Гљиве

Гљиве
Временски распон:
Рани Девон — садашњост
A collage of five fungi (clockwise from top-left): a mushroom with a flat, red top with white-spots, and a white stem growing on the ground; a red cup-shaped fungus growing on wood; a stack of green and white moldy bread slices on a plate; a microscopic, spherical grey semitransparent cell, with a smaller spherical cell beside it; a microscopic view of an elongated cellular structure shaped like a microphone, attached to the larger end is a number of smaller roughly circular elements that collectively form a mass around it
У смеру казаљки на сату од горе лево:
Научна класификација e
Домен:Еукариоте
(нерангирано):Unikont
(нерангирано):Opisthokont
Царство:Fungus
(L.) R.T.Moore[1]
Subkingdoms/Phyla/Subphyla[2]
Blastocladiomycota
Chytridiomycota
Glomeromycota
Microsporidia
Neocallimastigomycota

Dikarya (inc. Deuteromycota)

Ascomycota
Pezizomycotina
Saccharomycotina
Taphrinomycotina
Basidiomycota
Agaricomycotina
Pucciniomycotina
Ustilaginomycotina

Subphyla incertae sedis

Entomophthoromycotina
Kickxellomycotina
Mucoromycotina
Zoopagomycotina

Гљиве су чланови велике групе еукариотских организама који обухватају микроорганизме као што су квасци и плесни, као и боље познате печурке. Ти организми се класификују као царство, гљиве, које је засебно од биљки, животиња, протиста, и бактерија. Једна од главних разлика је да гљивични ћелијски зидови садрже хитин, за разлику од ћелијских зидова биљки и неких протиста, који садрже целулозу, и за разлику од ћелијских зидова бактерија. Ова и низ других разлика показују да су гљиве засебна група сродних организама, која се назива Eumycota (праве гљиве или Eumycetes), који имају заједничког претка (монофилетска група). Ова гљивична група је различита од структурно сличних миксомицета (слузаве плесни) и oomiceta (водене плесни). Грана биологије посвећена изучавању гљива је позната као микологија (од грчког μύκης, mukēs, са значењем „гљива“). Микологија се често сматра граном ботанике, мада је она засебно царство у биолошкој таксономија. Генетичке студије су показале да су гљиве сродније са животињама, него са биљкама.

Гљиве по броју врста спадају у најраспрострањеније организме на Земљи, и представљају посебно царство еукариота. Заједничко за гљиве и биљке су биљни хормони, а заједничко за гљиве и животиње су хитински ћелијски зид, пигмент меланин и ензими присутни у митохондријама. Данас је познато око 100.000 врста гљива, а претпоставља се да их има 15 пута више. Наука о гљивама — микологија (од грчког μύκης - гљива, λόγος - наука) — прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.[3][4]

Гљиве су распрострањене широм света, али је упркос тога већина њих неупадљива због мале величине њихових структура, и њиховог скривеног животног стила у земљишту, на мртвој материји, и у симбиози са биљкама, животињама, или другим гљивама. Оне постају уочљиве током зрења, било као печурке или буђ. Гљиве имају есенцијалну улогу у декомпозицији органске материје, као и фундаменталне улоге у прехрамбеном циклусу и размени. Оне су дуго кориштене као директан извор хране, као што су печурке и тартуфи, као квасац у хлебу, и у ферментацији разних прехрамбених продуката, као што је вино, пиво, и сос од соје. Од 1940-тих, гљиве се користе за продукцију антибиотика. Од недавно разни ензими произведени гљивама налазе индустријску примену и користе се као компонента детерџената. Гљиве се такође користе као биолошки пестициди за контролу корова, биљних болести и инсектних штеточина. Многе врсте производе биоактивна једињења звана микотоксини, као што су алкалоиди и поликетиди, који су токсични за животиње и људе. Плодоносне структуре неких врста садрже психотропна једињења и конзумирају се рекреационо или у традиционалним духовним свечаностима. Гљиве могу да разлажу проиведене материјале и зграде, и да постану значајни патогени за људе и животиње. Губитак усева услед гљивичних болести (e.g., Magnaporthe grisea) или кварење хране могу да имају велики утицај на људске залихе хране и локалне економије.

Царство гљива се састоји од енормно различитих таксона са разноликим екологијама, стратегијама животних циклуса, и морфологијама у опсегу од једноћелијских водених Chytridiomycota до великх печурки. Међутим, мало је познато о истинској биоразноликости царства гљива, које се процењује на 1,5 милиона до 5 милиона врста, при чему је око 5% њих формално класификовано. Још од пионирских таксономских радова научника Карл фон Лине, Христијан Хенрих Персон и Елијас Магнус Фрис током 18. и 19. века, гљиве су биле класификоване на основу њихове морфологије (e.g., карактеристика као што су боја спора или микроскопских својстава) или физиологије. Напреци у молекуларној генетици су омогућили инкорпорацију ДНК анализе у таксономију, која повремено доводи у питање историјска груписања базирана на морфологији и другим својствима. Филогенетичке студије објављене током задње декаде су помогле у преобличавању класификација царства гљива, које се дели у једно потцарство, седам фила, и десет потфила.

Група свих гљива присутних у датој области или географском региону је позната под називом микобиота, e.g., „микобиота Ирске“.[5]

други језици
Afrikaans: Swam
Alemannisch: Pilze
አማርኛ: ፈንገስ
العربية: فطر
aragonés: Fungi
অসমীয়া: ভেঁকুৰ
asturianu: Fungi
Atikamekw: Ocockweto
Avañe'ẽ: Urupe
azərbaycanca: Göbələklər
Bahasa Indonesia: Fungi
Bahasa Melayu: Kulat
български: Гъби
Bân-lâm-gú: Chin-khún
Basa Jawa: Fungi
Basa Sunda: Suung
башҡортса: Бәшмәктәр
беларуская: Грыбы
беларуская (тарашкевіца)‎: Грыбы
বাংলা: ছত্রাক
Boarisch: Schwammal
bosanski: Gljive
brezhoneg: Fungi
буряад: Мөөгэ
català: Fongs
Cebuano: Uhong
ᏣᎳᎩ: ᏭᎾᎩ
Cymraeg: Ffwng
Чӑвашла: Кăмпа
čeština: Houby
dansk: Svampe
davvisámegiella: Guobbarat
Deutsch: Pilze
dolnoserbski: Griby
eesti: Seened
Ελληνικά: Μύκητας
emiliàn e rumagnòl: Funś
English: Fungus
эрзянь: Пангт
español: Fungi
Esperanto: Fungoj
estremeñu: Fungi
euskara: Onddo
فارسی: قارچ
Fiji Hindi: Fungus
føroyskt: Soppar
français: Fungi
Frysk: Skimmels
Gaeilge: Fungas
Gaelg: Fungys
Gàidhlig: Fungas
Gĩkũyũ: Fungi
客家語/Hak-kâ-ngî: Chṳ̂n-khiùn
хальмг: Теңгрин ки
עברית: פטריות
हिन्दी: फफूंद
hornjoserbsce: Hriby
hrvatski: Gljive
հայերեն: Սնկեր
Ilokano: Fungus
interlingua: Fungo
Ирон: Зокъотæ
isiXhosa: I-Fungi
íslenska: Sveppir
italiano: Fungi
日本語: 菌類
ქართული: სოკოები
Kapampangan: Fungus
kaszëbsczi: Grzëbë
kernowek: Fong
Кыргызча: Козу карындар
Kiswahili: Kuvu
ಕನ್ನಡ: ಶಿಲೀಂಧ್ರ
한국어: 균계
Kreyòl ayisyen: Chanpiyon
kurdî: Kuv
Latina: Fungi
latviešu: Sēnes
lea faka-Tonga: Talingelinga
Lëtzebuergesch: Pilzeräich
lietuvių: Grybai
Ligure: Fungi
Limburgs: Käöme
lingála: Liyɛbú
Livvinkarjala: Sienet
lumbaart: Fungi
magyar: Gombák
македонски: Габа
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Cĭng-kṳ̄ng
മലയാളം: പൂപ്പൽ
мокшень: Панга
मराठी: बुरशी
မြန်မာဘာသာ: မှို
مازِرونی: گوشک
Nāhuatl: Nanacatl
नेपाली: ढुसी
Nederlands: Schimmels
नेपाल भाषा: फुसा
Napulitano: Fungi
Nordfriisk: Swaampen (Fungi)
norsk: Sopper
norsk nynorsk: Sopp
occitan: Mycota
oʻzbekcha/ўзбекча: Zamburugʻlar
ਪੰਜਾਬੀ: ਉੱਲੀ
Plattdüütsch: Swämme
پنجابی: الی
polski: Grzyby
português: Fungi
پښتو: چڼاس
Patois: Fonggos
română: Regnul Fungi
Runa Simi: K'allampa
русский: Грибы
русиньскый: Грибы
संस्कृतम्: कवकम्
саха тыла: Тэллэйдэр
sardu: Cordolinu
Scots: Fungus
shqip: Kërpudhat
සිංහල: දිලීර
sicilianu: Funci
Simple English: Fungus
slovenčina: Huby
slovenščina: Glive
ślůnski: Grziby
Soomaaliga: Fungi
کوردی: کارگ
srpskohrvatski / српскохрватски: Gljiva
suomi: Sienet
svenska: Svampar
தமிழ்: பூஞ்சை
Tagalog: Fungus
татарча/tatarça: Гөмбәләр
తెలుగు: శిలీంధ్రం
Tiếng Việt: Nấm
тоҷикӣ: Занбӯруғҳо
ತುಳು: ಲಾಂಬು
Türkçe: Mantarlar
удмурт: Губи
українська: Гриби
اردو: پھپھوند
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: زەمبۇرۇغ
Vahcuengh: Caen'gin
vèneto: Funghi
Volapük: Funig
Võro: Siin
walon: Tchampion
Winaray: Fungus
吴语: 真菌
მარგალური: სოკოეფი
ייִדיש: שוואם
Yorùbá: Èbu
中文: 真菌
文言: 真菌
粵語: 真菌
žemaitėška: Grība
ГӀалгӀай: ЖIаленускалаш
Lingua Franca Nova: Fungo