадници других служби у оквиру Луфтвафеа и без њихове сагласности прекомандовани у Герингову јединицу. Пук је био смештен у новој касарни Берлин-Рајникендорф ( нем. Berlin-Reinickendorf). Ова касарна, изграђена под личним надзором Геринга у близини Берлина сматрана је за најбољу у Европи, бољу чак и од школе Вафен-СС официра Бад-Тојлц ( нем. Bad-Tolz) која је опет важила за најмодернију тада. Комплекс је обухватао 120 зграда – гимнастичке хале, отворене и затворене базене, учионице, објекти за смештај и обављање разне друге активности. На улицама Берлина припадници пука познавали су се по белим ромбовима на крагни и са белим ивицама као и по траци ушивеној на рукаву са натписом „General Göring“ а касније „Hermann Göring“. Војници пука учествовали су у многим војним парадама којима је Берлин обиловао тих предратних година, давали су стражу испред главног Геринговог штаба тј. штаба Луфтвафеа. Смена страже обављана је церемонијално и помпезно уз пуковски оркестар. Као његова лична заштита, припадници пука - његова сопствена војска, обезбеђивали су и његово раскошно имање „Каринхал“ (названо тако у част његове покојне прве супруге).

Делови пука „Генерал Геринг“ учествовали су у “ Аншлуса” Аустрије - већ поменути падобранци 4. батаљона су неколико седмица били стационирани у Бечком Новом Месту, затим у окупацији Судетске области и уласку у Праг, где једно време обезбеђују изузетно важну фабруку “ Шкода”. У само предвечерје рата пук је доста нарастао, превасходно са новим јединицама противавионске артиљерије тзв. Флакови.[ тражи се извор]

други језици